| Carina | Carinska tarifa | Pojednostavljeni postupci | Carinski prekršaji |
| Spoljna trgovina | Devizno poslovanje | PDV | Akcize |
| Bezbednost hrane | Veterinarska kontrola | Sanitarna kontrola | Hemikalije&Ekologija |
Po propisima do 20.12. 22.
KAZNENE ODREDBE PROPISANE CARINSKIM ZAKONOM
Novi Carinski zakon usvojen je 08.12.2018. godine i stupio na pravnu snagu 16.12.2018. godine, i primeni je od 17.06.2019. godine.
Carinski prekršaji propisani su u XI. delu Carinskog zakona, odredbama članova od 265. do 277.
Navedenim zakonom, za razliku od ranije važećeg zakona ne daje se definicija pojma carinskog prekršaja, koja je u članu 391. data na način da su carinski prekršaji radnje ili propusti koji su u suprotnosti sa ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu njega, te da se kao takvi smatraju carinskim prekršajima, kada je to određeno zakonom i da podležu kažnjavanju. Ovakvom odredbom data je mogućnost da budući da su prekršaji propisani u najvećem delu kao prekršaji opšteg karaktera,najčešće bez konkretnog vezivanja za carinsko dozvoljena postupanja da se radnje izvršenja prekršaja precizira pre svega odredbama iz Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom , vezanim za konkretno postupanje.
Budući da se novim Carinskim zakonom ne definiše pojam carinskih prekršaja, to proizilazi da se primenjuje definicija iz Zakona o prekršajima propisana u članu 2. da su prekršaji protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija.
Odredbom člana 265. Carinskog zakona, propisana je kazna u rasponu od jednostrukog do četvorostrukog vrednosti robe koja je predmet prekršaja za pravno lice, preduzetnika i fizičko lice,
u tački 1) „ako ne prijavi na propisan način robu koju unosi ili iznosi sa carinskog područja Republike Srbije“. Dakle konkretnom tačkom radnja izvršenja prekršaja sastoji se u neprijavljivanju robe koja se unosi ili iznosi sa carinskog područja na propisan način. Zakonom se sankcioniše neprijava robe (unos i iznos) na propisan način, što znači da se prekršaj ne odnosi na prenošenje robe van graničnog prelaza, da je roba skrivena, već isključivo na radnju iznos i unos iz carinskog područja Republike Srbije. Ovom radnjom povređuju se materijalno pravni propisi iz čl.12. stav 1. i 2.; 112., 116, 227, 232. stav 3. i 234 Carinskog zakona.
Tačkom 2) sankcionisano je izuimanje robe ispod carinskog nadzora, čime se izbegava carinska kontrola (član 118, član 123 stav 7. član 130 stav 3. tačka 1.) član 139. stav 3. član 199, 207 i 218.)
U tački 3) sankcionisano je nedopremanje robe carinskom organu, a odnosi se na nepoštovanje odredbe člana 123. stav 1. i 2. i člana 120., za razliku od ranije važećeg zakona kojim je pred nedopremanja robe bilo sankcionisano i neprijavljivanje robe koju lice unosi preko graničnog prelaza u carinsko područje, a koja radnja je sada sankcionisana tačkom 1.)
Članom 265. tačkom 4. i 5., sankcionisane su iste radnje izvršenja kao i članom 292. stav 1 tačka 4. i 5. ranije važećeg Carinskog zakona, uz navođenje materijalnih odredaba koje se povređuju ovim odredbama.
Novim Carinskim zakonom, članom 266. propisana je novčana kazna od jednostrukog do četvorostrukog iznosa carinskih dažbina za robu koja je predmet prekršaja, kojom se kažnjava pravno lice, preduzetnik i fizičko lice na isti način kao što je bilo propisano članom 293. stav 1. tačka 1. i 2., s tim što se ovom odredbom sankcioniše u tački 1) ponašanje suprotno članom 12. stav 3. Carinskog zakona, kojim je propisano: „podnosilac deklaracije, deklaracije za privremeni smeštaj, ulazne sažete deklaracije, izlazne sažete deklaracije, deklaracije za ponovni izlaz, obaveštenja o ponovnom izvozu ili zahteva za izdavanje odobrenja ili neke druge odluke, odgovoran je:
Tačkom 2) sankcionisano je izuimanje robe ispod carinskog nadzora, čime se izbegava carinska kontrola (član 118, član 123 stav 7. član 130 stav 3. tačka 1.) član 139. stav 3. član 199, 207 i 218.)
