| Carina | Carinska tarifa | Pojednostavljeni postupci | Carinski prekršaji |
| Spoljna trgovina | Devizno poslovanje | PDV | Akcize |
| Bezbednost hrane | Veterinarska kontrola | Sanitarna kontrola | Hemikalije&Ekologija |
Damping
Na današnjem nivou razvoja proizvodnih snaga, u uslovima postojanja izuzetno jake konkurencije, plasman robe na nova tržišta je veoma kompleksan posao. Sastoji se iz različitih, ali planiranih aktivnosti. Prema stručnim mišljenjima, za osvajanje novih tržišta potrebna je osmišljena aktivnost, pri kojoj se sledeći faktori moraju optimalno iskoristiti:
- kvalitet robe;
- cena robe;
- iznalaženje najboljih načina za plasman robe;
- istraživanje tržišta i propaganda.
Cena robe zavisi od troškova proizvodnje i odnosa ponude i tražnje za robom. Proizvođač može da izabere da putem prodaje proizvoda po ceni ispod normalne ili uobičajne cene, pokuša da ostvari veću prodaju robe na određenom tržištu. Proizovođač robe svoju strategiju nastupa na ciljnom tržištu zasniva na pretpostavci da se u prvo vreme odrekne dela profita, ali predviđa da će se nakon sticanja određenih pozicija, kroz veći obim prodaje i prodaju proizvoda po većim cenama, ostvariti veći profit, kojim će se nadoknaditi izgubljenu dobit u prethodnom periodu.
Ovaj način nastupa i osvajanja novog tržišta, direktno utiče na poslovanje direktnih konkurenata, a posebno na domaću industriju u zemlji uvoza. Ako za proizvodom koji se prodaje po cenama koje su ispod normalne ili uobičajne cene, postoji elastična tražnja (tražnja raste srazmerno smanjenju cene i obrnuto), onda je realno očekivati da se smanji obim prodaje robe konkurenata, odnosno domaće industrije. Na taj način će se naneti direktna šteta domaćoj industriji koja proizvodi sličan proizvod, odnosno usporiće se ili čak onemogućiti razvoj domaće industrije.
Prodaje robe po ceni ispod normalne vrednosti u cilju osvajanja novog tržišta ili ostvarivanja većeg obima prodaje robe na određenom tržištu, poznata je po imenom “damping”.
Damping, kao strategija prodaje proizvoda, neće naneti štetu domaćoj industriji ako je visina carinskih stopa na tom nivou da neutrališe efekte sniženja cene ispod njene normalne vrednosti. Međutim, svaki izvoznik će se truditi da nivo sniženja prodajne cene ispod normalne vrednosti, (odnosno dampinška marža), bude tolika da postojeći nivo carinskih stopa nije dovoljan da zaštiti domaću industriju.
Pošto je jedna od osnovnih funkcija carine zaštita domaće industrije, (odnosno domaće proizvodnje), putem dampinga se u potpunosti eliminiše ova funkcija carine. Domaći proizvođači su izloženi nelojalnoj konkurenciji, koja im nanosi štetu ili im onemogućava osvajanje proizvodnje novog proizvoda. Posmatrano sa makroekonomskog aspekta, izvoznik ili strani proizvođač na tržištu zemlje uvoza će ostvariti veći obim prodaje proizvoda, odnosno uzeće veći deo profita, a na štetu domaćih proizvođača sličnog proizvoda.
Da bi se ostvarila zaštita domaćih industrije i sprečionastanak štete koju damping prouzrokuje domaćoj industriji, naplaćuje se antidampinška dažbina. Antidampinška dažbina se naplaćuje na uvoz proizvoda za koje se utvrdi da su prodati po dampinškim cenama. Visina antidampinške dažbine zavisi od visine dampinške marže, odnosno od razlike između stvarno plaćene cene i normalne vrednosti proizvoda.
Primena antidampinške dažbine treba da dovede domaću industriju u ravnopravan položaj na tržištu. Međutim, zloupotrebom ovog instrumenta zaštite domaće industrije može da dovede do diskriminacije stranih proizvođača. Da bi se odstranila mogućnost zloupotebe antidampinških dažbina, s jedne strane, te stvorio jednoobrazan postupak za utvrđivanje postojanja dampinga i štete prouzrokovane dampingom, i postupci uvođenja mera antidampinga, zemlje članice Svetske trgovinske organizacije su zaključile Sporazum o primeni Člana VI GATT-a iz 1994 kojim je ovaj postupak usklađen na međunarodnom nivou.
