RDN

ROBA DVOSTRUKE NAMENE (RDN)

Postoji mnogo razloga da se međunarodna trgovina naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene stavi pod međunarodnu i nacionalnu kontrolu (videti sekciju NVO). Ta kontrola ima svoj istorijski razvoj. Kontrola međunarodne trgovine NVO, tzv. konvencionalnog oružja je uglavnom razumljiva široj poslovnoj i društvenoj zajednici, kao i razlozi za usvajanje mera ograničenja u ovoj trgovini. 

Persijski zalivski rat u martu 1991. godine je preusmerio međunarodnu pažnju sa izvozne kontrole konvencionalnog oružja na to kako najbolje sprečiti širenje konvencionalnog i oružja za masovno uništavanje (OMU), kao i robe i tehnologija dvostruke namene.

Za razumevanje samog pojma robe dvostruke namene (u daljem tekstu RDN) i njene kontrole, pre svega, termina izvozne kontrole robe dvostruke namene, potrebno je znati poreklo te kontrole.

Joshua, G., s. (2004), International Relations, nam približava razmere OMU: “Oružja za masovno uništavanje se razlikuju od konvencionalnih oružja po enormnoj potencijalnoj smrtnosti koju izazivaju i po nedostatku diskriminativnosti prema onima koje će ubijati“.

Nauka i ukupna ljudska pamet, sa prirodnim resursima, stavljeni su u pogon da se pronađu sredstva za što efikasnije uništavanje života na ovoj planeti. Klasična oružja nisu bila dovoljno efikasna da bi izvršila taj zadatak, pa su pronađena nuklearna, hemijska, biološka sredstva, materijali, sistemi i dr.

OMU tradicionalno čine hemijsko, biološko i nuklearno (HBN) oružje, kao i raketni sistemi za njihovo lansiranje.

Pojam RDN

Kontrolisanom RDN, smatra se roba i odnosne tehnologije, koja pored civilne može imati i vojnu namenu, ali i koja na bilo koji način može pomoći u proizvodnji nuklearnog oružja ili drugih nuklearnih eksplozivnih sprava, hemijskog i/ili biološkog oružja.

RDN je komercijalna roba, uključujući softver i odnosnu tehnologiju, koja se često sreće u spoljnoj trgovini, ali se prema određenim tehničkim karakteristikama, osobinama, načinu upotrebe i krajnjoj nameni može koristiti dvostruko, odnosno može biti upotrebljena i u proizvodnji OMU i sistema za njihovo lansiranje. RDN se smatra i roba koja uključuje kompjuterske programe i tehnologiju kao i roba koja može biti upotrebljena u neeksplozivne svrhe, ali i koja na bilo koji način može pomoći u proizvodnji oružja koje predstavlja pretnju svetskom miru.

 

Posebno osetljiva a istovremeno delikatna kontrola podrazumeva prenos tehničkih podataka, bilo u fizičkom i/ili elektronskom obliku, uključujući i usmeni prenos tzv. nevidljivi transfer tehnologije.

 

Regulativa

Kontrola spoljne trgovine robom dvostruke namene je relativno novijeg datuma i u svetu i u Republici Srbiji. Prvi put je uvedena u naše zakonodavstvo 2005. godine, u tadašnjem državnom uređenju (DZ SCG).

 

Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene iz 2013. godine je ojačao uspostavljenu kontrolu u oblasti izvoza i uvoza RDN iz 2005. godine. Zakon o izmenama i dopunama zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene stupio je na snagu 8. novembra 2019. godine. 

 

Stupanjem na snagu ovih izmena i dopuna, između ostalog, prestale su da važe odredbe koje se odnose na kontrolu uvoza i izdavanje dozvola za uvoz RDN sa NKL RDN, osim hemikalija kao RDN utvrđene u listama 1, 2 i 3 Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i njegovom uništavanju, odnosno Zakonom o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju, kojim se reguliše pitanje sprovođenja Konvencije. 

Zakon je usaglašen sa odredbama člana 3. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane. Pored toga, u skladu je i sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1540 o neširenju oružja za masovno uništavanje i Akcionim planom Republike Srbije za primenu ove  rezolucije.

Izvozna kontrola RDN i odnosnih tehnologija i kontrola NVO pripadaju različitim nivoima odlučivanja u Evropskoj uniji (EU). 

