| Carina | Carinska tarifa | Pojednostavljeni postupci | Carinski prekršaji |
| Spoljna trgovina | Devizno poslovanje | PDV | Akcize |
| Bezbednost hrane | Veterinarska kontrola | Sanitarna kontrola | Hemikalije&Ekologija |
Pravila o poreklu robe
PREKRŠAJNA ODGOVORNOST UČESNIKA U CARINSKIM POSTUPCIMA U VEZI SA NEPOŠTOVANJEM PRAVILA VEZANIH ZA POREKLO ROBE
Zakonom o izmenama i dopunama Carinskog zakona, izvršena je izmena člana 12. stav 2. tako što je brisan raniji stav 2. a umesto istog u stavu 2, propisano je da podnosilac deklaracije, deklaracije za privremeni smeštaj, ulazne sažete deklaracije, izlazne sažete deklaracije, deklaracije za ponovni izvoz, obaveštenja o ponovnom izvozu ili zahteva za izdavanje odobrenja ili neke druge odluke, odgovoran je za:
- tačnost i potpunost podataka datih u deklaraciji, obaveštenju ili zahtevu;
- verodostojnost, tačnost i punovažnost svih isprava koje prate deklaraciju, obaveštenje ili zahtev;
- poštovanje, po potrebi, svih obaveza koje se odnose na stavljanje date robe u određeni carinski postupak ili sprovođenje određenih aktivnosti.
Odredbe ovog stava primenjuju se i na sve informacije u bilo kom obliku, koje se pružaju carinskom organu ili ih taj organ zahteva.
Ako carinski zastupnik podnese deklararaciju, obaveštenje ili zahtev ili pruži informaciju, u skladu sa odrebom člana 13. (carinski zastupnik) ovog zakona, taj carinski zastupnik podleže obavezama iz stava 2. ovog člana.
Ovako definisanim obavezama za podnosioce deklaracija, obaveštenja ili zahteva jasno su definisane njihove obaveze pa s tim u vezi i odgovornosti podnosioca.
Ako carinski zastupnik podnese deklararaciju, obaveštenje ili zahtev ili pruži informaciju, u skladu sa odrebom člana 13. (carinski zastupnik) ovog zakona, taj carinski zastupnik podleže obavezama iz stava 2. ovog člana.
Ovako definisanim obavezama za podnosioce deklaracija, obaveštenja ili zahteva jasno su definisane njihove obaveze pa s tim u vezi i odgovornosti podnosioca.
Navedenim zakonom o izmenama i dopunama Carinskog zakona, definisano je u članu 264a (novi član) unošenje i iznošenje robe preko graničnih prelaza i izvršene su brojne izmene u XI. delu Carinskog zakona kojim su definisani carinski prekršaji.
Carinskim zakonom se ne vrši formalna podela na teže i lakše prekršaje, ali prema visini kazne i obavezi izricanja zaštitne mere oduzmanja robe, jasno se može zaključiti da prekršaj iz člana 265. Carinskog zakona za koji je propisana novčana kazna od jednostrukog do petostrukog iznosa vrednosti robe koja je predmet prekršaja, u slučaju kada ga izvrši pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice, a novčanom kaznom odogvorno lice u pravnom licu od 20.000,00 do 150.000,00 dinara, spada u kategoriju najtežih carinskih prekršaja budući da je pored kazne propisana i imperativna zaštitna mera oduzimanja robe iz člana 271. Carinskog zakona.
Nepoštovanje odredaba i pravila o poreklu robe, propisanih odredbama Carinskog zakona kao i Uredbom o carinskim postupcima i carinskim formalnostima te priloga uz istu, koje se odnose na dokazivanje preferencijalnog porekla robe, čini se carinski prekršaj.
Carinski prekršaji su u skladu sa izmenjenom odredbom dispozitivne norme člana 12. stav 2. u najvećem delu opšteg karaktera - primenjuju se na sva postupanja odluke i zahteve, s tim što su definisane i norme koje se odnose na konkretno carinsko postupanje.