UTVRĐIVANJE DAMPINGA
Sporazumom o primeni Člana VI GATT-a iz 1994 godine, zemlje članice Svetske trgovinske organizacije su se dogovorile da će se smatrati da je neki proizvod predmet dampinga, tj.da je ušao na tržište druge zemlje po ceni nižoj od njegove normalne vrednosti, ukoliko je ta cena niža od uporedive cene sličnog proizvoda namenjenog potrošnji u zemlji izvoza.
Ukoliko nema prodaje sličnog proizvoda na domaćem tržištu zemlje izvoza kroz uobičajne trgovinske operacije, ili kada zbog posebne situacije na tržištu zemlje izvoza (ili zbog malog obima prodaje na tržištu zemlje izvoza) takva prodaja ne omogućava objektivno upoređivanje, postojanja dampinga će se utvrditi upoređivanjem sa cenom sličnog proizvoda koji se izvozi u odgovarajuću treću zemlju ili upoređivanjem sa cenom proizvodnje u zemlji porekla proizvoda. Kada se cena proizvodnje u zemlji porekla proizvoda koristi za potrebe utvrđivanja postojanja dampinga, onda se mora uvećati za razumni iznos administrativnih, prodajnih i ostalih troškova i profita.
Takođe, ako nadležni organ za sprovođene istrage u vezi postojanja dampinga i štete, utvrde da je cena po kojoj se sličan proizvod prodaje na tržištu zemlje izvoza (ili da je cena po kojoj se sličan proizvod prodaje radi izvoza u treću zemlju), ispod troškova proizvodnje po jedinici (fiksni i varijabilni) uvećanih za iznos prodajnih, opštih i administrativnih troškova, smatraće se da su cene formirane u neregularnim uslovima trgovine. Postojanje prodaje robe po tim uslovima u dužem vremenskom periodu, u značajnoj količini i po cenama koje ne pokrivaju sve troškove po jedinici, eliminisaće ove cene kao način za određivanje normalne vrednosti.
Postavlja se pitanje na koji način će se utvrditi da li su neke cene ispod troškova proizvodnje po jednici, uvećanim za iznos prodajnih, opštih i administrativnih troškova? Nadležni organ za sprovođenje istrage će računati troškove na osnovu knjigovodstvenih vrednosti koje su iskazane u knjigovodstvenoj dokumentaciji izvoznika ili proizvođača koji je pod istragom. Iznos administrativnih, prodajnih i opštih troškova zasnivaće se na stvarnim podacima koji se odnose na proizvodnju i prodaju sličnog proizvoda u normalnim trgovinskim operacijama od strane izvoznika ili proizvođača pod istragom. Ako se ovim podacima ne raspolaže ili ovlašćeni organ i ne mogu da do tih podataka dođu, onda se iznos ovih troškova može utvrditi na sledeći način:
- na osnovu stvarnih iznosa troškova koje je ostvario izvoznik ili proizvođač pod istragom u vezi proizvodnje i prodaje iste generalne kategorije proizvoda na domaćem tržištu i u normalnim trgovinskim operacijama,
- na osnovu ponderisanih proseka stvarnih iznosa troškova koje je ostvario izvoznik ili proizvođač pod istragom u vezi proizvodnje i prodaje sličnog proizvoda na domaćem tržištu zemlje porekla,
- ili na osnovu bilo kojeg razumnog metoda.
Viši oblici spoljnotrgovinske saradnje, povezanost kupca i prodavca i drugi faktori, imaju direktan uticaj na stvarno plaćenu cenu. Izvozna cena u tim slučajevima ne može koristiti za utvrđivanje dampinga. Sporazumom o primeni Člana VI GATT iz 1994 godine, dogovoreno je da se u ovom slučaju izvozna cena može konstruisati na bazi cene po kojoj se uvezeni proizvod prvi put prodaje nezavisnom kupcu, u zemlji uvoza.
Prilikom utvrđivanja izvozne cene i normalne vrednosti za potrebe utvrđivanja postojanja dampinga, nadležni organi za sprovođenje istrage moraju uzeti u obzir komercijalni nivo prodaje, stopu oporezivanja, kvalitet proizvoda čije se cene upoređuju, kao i količinu proizvoda koja se prodaje. Pored toga, na uporedivost izvozne cene i normalne vrednosti značajnu ulogu možem da igra vreme u kome su formirane izvozne cene i normalna vrednost. Zbog toga nadležni organi za sprovođenje istrage u vezi postojanja dampinga moraju uzeti u obzir prodaje koje su izvršene u što je moguće kraćem vremenskom rasponu.