Nadležnost za primenu izvozne kontrole RDN i odnosnih tehnologija se nalazi na zajednici („prvi stub“) - deo je zajedničke trgovinske politike zajednice EU, koja je ustanovlјena u Glavi IX Ugovora o osnivanju Evropske Zajednice, dok je kontrola naoružanja i vojne opreme u nacionalnoj nadležnosti zemalјa država članica (videti NVO).

Uredba Saveta (EK) br. 428/2009 od 5. maja 2009. godine o uspostavlјanju režima Zajednice o izvoznoj kontroli, transferu, brokeringu i tranzitu robe dvostruke namene - COUNCIL REGULATION (EC) No 428/2009 of 5. May 2009 setting up a Community regime for the control of exports, transfer, brokering and transit of dual-use items, OJ L 134, 29.05.2009, pp. 1-269, je obavezujući propis za sve zemlјe članice EU u ovoj oblasti.  U evropskom zakonodavstvu ova uredba o RDN je direktno primenjiva u zakonima svih zemalјa članica. 

U pomenutoj evropskoj uredbi, državama članicama je ostavlјeno diskreciono pravo odlučivanja o zahtevima za izdavanje dozvola, primenu ovog zakonskog akta, kao i procesuiranje slučajeva kršenja zakonskih odredbi. 

Zakon omogućuje i primenu relevantnih ratifikovanih međunarodnih sporazuma i konvencija, kao što je Sporazum o neširenju nuklearnog naoružanja  (NPT), Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju (CWC) i Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje i skladištenja bakteriološkog (biološkog) i toksikološkog oružja i o njegovog uništavanja (BTWC) i deklarisanje nadležnim međunarodnim organizacijama o izvršenim poslovima izvoza i uvoza nuklearnih i fisionih materijala, opreme i tehnologija, hemikalija, mikroorganizama, bakterija, toksina i ostalih materijala, opreme i odnosnih tehnologija, kao RDN, u cilјu sprečavanja širenja OMU.  

Sporazum o neširenju nuklearnog naoružanja  (Nuclear Non Proliferation Treaty - NPT) je ratifikovan 1970.g. u SFRJ, a SRJ ga je odobrila 2002.godine. U oblasti nuklearnog oružja, donet je Zakon o jonizujućem zračenju i nuklearnoj sigurnosti_ovde, koji reguliše proizvodnju, upotrebu, uvoz i izvoz nuklearnih, radioaktivnih, radioloških i sl.materijala u dozvoljene svrhe. Ove dozvole izdaje Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, nadležna za primenu ovih zakona.

Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju (Chemical Weapons Convention - CWC), stupila je na snagu 29. aprila 1997. godine. Naša zemlja (SRЈ) pristupila je Konvenciji 20. aprila 2000.godine. Njen cilj je da eliminiše čitavu kategoriju jednog od oružja za masovno uništavanje - hemijsko oružje. Bivša SFRJ je bila jedna od malog broja zemalja sa kapacitetima da proizvede hemijsko oružje i posedovala je tu vrstu oružja, pa je pristupanje naše zemlje Konvenciji imalo višestruki značaj. Hemijske supstance koje tretira Konvencija razvrstane su na hemijske supstance sa Liste 1, 2 i 3 Aneksa uz Konvenciju. Kako bi se osiguralo da se takve hemijske supstance koriste isključivo u dozvoljene, miroljubive svrhe, uspostavljen je verifikacioni režim, koji podrazumeva dostavljanje godišnjih deklaracija sa detaljnim podacima koji se tiču izvoza, uvoza, proizvodnje, prerade, korišćenja i skladištenja otrovnih hemijskih supstanci relevantnih za Konvenciju.

 

U skladu sa obavezama iz Konvencije, Republika Srbija je donela Zakon o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju, kojim se reguliše pitanje sprovođenja Konvencije. Takođe, ovaj zakon propisuje da se izvoz i uvoz hemijskih supstanci sa Lista 1, 2 i 3 vrši na osnovu dozvole, koju izdaje nadležno ministarstvo za spoljnu trgovinu, kao RDN ili NVO. Zabranjen je izvoz i uvoz hemijskih supstanci sa Liste 1 i 2 sa državom koja nije država ugovornica CWC.

 

Transport ove vrste robe regulisan je Zakonom o transportu opasne robe.