Vezano za preferencijalno poreklo robe, najteži prekršaj propisan je članom 265. stav 1. tačka 3. koji glasi da će se kazniti lice koje: „iznošenjem netačnih i neistinitih podataka ili na bilo koji drugi način navođenjem carinskog organa na pogrešan zaključak, stekne ili pokuša da stekne plaćanje dažbina u manjem iznosu, preferencijalni tarifni tretman, osloboođenje od plaćanja uvoznih carinskih dažbina, olakšicu u plaćanju uvoznih ili drugih naknada, povraćaj ili otpust uvoznih ili izvoznih dažbina(član 12 stav 2.)."
Ovom odredbom propisuje se kazna i za pokušaj izvršenja prekršaja, koji se odnosi na iznošenje netačnih i neistinih podataka o robi ili na bilo koji drugi način navođenja carinskog organa na pogrešan zaključak u cilju ostvarivanja preferencijalnog tarifnog tretmana robe.
Imajuči u vidu da je Zakonom o prekršajima , propisano dokazno načelo u članu 89. istog, to je teret dokazivanja na ovlašćenom podnosiocu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, koji je u obavezi da u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka konkretizuje koji je netačan i neistinit podatak u kojoj konkretnoj ispravi naveden, odnosno u obaveštenju, sa namerom da carinski organ bude naveden na pogrešan zaključak da su ispunjeni uslovi u ostvarivanju svog cilja. Ovo iz razloga što se u svrhu ostvarivanja statusa robe sa preferencijalnim poreklom, dokazi o poreklu podnose carinskom organu u skladu sa odredbom člana 143. Carinskog zakona.
Carinskim zakonom se ne vrši formalna podela na teže i lakše prekršaje, ali prema visini kazne i obavezi izricanja zaštitne mere oduzmanja robe, jasno se može zaključiti da prekršaj iz člana 265. Carinskog zakona za koji je propisana novčana kazna od jednostrukog do petostrukog iznosa vrednosti robe koja je predmet prekršaja, u slučaju kada ga izvrši pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice, a novčanom kaznom odogvorno lice u pravnom licu od 20.000,00 do 150.000,00 dinara, spada u kategoriju najtežih carinskih prekršaja budući da je pored kazne propisana i imperativna zaštitna mera oduzimanja robe iz člana 271. Carinskog zakona.
Nepoštovanje odredaba i pravila o poreklu robe, propisanih odredbama Carinskog zakona kao i Uredbom o carinskim postupcima i carinskim formalnostima te priloga uz istu, koje se odnose na dokazivanje preferencijalnog porekla robe, čini se carinski prekršaj.
Carinski prekršaji su u skladu sa izmenjenom odredbom dispozitivne norme člana 12. stav 2. u najvećem delu opšteg karaktera - primenjuju se na sva postupanja odluke i zahteve, s tim što su definisane i norme koje se odnose na konkretno carinsko postupanje.
Vezano za preferencijalno poreklo robe, najteži prekršaj propisan je članom 265. stav 1. tačka 3. koji glasi da će se kazniti lice koje: „iznošenjem netačnih i neistinitih podataka ili na bilo koji drugi način navođenjem carinskog organa na pogrešan zaključak, stekne ili pokuša da stekne plaćanje dažbina u manjem iznosu, preferencijalni tarifni tretman, osloboođenje od plaćanja uvoznih carinskih dažbina, olakšicu u plaćanju uvoznih ili drugih naknada, povraćaj ili otpust uvoznih ili izvoznih dažbina(član 12 stav 2.)."
Ovom odredbom propisuje se kazna i za pokušaj izvršenja prekršaja, koji se odnosi na iznošenje netačnih i neistinih podataka o robi ili na bilo koji drugi način navođenja carinskog organa na pogrešan zaključak u cilju ostvarivanja preferencijalnog tarifnog tretmana robe.