UTVRĐIVANJE ŠTETE
Prodaja robe po dampinškim cenama može da prouzrokuje štetu domaćim proizvođačima sličnih proizvoda ili da postoji opasnost da prouzrokuje štetu. Da bi se utvrdila visina štete moraju se koristiti objektivne činjenice. Mora se eliminisati svaka proizvoljnost .
Šteta se utvrđuje kroz proučavanje obima uvoza koji je predmet dampinga i njegovog uticaja na cene sličnih proizvoda na domaćem tržištu, te na posledice prouzrokovane ovim uvozom, na domaće proizvođače.
Nadležni organi za sprovođenje istrage u vezi postojanja dampinga utvrdiće da li je došlo do povećanja uvoza usled prodaje robe po dampinškim cenama. Ako se utvrdi da je došlo do značajnog rasta uvoza robe pristupiće se utvrđivanju da li je povećan obim uvoza robe uslovio pad cene robe sličnog proizvoda na tržištu zemlje uvoza ili je sprečio povećanje cena do kojeg bi inače došlo.
Pri utvrđivanju uticaja daminga na domaću proizvodnju uzeće se u obzir procena svih relevantnih ekonomskih faktora koji utiču na stanje u domaćoj industriji, kao što su potencijalni pad prodaje proizvodnje i profita, pad udela na tržištu, iskorišćenost kapaciteta proizvodnje itd, kao i faktora koji utiču na domaće cene, kao što su veličina dampinške marže, potencijalni i trenutni negativni efekti na tokove gotovog novca, roba na skladištu, zaposlenost, plate itd.
Mora se utvrditi da uvoz robe po dampinškim cenama utiče na cene po kojima se slični proizvodi prodaju na domaćem tržištu, kao i da pad cene ima uticaja na domaće proizvođače. Međutim, mora se imati u vidu da na kretanje cena na tržištu zemlje uvoza ili na stanje u domaćoj industriji, utiču i drugi faktori. Uticaj ovih drugih faktora na cene i stanje domaće industrije mora se uzeti u obzir pri utvrđivanju uticaja dampinga na cene i položaj domaćih proizvođeča i njihov uticaj se ne sme pripisivati dampinškom uvozu. U ove faktore ubrajamo obim i cene uvoznih proizvoda koji se ne prodaju po dampinškim cenama, smanjenje tražnje, razvoj tehnologije i izvozni rezultati, produktivnost domaćih proizvođeča.
Antidampinške mere se mogu preduzimati i kada postoji opasnost od znatne štete. Za utvrđivanje postojanja opasnosti od znatne štete, nadležni organi za sprovođenje istrage treba da razmotre sledeće faktore:
- stopu rasta damipinškog uvoza,
- raspoložive kapacitete izvoznika ili zantno povećanje tih kapaciteta, što ima za posledicu znatno povećanje dampinškog izvoza,
- uticaj dampinških cena na nivo tražnje za proizvodom koji se uvozi te na nivo domaćih cena,
- rezerve proizvoda koji je predmet istrage.
Delovanje ovih faktora se posmatraju kumulativno.
POKRETANJE I TOK ISTRAGE
Zahtev za pokretanje istrage u cilju utvrđivanja postojanja stepena i efekata dampinga podnose domaći proizvođači koji su pogođeni dampingom. Nadležni organi mogu da pokrenu istragu i bez zahteva za pokretanje istrage domaćih proizvođača, ako imaju dovoljno dokaza o dampingu, šteti i uzročnoj vezi između dampinškog uvoza i nastale štete.