 

Konvencija o zabrani usavršavanja, proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog (biološkog) i toksičkog oružja i o njihovom uništavanju - Biological and Toxin Weapons Convention – BTWC) obavezuje države članice da nikada i ni pod kojim okolnostima neće usavršavati, proizvoditi, stvarati zalihe ili na neki drugi način sticati ili čuvati:

1. mikrobiološke ili druge biološke agense ili toksine, bez obzira na njihovo poreklo ili način proizvodnje, koji po tipu i količini nisu namenjeni upotrebi u profilaktičke, zaštitne ili druge mirnodopske svrhe i
   
   
2. oružje, opremu ili vektore namenjene da koriste takve agense ili toksine u svrhe neprijateljstava ili za oružani sukob.

Izvoz bioloških i toksičnih supstanci se vrši na osnovu dozvole, koju izdaje nadležno ministarstvo za spoljnu trgovinu, kao RDN ili NVO.

Zakon omogućuje i pristupanje međunarodnim kontrolnim režimima u oblasti izvozne kontrole RDN i kompetentno učešće domaćih stručnjaka u Grupi nuklearnih snabdevača (NSG), čiji je član Republika Srbija postala 2013. godine. Režim izvozne kontrole predstavlјa multilateralni dogovor o saradnji koji pokušava da pospeši efikasnost nacionalne izvozne kontrole zemalјa članica. To je: Vasenarski sporazum (Wassenaar Arrangement - WA, Grupa nuklearnih snabdevača (Nuclear Suppliers Group - NSG, Zanger komitet (Zangger Committee), Australijska grupa (Australia Group – AG i Režim kontrole raketne tehnologije (The Missile Technology Control Regime – MTCR. 

Osnovne karakteristike režima kontrole izvoza i uvoza RDN 

Danas u svetu preovladava liberalna spolјnotrgovinska politika, koja podrazumeva princip slobode kretanja robe i usluga, odnosno slobodu spolјnotrgovinskog poslovanja, što je jedan od principa propisan Zakonom o spolјnotrgovinskom poslovanju. U odnosu na ovaj „krovni“ zakon u oblasti spolјnotrgovinskog poslovanja, Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene predstavlјa „lex specialis“ i osnovni mehanizam ograničenja i praćenja kretanja robe i usluga, koje se u zakonskom smislu smatraju kontrolisanim. Uvodeći ograničenje u izvozu, ovaj zakon predstavlјa svojevrstan skup preventivnih mera radi osiguranja da izvoz robe dvostruke namene i usluga, s tim u vezi, ne doprinese nelegalnim ili nepoželјnim aktivnostima privrednih društava i preduzetnika u drugim zemlјama i širenju OMU. 

Zakon daje normativnu osnovu i mehanizme za sprovođenje politike izvozne kontrole RDN, proveru krajnjih korisnika i krajnje namene robe, verifikaciju i potvrdu prijema robe,  propisuje proceduru i kriterijume za izdavanje dozvole, listu proizvoda za kontrolu i izuzeća.

Glavni princip kontrole izvoza RDN i uvoza hemikalija kao RDN je da ova roba, kao i odnosne tehnologije i usluge, u vezi s tim, ne mogu ući na, niti napustiti teritoriju Republike Srbije, bez dozvole ministarstva nadležnog za poslove spolјne trgovine.

Sistem kontrole izvoza i uvoza RDN obuhvata:

• izdavanje pojedinačnih dozvola;
  
  
• izdavanje pojedinačnih dozvola po posebnoj proceduri;
  
  
• donošenje Nacionalne kontrolne liste robe dvostruke namene – NKL RDN;
  
  
• kontrolu i proveru Potvrde krajnjeg korisnika (End User Certificate) i ostalih dokumenata u izvozu RDN;
  
  
• izdavanje sertifikata za uvoz RDN, nakon kontrole i provere zahteva i dokumentacije;
  
  
• izdavanje rešenja u sprovedenom upravnom postupku;
  
  
• izdavanje saglasnosti za ponovni izvoz RDN;
  
  
• kontrolu nakon izdavanja dozvole i
  
  
• prekršaje za kršenje zakonskih i podzakonskih odredbi.

Dozvole

• dozvola za izvoz RDN;
  
  
• dozvola za uvoz hemikalija kao RDN;
  
  
• dozvola za brokerske usluge i
  
  
• dozvola za pružanje tehničke pomoći.