Imajuči u vidu da je Zakonom o prekršajima , propisano dokazno načelo u članu 89. istog, to je teret dokazivanja na ovlašćenom podnosiocu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, koji je u obavezi da u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka konkretizuje koji je netačan i neistinit podatak u kojoj konkretnoj ispravi naveden, odnosno u obaveštenju, sa namerom da carinski organ bude naveden na pogrešan zaključak da su ispunjeni uslovi u ostvarivanju svog cilja. Ovo iz razloga što se u svrhu ostvarivanja statusa robe sa preferencijalnim poreklom, dokazi o poreklu podnose carinskom organu u skladu sa odredbom člana 143. Carinskog zakona.
Najčešče se ovi prekršaji otkrivaju u postupku naknadne kontrole okončanog carinjenja, koja se može izvršiti u roku od tri godine.
Uredbom o carinkim postupcima i carinskim formalnostima precizno su propisani dokazi članom 89. koji se odnosi na Uverenje o kretanju robe EUR1 (Prilog 15), kao i izjava na fakturi (otpremnici, ili drugom komercijalnom dokumentu) za robu, vrednosti do 6.000 €, postupci, odnosno postupak u vezi sa izdavanjem EUR -a odnosno precizan tekst izjave na fakturi.
Uredbom o carinkim postupcima i carinskim formalnostima precizno su propisani dokazi članom 89. koji se odnosi na Uverenje o kretanju robe EUR1 (Prilog 15), kao i izjava na fakturi (otpremnici, ili drugom komercijalnom dokumentu) za robu, vrednosti do 6.000 €, postupci, odnosno postupak u vezi sa izdavanjem EUR -a odnosno precizan tekst izjave na fakturi.
U pododeljku 2.3 Odeljka 2 (Preferencijalno poreklo) propisani su metodi administrativne saradnje u svrhu provere porekla u okviru preferencijalnih tarifnih mera koje je Republika Srbija jednostrano usvojila za određene zemlje i teritorije.
Sa aspekta prekršajne odgovornosti bitno je pozvati se na dokaz koji je u pribavljen u skladu sa odredbama članova 100. i 101. Uredbe, koji se odnose na naknadnu proveru dokaza o poreklu robe. Ukoliko postoji sumnja u verodostojnost priloženih dokaza kojima se dokazuje status konkretnih proizvoda sa poreklom u skladu sa članom 77 - 85. Uredbe ili ispunjenjem drugih zahteva u skladu sa članom 86. - 88. ove Uredbe.
Dokazi se mogu obazbediti i na osnovu operativnih saznanja koja ima carinski organ ili poređenjem kroz informativni sistem carinjenja slične ili istovetne robe pribavljene od istog inoliferanta iz iste zemlje porekla robe, te drugih istražnih radnji. To znači da nije neophodno za pokretanje prekršajnog postupka da su dokazi pribavljeni putem administrativne saradnje sa drugim carinskim administracijama.
Nadalje, Carinskim zakonom u članu 266. propisana je kazna u iznosu od 100.000,00 do 2.000.000,00 dinara, odnosno u rasponu od 50.000,00 do 500.000,00 dinara za preduzetnika, te kazna u rasponu od 15.000,00 do 150.000,00 dinara za odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice, ukoliko izvrše neki od prekršaja propisanih ovim članom.
Sa aspekta prekršajne odgovornosti bitno je pozvati se na dokaz koji je u pribavljen u skladu sa odredbama članova 100. i 101. Uredbe, koji se odnose na naknadnu proveru dokaza o poreklu robe. Ukoliko postoji sumnja u verodostojnost priloženih dokaza kojima se dokazuje status konkretnih proizvoda sa poreklom u skladu sa članom 77 - 85. Uredbe ili ispunjenjem drugih zahteva u skladu sa članom 86. - 88. ove Uredbe.