Zahtev za pokretanje istrage mora da sadrži dovoljno dokaza o postojanju dampinga, šteti koju dampinški uvoz nanosi domaćim proizvođačima i uzročnoj vezi između dampinškog uvoza i nastale štete. Podnosilac zahteva uz zahtev treba da dostavi podatke o obimu i vrednosti proizvodnje sličnog proizvoda koji proizvodi podnosilac zahteva. Ako se zahtev za pokretanje istrage podnosi u ime domaće industrije, uz zahtev treba podneti listu poznatih domaćih proizvođača sličnog proizvoda, sa opisom obima i vrednosti domaće proizvodnje sličnog proizvoda. Dalje, uz zahtev za pokretanje istrage se daje potpuni opis proizvoda sa nazivima zemlje ili zemalja porekla ili izvoza, sa nazivima svakog poznatog proizvođača ili izvoznika i sa podacima o svim licima koja uvoze proizvod o kome je reč. Zatim, dostaviće se podaci o cenama po kojima je proizvod o kome je reč prodat potrošačima na domaćem tržištu zemlje ili zemalja porekla ili izvoza, ili podaci o cenama po kojima je proizvod prodat iz zemlje ili zemalja porekla ili izvoza trećoj ili trećim zemljama ili konstruisana vrednost proizvoda, a sve u zavisnosti od parametara sa kojim se vrši upoređivanje. Pored ovih podataka potrebno je dostaviti podatke o obimu dampinškog uvoza, efektu ovog uvoza na cene sličnog proizvoda na domaćem tržištu i uticaja dampinškog uvoza na domaću proizvodnju.
Nadležni organi nakon prijema zahteva za sprovođenje istrage, prvo moraju ispitati tačnost i adekvatnost priloženih dokaza. Ako se utvrdi valjanost dokaza mora se utvrditi da li je zahtev podnet od strane ili u ime domaće industrije.
Za utvrđivanje postojanja ovog uslova bitno je da li postoje domaći proizvođači sličnog proizvoda koji se protive sprovođenju istrage. Ako postoje domaći proizvođači sličnog proizvoda koji se iz nekih razloga protive sprovođenju istrage, onda se mora utvrditi koliki je obim proizvodnje onih domaćih proizvođača koji se protive sprovođenju istrage u odnosu na obim proizvodnje onih domaćih proizvođača koji su podržali sprovođenje istrage. Nadležni organi će smatrati da je zahtev za sprovođenje istrage podnet od strane ili u ime domaće industrije, ako obim proizvodnje domaćih proizvođača sličnog proizvoda, koji podržavaju sprovođenje istrage, čini više od 50% ukupne proizvodnje sličnog proizvoda od onih proizvođača koji su eksplicitno podržali ili se protive zahtevu za sprovođenje istrage.
Istraga se neće pokrenuti ako domaći proizvođači koji eksplicitno podržavaju ili se protive zahtevu predstavljaju manje od 25% ukupne domaće proizvodnje sličnog proizvoda.
Zahtev za sprovođenje istrage biće odbijen ako nadležni organi utvrde da nema dokaza o dampingu ili šteti. Postupak će se okončati ako se utvrdi da je dampinška marža minimalna (ako iznosi ispod 2% od izvozne cene) ili da su obim dampinškog uvoza ili štete neznatni. Smatraće se da je obim dampinškog uvoza neznatan ako je obim dampinškog uvoza iz određene zemlje ispod 3% od obima ukupnog uvoza sličnog proizvoda. Međutim, ako je obim dampinškog uvoza iz većeg broja zemalja ispod 3%, ali je ukupan uvoz iz tih zemalja veći od 7%, ukupan uvoz sličnog proizvoda u zemlji uvoznici, onda se takav obim dampinškog uvoza neće smatrati neznatnim.
Rok za okončanje istrage o postojanju dampinga, štete i njihovoj međusobnoj uslovljenosti, je godinu dana, a najkasnije 18 meseci od dana pokretanja.
Antidampinška istraga neće uticati na carinski postupak.
DOKAZI
Nadležni organi za sprovođenje istrage obavestiće zainteresovane strane o informacijama koje treba da dostave za potrebe sprovođenja istrage. Zainteresovane strane ove informacije trebaju da dostave u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.
Zainteresovanim stranama se smatraju izvoznici ili proizvođači proizvoda pod istragom, vlade zemalja izvoznica i proizvođača sličnog proizvoda u zemlji uvoza. Zainteresovane strane mogu biti i trgovinska ili poslovna udruženja izvoznika ili proizvođača, kao i druga zainteresovana lica kojima je od strane nadležnih organa dozvoljeno da učestvuju u postupku. Kad nadležni organ dobije tražene informacije, iste će proslediti drugim zainteresovanim stranama kako bi se ove izjasnile na dobijene informacije. Ako je potrebno, nadležni organi će omogućiti susret zainteresovanih strana kako bi imale mogućnost da dokažu svoje stavove,odnosno da odbrane svoje interese.
Izuzetak od ovog pravila čine poverljive informacije koje se ne smeju objavljivati bez posebne dozvole strane koja ih je dostavila.