Nadležno ministarstvo za spoljnu trgovinu izdaje dozvole jednom određenom izvozniku ili uvozniku, za obavljanje pojedinačnog posla pod uslovima utvrđenim ugovorom, za jednog krajnjeg korisnika ili primaoca u drugoj državi, odnosno u Republici Srbiji i obuhvata jedan ili više proizvoda sa NKL RDN.

Dakle, dozvola je pojedinačna, što znači da se izdaje jednom izvozniku i pokriva izvoz jednom krajnjem korisniku odnosno izdaje se jednom uvozniku za uvoz iz jedne zemlje izvoznice za jednog krajnjeg korisnika u Republici Srbiji itd.

Na dozvoli može biti jedan ili više proizvoda sa NKL RDN.

Rok važenja dozvole je do jedne godine. Postoji mogućnost izdavanja pojedinačne dozvole na period duži od godinu dana, ali ne duži od ugovorenog roka za okončanje posla. U tom slučaju, imalac dozvole je dužan da minimum jedanput godišnje dostavlja izveštaje o realizaciji posla. 

Dozvola glasi na podnosioca zahteva za izdavanje dozvole i ne može biti preneta na drugo lice. Podnosilac zahteva može biti lice koje je registrovano za obavljanje spoljnotrgovinske delatnosti u APR. Po dostavljenom zahtevu za izdavanje dozvole sa propisanim dokumentima, koji se prilažu uz zahtev, sprovodi se zakonom propisana procedura donošenja odluke. Nadležnom ministarstvu je potrebno dostaviti 5 (pet) kompleta zahteva (na propisanom obrascu) sa neophodnom dokumentacijom.

Sadržaj zahteva za izdavanje dozvole je propisan Zakonom o izvozu i uvozu robe dvostruke namene. Pravilnikom o obrascu i sadržini zahteva za izdavanje dozvole, obrascu dozvole i drugim obrascima koji prate izvoz i uvoz robe dvostruke namene propisuju se obrasci i sadržaj zahteva za izdavanje dozvole, obrazac dozvole, obrasci i sadržaj zahteva za izdavanje i obrasci i sadržaj sertifikata i potvrde koji prate izvoz i uvoz RDN, odnosno pružanje brokerske usluge i tehničke pomoći.

Rok za odlučivanje o podnetom zahtevu je 10 dana od dana dobijanja poslednje saglasnosti sledećih organa:

• ministarstvo nadležno za poslove odbrane;
  
  
• ministarstvo nadležno za spoljne poslove;
  
  
• ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i
  
  
• organ državne uprave koji je nadležan za poslove nacionalne bezbednosti.

Za izdavanje dozvole je neophodna saglasnost svih resora, a ako jedan od pomenutih državnih organa uskrati saglasnost, o izdavanju dozvole odlučuje Vlada Republike Srbije, a ako saglasnost uskrate dva ili više državnih organa dozvola se ne može izdati.

Poznavanje i klasifikacija robe – Nacionalna kontrolna lista robe dvostruke namene (NKL RDN)

Važno je napomenuti da je u skladu sa Zakonom o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, izvoznik, uvoznik, broker i pružalac tehničke pomoći dužan da pre započinjanja poslova izvoza, uvoza, pružanja brokerskih usluga i pružanja tehničke pomoći utvrdi da li predmetna roba ili usluga spada u kontrolisanu robu/uslugu – RDN.

Da bi preduzetnik ili pravno lice bilo usklađeno sa propisima iz ove oblasti, ono mora razumeti da li je i u kojim okolnostima proizvod, tehnologija i softver predmet izvozne odnosno uvozne kontrole. Sve pozicije se procenjuju na osnovu Nacionalne kontrolne liste robe dvostruke namene, u daljem tekstu NKL RDN.

NKL RDN donosi Vlada Republike Srbije, na predlog ministarstva nadležnog za poslove spoljne trgovine. NKL RDN se redovno usklađuje sa relevantnom listom Evropske unije - Aneks I Direktive Saveta (EK) br. 428/2009 od 5. maja 2009. godine - koji propisuje listu robe dvostruke namene i odnosnih tehnologija iz čl. 3. ove uredbe. 

 

U EU je na snazi najnovija lista koja se nalazi u Aneksu I Evropske direktive 2023/996 od 22. 2. 2023 godine (COMMISSION DELEGATED REGULATION (EU) 2023/993 of 23 2. 2019 amending Council Regulation (EC) No 428/2009 setting up a Community regime for the control of exports, transfer, brokering and transit of dual-use items)

Određivanje broja iz NKL RDN i klasifikaciju robe vršiti u skladu sa tehničkim karakteristikama robe navedenim u specifikaciji proizvođača robe i tehničkim opisom robe u NKL RDN, uključujući sve napomene u listi (detaljnije opisano ovde u sekciji Prepoznavanje i identifikacija robe), uzimajući u obzir krajnju namenu iste.