Dokazi se mogu obazbediti i na osnovu operativnih saznanja koja ima carinski organ ili poređenjem kroz informativni sistem carinjenja slične ili istovetne robe pribavljene od istog inoliferanta iz iste zemlje porekla robe, te drugih istražnih radnji. To znači da nije neophodno za pokretanje prekršajnog postupka da su dokazi pribavljeni putem administrativne saradnje sa drugim carinskim administracijama.
Nadalje, Carinskim zakonom u članu 266. propisana je kazna u iznosu od 100.000,00 do 2.000.000,00 dinara, odnosno u rasponu od 50.000,00 do 500.000,00 dinara za preduzetnika, te kazna u rasponu od 15.000,00 do 150.000,00 dinara za odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice, ukoliko izvrše neki od prekršaja propisanih ovim članom.
Konkretno tačkom 8) propisano je kažnjavanje za lice koje sastavi ili omogući da se sastavi isprava sa netačnim podacima o poreklu robe (čl.44 i 48.)
Radnja izvršenja ovog prekršaja se sastoji u sastavljanju, odnosno omogućavanju da se sastavi neverodostojna isprava o poreklu, koja je u suprotnosti sa odredbom članova 44. i 48. Carinskog zakona.
Pre svega treba imati u vidu da se oblast primene pravila za nepreferencijalnom poreklu robe prema članu 44. Carinskog zakona utvrđuje u svrhu primene Carinske tarife izuzev mera propisanih članom 41. stav 3. tačke 4) i 5), kao i mera koje nisu tarifne, ali se utvrđuju propisima kojima se uređuju određene oblasti koje se odnose na trgovinu robom, kao i druge mere koje se odnose na poreklo robe.
Kod utvrđivanja prekršajne odgovornosti koje se odnose na prekršaj iz ove tačke člana 266. treba imati u vidu i član 47. Carinskog zakona koji upućuje na ovlašćenje Vlade da bliže propiše uslove za primenu, drugim rečima propise vezane za ovu oblast iz Uredbe o carinskim postupcima i carinskim formalnostima, kojima su propisana konkretna pravila.
Tačkom 9) propisana je kazna za lice koje sastavi ili omogući da se sastavi isprava koja sadrži netačne podatke na osnovu kojih se za robu na koju se isprava odnosi neosnovano ostvari preferencijalno poreklo (član 48.)
Radnja izvršenja ovog prekršaja se sastoji u sastavljanju, odnosno omogućavanju da se sastavi neverodostojna isprava o poreklu, koja je u suprotnosti sa odredbom članova 44. i 48. Carinskog zakona.
Pre svega treba imati u vidu da se oblast primene pravila za nepreferencijalnom poreklu robe prema članu 44. Carinskog zakona utvrđuje u svrhu primene Carinske tarife izuzev mera propisanih članom 41. stav 3. tačke 4) i 5), kao i mera koje nisu tarifne, ali se utvrđuju propisima kojima se uređuju određene oblasti koje se odnose na trgovinu robom, kao i druge mere koje se odnose na poreklo robe.
Kod utvrđivanja prekršajne odgovornosti koje se odnose na prekršaj iz ove tačke člana 266. treba imati u vidu i član 47. Carinskog zakona koji upućuje na ovlašćenje Vlade da bliže propiše uslove za primenu, drugim rečima propise vezane za ovu oblast iz Uredbe o carinskim postupcima i carinskim formalnostima, kojima su propisana konkretna pravila.
Tačkom 9) propisana je kazna za lice koje sastavi ili omogući da se sastavi isprava koja sadrži netačne podatke na osnovu kojih se za robu na koju se isprava odnosi neosnovano ostvari preferencijalno poreklo (član 48.)
U konkretnom slučaju radi se o svršenom delu prekršaja i utvrđenoj činjenici da je upotrebom isprave koju je prekršilac sastavio ostvareno preferencijalno poreklo za robu koja je predmet prekršaja.
Za razliku od prethodnog člana, radnja izvršenja se satoji u neosnovanom ostvarivanju preferencijalnog porekla na osnovu isprava koje su sastavljene ili je omogućeno da budu sastavljene, sa netačnom sadržinom i netačnim podacima.