Nadležni organi, ako nisu zadovoljni prikupljenim informacijama, mogu uz odobrenje vlada i preduzeća, da prikupe podatke i na teritoriji zemlje izvoznice.
Pre donošenja konačne odluke nadležni organi će obavestiti zainteresovane strane o bitnim činjenicama na osnovu kojih su doneli odluku da se primene definitivne mere.
PRIVREMENE MERE
Privremene mere mogu biti donete samo pod uslovom:
- da je pokrenuta istraga i o tome dato javno obaveštenje, a zainteresovanim stranama data mogućnost da pruže potrebne informacije;
- da je doneta preliminarna odluka o postojanju dampinga i štete za domaću industriju;
- da nadležni organi procene da su te mere nužne kako bi se sprečilo nanošenje štete u toku postupka istrage.
Privremena mera može biti doneta u formi privremene antidampinške dažbine u visini procenjene dampinške marže ili u vidu garancije u formi gotovinskog depozita ili obveznica, u iznosu jednakom privremenoj antidampinškoj dažbini.
Osporavanje stvarno plaćene ili plative cene (odnosno akturne vrednosti) kao metoda za utvrđivanje carinske osnovice, predstavlja takođe adekvatnu privremenu meru, ali se mora naznačiti vreme za koje stvarno plaćene ili plative cene neće biti korišćena za utvrđivanje carinske osnovice.
PREUZIMANJE OBAVEZE U POGLEDU CENA OD STRANE IZVOZNIKA
Ukoliko nadležni organ preliminarno utvrdi postojanje dampinga i štete prouzrokovane istim, može se tražiti od izvoznika da dobrovoljno uskladi svoje cene sa normalnom vrednošću istih, odnosno da prestane sa primenom dampinga.
U tom slučaju postupak za utvrđivanje postojanja dampinga može biti obustavljen ili okončan. Nadležni organi nisu obavezni da obustave ili okončaju postupak kada izvoznik pod istragom koriguje svoje cene. Naročito ako postoji veći broj izvoznika koji robu prodaju po dampinškim cenama.Ali izvozniku koji je dobrovoljno korigovao cene biće pružena informacija zbog čega postupak nije obustavljen i izvoznik će imati mogućnost da se o svemu izjasni.
Takođe, nakon korekcije cene od strane izvoznika, na njegov zahtev može biti nastavljen postupak. Ako se u daljem postupku utvrdi da damping ili šteta ne postoji, obaveze u pogledu korekcije cene automatski prestaju.
Izvoznik koji je prihvatio da izvrši korekciju cene, dužan je da nadležni organ izveštava o sprovođenju preduzete obaveze, kao i da dozvoli proveru podataka. Ako izvoznik koji je prihvatio obavezu u pogledu cene, odustane od preduzete obaveze, nadležni organi mogu preduzeti hitne mere, što može rezultirati i uvođenjem privremenih mera koje su napred opisane. Privremene mere mogu biti primenjene na već uvezene proizvode, ali ne duže od 90 dana pre početka primene privremenih mera.
UVOĐENJE I NAPLATA ANTIDAMPINŠKIH DAŽBINA
Nakon okončanja postupka istrage, ako se utvrdi postojanje dampinga i štete prouzrokovane dampingom, nadležni organi će doneti odluku o uvođenju antidampinške dažbine. Antidampinška dažbina ne sme biti iznad dampinške marže, a preporučuje se da bude niža, odnosno da bude dovoljna da se nadoknadi šteta prouzrokovana dampingom.
Antidampinška dažbina se uvodi na nediskriminatornoj osnovi, tj.ovom dažbinom mora biti opterećen uvoz proizvoda od svakog izvoznika ili proizvođača, odnosno iz svake zemlje, za koje se utvrdilo da su se koristili dampingom. Nadležni organi su dužni da objave imena tih izvoznika ili proizvođača, odnosno zemalja.
Ako se antidampinška dažbina primenjuje retroaktivno, onda se konačna obaveza plaćanja dažbina mora izvršiti u roku od 12 meseci, a najkasnije u roku od 18 meseci. Isti rokovi važe i za povraćaj više naplaćenih antidampinških dažbina, u slučaju kada se uvedu privremene mere, a u postupku se utvrdi da je dampinška dažbina manja od antidampinške dažbine koja je uvedena kao privremena mera.