Potvrda krajnjeg korisnika (End User Certificate) kao glavni dokument u izvozu RDN

Uz zahtev za izdavanje dozvole podnosilac zahteva dužan je da shodno Zakonu o izvozu i uvozu robe dvostruke namene dostavi originalnu potvrdu krajnjeg korisnika (End User Certificate) dobijenu od strane zvaničnog organa države krajnjeg korisnika, ili drugu odgovarajuću potvrdu ili dokument izdat od strane nadležnog organa zemlje krajnjeg odredišta, koja nije starija od šest meseci, prevod originalne potvrde overen od strane ovlašćenog sudskog tumača, kao i druge podatke potrebne za odlučivanje, po zahtevu nadležnog ministarstva.

Zakon predviđa i mogućnost provere potvrde krajnjeg korisnika (sertifikata), koju vrši ministarstvo nadležno za spoljne poslove, po zahtevu organa koji učestvuju u postupku izdavanja dozvole.  

Originalna potvrda krajnjeg korisnika, između ostalog, treba da sadrži izjavu o nameni – u koje svrhe će se koristiti roba i da se neće reeksportovati ili na drugi način ponovo staviti u promet, bez pisanog odobrenja nadležnog ministarstva države isporučioca/porekla.

Sertifikati koji se izdaju za uvoz RDN

Sertifikati se izdaju na propisanim obrascima (Pravilnikom o obrascu i sadržini zahteva za izdavanje dozvole, obrascu dozvole i drugim obrascima koji prate izvoz i uvoz robe dvostruke namene), na zahtev podnosioca, radi vršenja uvoza RDN i to:

• sertifikat krajnjeg korisnika (End User Certificate);
  
  
• međunarodni uvozni setifikat (International Import Certificate) i
  
  
• potvrda o dostavi RDN (Delivery Verification Certificate)

Izuzetno, ministarstvo nadležno za poslove spoljne trgovine, overava sertifikat krajnjeg korisnika, na obrascu koji je propisan od strane države izvoznice, ako propisi te zemlje to zahtevaju.

Rešenja u sprovedenom upravnom postupku

Kao što je već rečeno, za izdavanje dozvole je neophodna saglasnost svih zakonom određenih resora. Ukoliko neki od pomenutih državnih organa uskrati saglasnost i Vlada Republike Srbije odluči da se ne izda dozvola, ili dva ili više državnih organa uskrate saglasnost, ministarstvo nadležno za poslove spoljne trgovine će doneti rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole.

Ministarstvo, nadležno za poslove spoljne trgovine, pod određenim zakonom propisanim uslovima donosi i:

• rešenje o oduzimanju dozvole; 
  
  
• rešenje o prestanku važenja dozvole;
  
  
• rešenje o izmeni dozvole i
  
  
• rešenje o zabrani tranzita RDN, koja je navedena na NKL RDN.

Sva rešenja su konačna, a Republika Srbija nije odgovorna za moguću štetu koja je prouzrokovana donošenjem ovih rešenja.

Sveobuhvatna klauzula – catch all clause – dozvola za robu koja nije na listi

Do sada je bilo reči o dozvolama za izvoz RDN, koja se nalazi na NKL RDN. Međutim, Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene bliže definiše kontrolu robe koja nije na NKL RDN, ali se pod određenim uslovima može smatrati kontrolisanom. Ova zakonska odredba je usklađena sa čl. 4. Uredbe Saveta (EK) br. 428/2009 od 5. maja 2009. godine, i precizira odredbe „sveobuhvatne klauzule“ kao što sledi:

• izvoz robe dvostruke namene koja nije obuhvaćena NKL RDN vrši se na osnovu dozvole u slučaju kada je lice koje namerava da izvrši izvoz obavešteno od strane nadležnog ministarstva:
  
  
  • da je roba namenjena ili da može biti namenjena, u celini ili delimično, za razvoj, proizvodnju, modifikaciju, rukovanje, sklapanje, testiranje, popravku, raspolaganje, primenu, održavanje, skladištenje, detekciju ili širenje oružja za masovno uništavanje;
    
