Registracija/Instrumenti

U spoljnotrgovinskom poslu, od njegovog predugovaranja, ugovaranja, u toku realizacije i nakon toga, učestvuje veliki broj aktera iz proizvodnog, trgovinskog, uslužnog, pa i administrativnog, državnog sektora.

 

Spoljnotrgovinski posao, u smislu Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, zaključuju neposredni učesnici u poslu: izvoznik i uvoznik. Radi realizacije, u posao se uključuju i posredni učesnici u poslu (banke, špediteri, transportna preduzeća, osiguravajuća društva i dr.), koji izvršavaju svoju obavezu u određenoj fazi posla. Svaki učesnik u poslu, u zemlji izvoza, ima svog poslovnog partnera u zemlji uvoza. Posredni učesnici u poslu nisu registrovani za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova i poseduju znanja iz određenog segmenta posla. Oni izvršavaju naloge neposrednih učesnika u poslu. Zajedno sa neposrednim učesnicima ovi akteri grade spoljnotrgovinsku mrežu zemlje u širem smislu.

Obaveze i prava izvoznika/uvoznika

 

Nosilac izvoznog posla je izvoznik. Izvoznik je pravno lice ili preduzetnik, sa sedištem na teritoriji Republike Srbije, registrovano na teritoriji Republike Srbije, koje ima obavezu da isporuči robu, izvrši uslugu, izvede radove ili prenese znanje i tehnologiju, kupcu rezidentu druge države i pravo da za to naplati ugovorenu vrednost.

Nosilac uvoznog posla je uvoznik. Uvoznik je pravno lice ili preduzetnik, sa sedištem na teritoriji Republike Srbije, registrovano na teritoriji Republike Srbije, koje ima obavezu da plati robu, uslugu, radove, znanje i tehnologiju prodavcu, rezidentu druge države i pravo na isporuku plaćene vrednosti ugovorene robe odnosno izvršenje usluge i ostalih ugovorenih poslova.

Osnovna obaveza izvoznika je isporuka ugovorene robe odnosno izvršenje posla o roku, a u skladu sa ugovorenim uslovima, dok je osnovna obaveza uvoznika plaćanje ugovorene vrednosti o roku i po ugovorenim uslovima plaćanja.

Osnovno pravo izvoznika je naplata isporučene robe odnosno izvršenog posla o roku prema ugovorenim uslovima i rokovima, dok je osnovno pravo uvoznika pravo na isporuku robe odnosno izvršenje posla o roku, a u skladu sa dogovorenim uslovima.

Izvoznik i uvoznik, u smislu Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, može biti i fizičko lice, kao i državni organi, verske, sportske, humanitarne i ostale organizacije, sa boravištem odnosno sedištem na teritoriji Republike Srbije, kada izvoz i uvoz vrše isklјučivo za sopstvene potrebe.

Izvoznik i uvoznik kontrolisane robe, broker i pružalac tehničke pomoći, u smislu lex specialis zakona: Zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme i Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, ima ovim zakonima propisane obaveze o kojima se govori u posebnim sekcijama (videti NVO odnosno RDN).  

Registracija

 

Poslovima izvoza i uvoza, kao i brojnim drugim spoljnotrgovinskim poslovima mogu da se bave privredna društva – pravna lica ili preduzetnik, koji su registrovani za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova kod ovlašćene državne agencije za registraciju (Agencija za privredne registre u Republici Srbiji).

 

U većini zemalja, pa i kod nas je na snazi normativni režim registracije pravnih lica i preduzetnika za obavljanje spoljnotrgovinske delatnosti, što podrazumeva automatsku registraciju po ispunjenju zakonskih odredbi, koje regulišu oblast spoljnotrgovinskog poslovanja.

 

Zahvaljujući liberalizovanom režimu registracije sva pravna lica i preduzetnici se mogu registrovati za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova. Domaća i strana fizička lica, državni organi, verske, sportske, humanitarne i ostale organizacije imaju ista prava u spoljnotrgovinskom prometu robom i taj promet obavljaju isključivo za sopstvene potrebe. 

 

Spoljnotrgovinski poslovi imaju prožimajući karakter kroz sve privredne sektore. U Republici Srbiji postoji ministarstvo (nadležno za trgovinu, turizam i telekomunikacije) u čijoj je nadležnosti spoljnotrgovinsko poslovanje, kao i utvrđivanje principa i strategije politike i režima spoljne trgovine i usklađivanje te politike sa međunarodnim propisima koji regulišu ovu oblast. Ti poslovi se obavljaju u delu Sektora za spoljnotrgovinsku politiku, multilateralnu i regionalnu ekonomsku i trgovinsku saradnju. Objedinjena spoljnotrgovinska politika zapravo ne postoji, već se ona provlači kroz sve privredne sektore, imajući u vidu širok spektar mogućih izvoznika i uvoznika.