Prilikom podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka neophodno je utvrditi koje lice je to izvršilo kao i da precizira i obezbedi dokaze u čemu se sastoji netačnost i neistinitost podataka koji su za rezultat imale ostvarivanje preferencijalnog porekla za robu.
Pored navedenih prekršajnih odredaba, ukoliko se ne poštuju odredbe vezane pojedine formalnosti u carinskim postupanjima, lica mogu biti kažnjena ukoliko se ne poštuju odredbe o rokovima čuvanja dokumentacije (dokazi podneti u svrhu dokazivanja preferencijalnog porekla mraju se čuvati najmanje tri godine) ili ne dostave carinskom organu isprave neophodne za primenu odredaba kojima se uređuje postupak za koji se roba deklariše, ako je dostavljanje tih isprava neophodno za carinsku kontrolu (član 143. Carinskog zakona) i slično, u zavisnosti od konkretne pravne situacije.
Obzirom da je za navedene prekršaje propisana novčana kazna u rasponu, za vođenje prekršajnog postupka nadležan je mesno nadležni prekršajni sud.
Ovlašćeni podnosilac zahteva je u obavezi da u zahtevu označi subjektivni identitet lica (podatke o deklarantu, uvozniku, zastupniku, izvozniku, kako za pravno lice i odgovorno lice, odnosno preduzetnika ili fizičko lica) koje je odgovorno za izvršenje prekršaja, te da na osnovu činjeničnog opisa radnje izvršenja proističe pravna kvalifikacija dela za koju se prekršilac tereti uz obezbeđenje adekvatnih dokaza. Sud nije vezan pravnom kvalifikacijom dela u zahtevu, ali je vezan činjeničnim opisom radnje izvršenja prekršaja koji upućuju na izvršenje prekršaja.
Za razliku od prethodnog člana, radnja izvršenja se satoji u neosnovanom ostvarivanju preferencijalnog porekla na osnovu isprava koje su sastavljene ili je omogućeno da budu sastavljene, sa netačnom sadržinom i netačnim podacima.
Prilikom podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka neophodno je utvrditi koje lice je to izvršilo kao i da precizira i obezbedi dokaze u čemu se sastoji netačnost i neistinitost podataka koji su za rezultat imale ostvarivanje preferencijalnog porekla za robu.
Pored navedenih prekršajnih odredaba, ukoliko se ne poštuju odredbe vezane pojedine formalnosti u carinskim postupanjima, lica mogu biti kažnjena ukoliko se ne poštuju odredbe o rokovima čuvanja dokumentacije (dokazi podneti u svrhu dokazivanja preferencijalnog porekla mraju se čuvati najmanje tri godine) ili ne dostave carinskom organu isprave neophodne za primenu odredaba kojima se uređuje postupak za koji se roba deklariše, ako je dostavljanje tih isprava neophodno za carinsku kontrolu (član 143. Carinskog zakona) i slično, u zavisnosti od konkretne pravne situacije.
Obzirom da je za navedene prekršaje propisana novčana kazna u rasponu, za vođenje prekršajnog postupka nadležan je mesno nadležni prekršajni sud.
Ovlašćeni podnosilac zahteva je u obavezi da u zahtevu označi subjektivni identitet lica (podatke o deklarantu, uvozniku, zastupniku, izvozniku, kako za pravno lice i odgovorno lice, odnosno preduzetnika ili fizičko lica) koje je odgovorno za izvršenje prekršaja, te da na osnovu činjeničnog opisa radnje izvršenja proističe pravna kvalifikacija dela za koju se prekršilac tereti uz obezbeđenje adekvatnih dokaza. Sud nije vezan pravnom kvalifikacijom dela u zahtevu, ali je vezan činjeničnim opisom radnje izvršenja prekršaja koji upućuju na izvršenje prekršaja.
Copyright © 2026, Commercium
Designed by: 
Built by: M.G.soft
Built by: M.G.soft