    
  • da će roba biti iskorišćena ili da može biti u celini ili delimično iskorišćena zakrajnju vojnu namenu u državi kupca ili državi krajnjeg korisnika, ako je država pod embargom na naoružanje i vojnu opremu na osnovu odluka Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i drugih međunarodnih organizacija koje obavezuju Republiku Srbiju ili na osnovu relevantnih odredaba nacionalnog zakonodavstva;
    
    
  • da će roba biti korišćena ili da može biti, u celini ili delimično, korišćena kao deo ili komponenta proizvoda naoružanja i vojne opreme iz NKL NVO, a koja se izvozila sa teritorije Republike Srbije bez dozvole ili u suprotnosti sa uslovima iz dozvole izdate u skladu sa zakonom;
    
    
• u slučaju da izvoznik zna ili ima razloga da sumnja da je RDN koju namerava da izveze, a koja nije navedena u NKL RDN, namenjena ili se može upotrebiti, u celini ili delimično, za neku od namena koje su gore pomenute dužan je da o tome obavesti nadležno ministarstvo, koje će utvrditi da li je za taj izvoz potrebna dozvola.

Krajnja vojna namena

Radi primene odredbi vezanih za tehničku pomoć i „sveobuhvatnu klauzulu“ u Zakonu o izvozu i uvozu robe dvostruke namene je data sledeća definicija krajnje vojne namene, koja je u potpunosti usklađena sa čl. 4. tačka 2. Uredbe Saveta (EK) br. 428/2009 od 5. maja 2009. godine: 

1. ugradnja robe, delova ili komponenti u robu vojne namene iz NKL NVO;
   
   
2. upotreba opreme za proizvodnju, ispitivanje ili analizu i njihovih komponenti za razvoj, proizvodnju ili održavanje robe vojne namene iz NKL NVO;
   
   
3. upotreba bilo kog nedovršenog proizvoda u postrojenju za proizvodnju robe vojne namene iz NKL NVO.

Izvozna ograničenja u izdatim dozvolama i ponovni izvoz

Dozvola za izvoz RDN se može izdati pod posebnim uslovima, što znači da izvoznik RDN ima obavezu da postupa u skladu sa uslovom, koji je dat u napomeni izdate dozvole. To može biti obaveza dostavljanja potvrde o prijemu RDN (Delivery Verification Certificate) od strane državnog organa države krajnjeg korisnika i/ili obavezna notifikacija sa transportnim detaljima oko isporuke RDN (po Rezolucijama SB UN) i dr. U tom slučaju, izvoznik je dužan da nadležnom ministarstvu, koje je izdalo dozvolu, dostavi dokaz da je svog kupca, odnosno krajnjeg korisnika RDN, upoznao o tome. 

Krajnji korisnik robe (RDN), koja je poreklom iz Republike Srbije, a koju je izvoznik izvezao na osnovu dozvole izdate pod posebnim uslovima, sa npr. obavezom pribavljanja prethodne saglasnosti države proizvođača i/ili izvoznika robe, može izvršiti reeksport odnosno ponovni izvoz RDN u treću zemlju, nakon dobijanja saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove spoljne trgovine Republike Srbije. Saglasnost se može dobiti u zakonom propisanoj proceduri za izdavanje dozvole.

Ukoliko izvoznik ne postupi u skladu sa datim uslovom, dozvola se može oduzeti pomenutim rešenjem o oduzimanju dozvole.

Stoga je neophodno pratiti realizaciju dozvole i uslove iz dozvole, organizovati sigurnu isporuku i prijem robe (RDN), pratiti je na transportnom putu i u svakom trenutku znati gde se RDN nalazi. Preporučuje se obavezno pribavljanje potvrde o prijemu RDN i kada takva obaveza nije zatražena od strane ministartsva nadležnog za poslove spoljne trgovine. Vrlo je važno da taj dokument sadrži mesto i datum preuzimanja, ime i prezime lica koje je preuzelo RDN, kao i njegovu funkciju, broj ličnog identifikacionog dokumenta i sl.