 

Zato se u zavisnosti od vrste robe, dodatno primenjuje i koncesioni režim registracije pravnih lica i preduzetnika, koji podrazumeva da se pravo za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova iz određene specifične oblasti, dobija na osnovu odobrenja, dozvole ili rešenja koje izdaje administrativni organ nadležan za sektor spoljne trgovine ili to pravo proizilazi posredno iz obaveze registracije u određenoj oblasti proizvodnje.

 

U oblasti naoružanja i vojne opreme se primenjuje koncesioni režim registracije pravnih lica i preduzetnika, što podrazumeva upis u Registar lica ovlašćenih za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, brokerskih usluga i tehničke pomoći, koji se vodi kod ministarstva nadležnog za poslove spoljne trgovine (videti NVO).

 

Rizici u spoljnotrgovinskom poslovanju

 

Učesnici u spoljnotrgovinskom poslu iz različitih zemalja, međusobno se mogu poznavati, ali se, u većini slučajeva, dešava da se poslovni partneri po prvi put sreću i da jedan o drugom nemaju mnogo informacija, s obzirom da su prostorno udaljeni i da deluju u različitim privrednim sistemima i u okviru različitih nacionalnih pravnih sistema. To samo znači da će i postupak dobijanja i sticanja informacija u cilju međusobnog upoznavanja partnera u spoljnotrgovinskom poslu, zahtevati duži period vremena od standardnog, uobičajenog, u okvirima unutrašnje trgovine. Iz ovoga se može naslutiti da je spoljnotrgovinski posao, kao oblik trgovinskog posla, vrlo specifičan i da njegova specifičnost određuje i način njegovog odvijanja.

 

Spoljnotrgovinski poslovi su praćeni brojnim rizicima. Mogu se pojaviti nezavisno od delovanja bilo koje strane u poslu (viša sila), ali mogu biti i posledica subjektivnog delovanja učesnika u poslu, usled neznanja i/ili propusta. Rizik usled više sile se rešava putem osiguranja od rizika, kod osiguravajućih kompanija, dok se neispunjenje obaveza iz ugovora može rešiti primenom instrumenata garancije (npr. bankarska garancija, garancija za dobro izvršenje posla i dr.).

 

Značaj ugovora o kupoprodaji

 

Sve odredbe spoljnotrgovinskog posla moraju biti definisane ugovorom o kupoprodaji i on je osnova spoljnotrgovinskog posla, pretpostavka i garancija dobrog izvršenja. Za to je potrebno dobro poznavanje pravne materije, pre svega, zaključenje ugovora o medunarodnoj kupoprodaji robe. S tim u vezi, neophodno je vođenje spoljnotrgovinskih poslova u skladu sa yakonskim propisima i dobrom poslovnom praksom.

 

Vremenski rokovi igraju važnu ulogu i određuju okvire za izvršenje preuzetih obaveza. Za dobro planiranje u izvršavanju tih obaveza je, pored ostalog, neophodno dobro poznavanje režima robe i usluga i s tim  u vezi, potrebnog vremena za eventualno administriranje u skladu sa zakonskim propisima. Taj element je svakako dobro uneti u pomenuti ugovor i time se obezbediti u slučaju kašnjenja i izbeći penale.

 

Instrumenti spoljnotrgovinske politike

 

Učesnici u spoljnotrgovinskom poslovanju u Republici Srbiji mogu biti izloženi delovanju sledećih instrumenata državne spoljnotrgovinske politike:

• Robni režimi
  
  
  • slobodan uvoz/izvoz – nema uslova za obavljanje spoljnotrgovinskog posla;
  • režim dozvola  – obavezne dozvole administrativnog državnog organa (npr. lekovi, medicinska sredstva, hemikalije, eksplozivi, oružje, roba dvostruke namene - videti odluku o režimima,  NVO odnosno RDN) i
  • kvote – evidentiraju se u carinskoj bazi (npr. šećer).
• Izvozne subvencije
  
  
  • povraćaj carinskih i drugih uvoznih dažbina – pravo na povraćaj prilikom izvoza robe ili usluge domaće proizvodnje, koja je naplaćena u konvertibilnoj valuti ili uvoza robe na osnovu kompenzacionog posla ili prebijanja duga sa potraživanjem;
  • povraćaj vozarine – podsticaj za povraćaj dela plaćene vozarine za prevoz od naše granice do odredišta kupca (dnevna i nedeljna štampa, knjige, časopisi, filmovi itd.);
  • izvozni podsticaji – iz posebno formiranih fondova u svrhu podsticaja izvoza prioritetnih sektora definisanih ekonomskom politikom (stoka, žitarice, itd.)
  • posebni podsticaji – kroz oslobađanje izvoza od poreza na dodatu vrednost (PDV), kao i pravo na povraćaj poreza plaćenog po osnovu kupovine komponenti koje se ugrađuju u izvozne proizvode.

• Carine
  
  
  • prema metodu: carine po vrednosti, specifične i kombinovane carine i 
  • prema cilju koji se želi postići: fiskalne, zaštitne, prohibitivne, retorzivne, preferencijalne, antidampiške, sezonske, diferencijalne i kompenzatorske.