Antidampinška dažbina ili privremena mera se mogu naplaćivati na proizvode koji su uvezeni nakon donošenja odluke o naplaćivanju antidampinške dažbine ili primene privremenih mera. Ako je antidampinška dažbina niža od privremene dažbine, razlika se mora nadoknaditi. Međutim, ako je antidampinška dažbina veća od privremene dažbine koja je plaćena, razlika se neće naplaćivati. Takođe, ako je privremena mera u formi gotovinskog depozita, onda ovaj depozit mora biti vraćen.
Konačna antidampinška dažbina može biti uvedena na uvoz proizvoda koji je izvršen 90 dana pre datuma primene privremenih mera, kada nadležni organi utvrde za dampinški proizvod:
- da damping koji prouzrokuje štetu postoji već duže vreme ili da je uvoznik znao ili je morao znati da izvoznik primenjuje damping i da će taj damping izazvati štetu;
- da je šteta prouzrokovana velikim dampinškim uvozom u relativno kratkom vremenu, što s obzirom na vreme i obim dampinškog uvoza, zantno umanjuje efekat antidampinške dažbine.
Takođe se može, nakon pokretanja istrage, preduzeti mere kojima se osporava prijavljena carinska osnovica, a čime se ostavlja mogućnost da se kod carinjenja na osnovu utvrđenih podataka antidampinška dažbina naplati retroaktivno.
U svakom slučaju antidampinška dažbina se neće naplaćivati na proizvode koji su uvezeni pre pokretanja istrage.
U svakom slučaju antidampinška dažbina se neće naplaćivati na proizvode koji su uvezeni pre pokretanja istrage.
TRAJANJE ANTIDAMPINŠKIH DAŽBINA
Antidampinška dažbina ostaje na snazi onoliko dugo i u meri neophodnoj da se neutrališe damping koji pričinjava štetu. Antidampinška dažbina će se ukinuti na zahtev zainteresovane strane, ako se dostave dokazi da su prestali razlozi zbog kojih je antidampinška dažbina uvedena. Nadležni organi će preispitati da li je nastavak primene dažbina potreban da bi se neutralisao damping, da li će šteta prouzrokovana dampingom ostati ili ponovo nastati. Ako se utvrdi da antidampinška dažbina nije više opravdana, biće odmah ukinuta.
Smatra se da antidampinšku dažbinu treba ukinuti najkasnije u roku od pet godina od dan uvođenja, odnosno od dana poslednjeg preispitivanja, osim ako se ne utvrdi da će šteta i damping ostati ili se ponovo pojaviti. Zahtev za ovu reviziju može podneti domaća industrija illi nadležni organi pre isteka roka od pet godine.
JAVNO OBAVEŠTAVANJE
Nadležni organi za sprovođenje istrage o postojanju dampinga i štete prouzrokovane dampingom, su dužni da sva zainteresovana lica, a posebno zemlje Članice, obaveste o pokretanju istrage, o rezultatima istrage i konačnim odlukama koje su donete na osnovu rezultata istrage.
Javna obaveštenja o pokretanju istrage moraju sadržati sledeće podatke:
- naziv zemlje izvoznice, odnosno zemlje porekla;
- datum pokretanja istrage;
- zasnovanost navodnosg dampinga u zahtevu za pokretanje istrage;
- podatke na kojima se zasniva tvrdnja o postojanju štete;
- adrese na kojima zainteresovana lica mogu da se obrate;
- rokovi koji se daju zainteresovanim stranama za prezentaciju svojih stavova.
Pri uvođenju privremenih mera javno obaveštenje mora da sadrži podatke i preliminarnim nalazima o dampingu i šteti, imena snabdevača ili samo naziv zemlje snabdevača, opis proizvoda za potrebe carinjenja, podatke o utvrđenoj dampinškoj marži, razloge koji su uslovili donošenje odluke.
Javno obaveštenje o konačnoj odluci, bilo o okončanju ili obustavljanju istrage, bilo o uvođenju konačne dažbine, mora sadržati sve relevantne činjenice o svim pitanjima i razloge koji su uslovili uvođenje konačnih mera.
Javno obaveštenje o konačnoj odluci, bilo o okončanju ili obustavljanju istrage, bilo o uvođenju konačne dažbine, mora sadržati sve relevantne činjenice o svim pitanjima i razloge koji su uslovili uvođenje konačnih mera.
Copyright © 2024, Commercium
Designed by: 
Built by: M.G.soft
Built by: M.G.soft