Obaveze izvoznika i uvoznika, brokera i pružaoca tehničke pomoći

Ukoliko je izvoznik i uvoznik, broker i pružaoc tehničke pomoći dobio dozvolu za posao u pitanju, dužan je:

• da vodi evidenciju o izvršenom izvozu, uvozu, pruženim brokerskim uslugama i tehničkoj pomoći – da obezbedi trgovinsku, finansijsku i drugu dokumentaciju na osnovu koje se može identifikovati RDN, količina, puno poslovno ime i adresa svih učesnika u poslu, namena robe, opis brokerske usluge ili tehničke pomoći;
  
  
• da omogući nadležnim organima da prikupe informacije o svakoj narudžbenici ili transakciji koje se odnose na RDN, odnosno da vrše nadzor i kontrolu nakon izdavanja dozvole;
  
  
• da čuva dokumentaciju najmanje 10 godina od dana izvršenog posla;
  
  
• da dostavi, ministarstvu nadležnom za spoljnu trgovinu, izveštaj o realizaciji spoljnotrgovinskog posla, u roku od 15 dana od dana prelaska granice ili vršenja usluge i da navede broj dozvole na osnovu koje je posao izvršen na propisanom obrascu;
  
  
• da dostavi, ministarstvu nadležnom za spoljnu trgovinu, obaveštenje u pisanoj formi, ako se posle izdavanja dozvole promene podaci iz dokumentacije, najkasnije u roku od 7 dana od dana nastanka ili saznanja za nastalu promenu i
  
  
• da dostavi na uvid poslovne knjige, poštu i bilo koju drugu informaciju na zahtev ministarstva nadležnog za spoljnu trgovinu, carinskih organa i/ili tužilaštva i drugo po nalogu ministarstva nadležnog za spoljnu trgovinu. 

Kontrola nakon izdavanja dozvole

Carinski organi, organi službi bezbednosti i nadležni inspekcijski organi Republike Srbije sprovode stalnu kontrolu obavlјanja spoljnotrgovinskih poslova u vezi sa RDN u okviru svojih ovlašćenja. Ministarstva, posebne organizacije i drugi organi državne uprave, pored obaveze čuvanja tajnih podataka, imaju pravo i obavezu da razmenjuju podatke o izvoznicima, uvoznicima, kao i o izvezenoj, odnosno uvezenoj RDN, koji su neophodni za sprovođenje kontrole u skladu sa odredbama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene. 

Izvoznici, uvoznici, banke i druge finansijske organizacije, špediteri i prevoznici, kao i druga lica koja raspolažu informacijama neophodnim za sprovođenje kontrole izvoza RDN i uvoza hemikalija kao RDN, u skladu sa zakonom, dužni su da dostave na uvid poslovne knjige, poštu i bilo koju drugu informaciju na zahtev državnog organa. Na brokera, pružaoca tehničke pomoći, prevoznika i ovlašćenog zastupnika u carinskom postupku primenjuju se odredbe o obavezi čuvanja tajnih podataka kao i stavlјanja na uvid relevantnih dokumenata.

Prekršaji

Kaznene odredbe su propisane Zakonom o izvozu i uvozu robe dvostruke namene. Odredbama ovog zakona je predviđena mogućnost izricanja novčanih kazni i mogućnost propisivanja određenih zaštitnih mera, shodno odredbama Zakona o prekršajima.

Pravno lice i preduzetnik koji obavlјa spoljnotrgovinske poslove u vezi sa RDN kazniće se novčanom kaznom u visini do dvadesetostrukog iznosa vrednosti robe, odnosno usluge koja je predmet prekršaja, ako:

• ne obavesti nadležno ministarstvo da se radi o RDN;
  
  
• vrši tranzit RDN suprotno zakonskoj zabrani;
  
  
• pruža brokerske usluge bez dozvole;
  
  
• pruža tehničku pomoć bez dozvole;
  
  
• izvozi RDN, odnosno uvozi hemikalije kao RDN ili pruža brokerske usluge i tehničku pomoć bez dozvole i
  
  
• postupa suprotno zakonskim odredbama o obavezi čuvanja podatka i izveštavanja.

Predviđene su kazne i za odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od petostrukog do dvadesetostrukog iznosa vrednosti robe.

 

Pored novčane kazne, može se izreći i zaštitna mera zabrane pravnom licu, preduzetniku i odgovornom licu da obavlјa spoljnotrgovinski posao u vezi sa RDN (izvoz RDN, odnosno uvoz hemikalija kao RDN, pružanje brokerskih usluga i tehničke pomoći). Ova mera za pravno lice i preduzetnika traje tri godine, a za odgovorno lice do jedne godine i počinje da se primenjuje od dana pravnosnažnosti presude.