U tački 3) sankcionisano je nedopremanje robe carinskom organu, a odnosi se na nepoštovanje odredbe člana 123. stav 1. i 2. i člana 120., za razliku od ranije važećeg zakona kojim je pred nedopremanja robe bilo sankcionisano i neprijavljivanje robe koju lice unosi preko graničnog prelaza u carinsko područje, a koja radnja je sada sankcionisana tačkom 1.)
Članom 265. tačkom 4. i 5., sankcionisane su iste radnje izvršenja kao i članom 292. stav 1 tačka 4. i 5. ranije važećeg Carinskog zakona, uz navođenje materijalnih odredaba koje se povređuju ovim odredbama.
Novim Carinskim zakonom, članom 266. propisana je novčana kazna od jednostrukog do četvorostrukog iznosa carinskih dažbina za robu koja je predmet prekršaja, kojom se kažnjava pravno lice, preduzetnik i fizičko lice na isti način kao što je bilo propisano članom 293. stav 1. tačka 1. i 2., s tim što se ovom odredbom sankcioniše u tački 1) ponašanje suprotno članom 12. stav 3. Carinskog zakona, kojim je propisano: „podnosilac deklaracije, deklaracije za privremeni smeštaj, ulazne sažete deklaracije, izlazne sažete deklaracije, deklaracije za ponovni izlaz, obaveštenja o ponovnom izvozu ili zahteva za izdavanje odobrenja ili neke druge odluke, odgovoran je:
- tačnost i potpunost podataka datih u deklaraciji, obaveštenju ili zahtevu;
- verodostojnost, tačnost i punovažnost svih isprava koji prate deklaraciju, obaveštenje ili zahtev;
- poštovanje, po potrebi, svih obaveza koje se odnose na stavljanje date robe u određeni carinski postupak ili sprovođenje odabranih aktivnosti.
Odredba stava 3. ovog člana, primenjuje se i na sve informacije u bilo kom drugom obliku, koje se pružaju carinskom organu ili ih taj organ zahteva.
Tačkom 2. istog člana propisana je sankcija za lica koja suprotno zakonskim odredbama ,izvrše prenos trećim licima, predaju na korišćenje, iznajme ili na drugi način koriste u druge svrhe osim onih za koje je roba dobila olakšicu za plaćanje uvoznih dažbina, tj.robu za koju je odobrena olakšica da kao zalog ,u najam ili kao obezbeđenje od plaćanja dažbina pre izmirenja uvoznih dažbina u punom iznosu (član 249).
Članom 249. propisano je raspolaganje sa robom koja je oslobođena plaćanja ili na koju se ne plaćaju uvozne dažbine, dati u rokovi u kojima se ne može slobodno raspolagati sa ovom robom, kao i postupanje sa robom u slučaju da se podnese zahtev carinskoj službi za naplatu dažbina pre isticanja rokova.
Stavom 2. člana 266. propisana je sankcija za odgovorno lice u pravnom licu u rasponu od 15.000,00 do 150.000,00 dinara.
Članom 267. novog Carinskog zakona, propisana je novčana kazna u rasponu od 50.000,00 do 150.000,00 dinara za pravno lice, kao i u ranije važećem zakonu u članu 294. stav 1. Carinskog zakona. Za razliku od sada važećeg zakona, sankcionisane su sledeće radnje:
Tačka 1) propisuje sankciju za lice koje ne dostavi dokumentaciju ili ne prenese informaciju koja je neophodna carinskom organu, odnosno tom organu ne pruži drugu neophodnu pomoć (član 12. stav 1. i član 163. i član 186.). ovakva radnja bila je sankcionisana i u članu 294.stav 1. tačka 2.
Tačka 2) sankcioniše iznošenje neistinitih i netačnih podataka ili na bilo koji drugi način sticanje plaćanje dažbina u manjem iznosu, preferencijalni tarifni tretman, oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina, olakšica u plaćanju uvoznih i drugih naknada, plaćanje smanjenog iznosa, povraćaj ili otpust od plaćanja dažbina ili bilo koju drugu olakšicu (član 12. stav 3.).
Na prvi pogled, obeležja ovog prekršaja gotovo je identičan prekršaju iz člana 266. stav 1. tačka 1., tim pre što se i ovim prekršajem sankcioniše povreda materijalnog prava iz člana 12. stav 3., ali analizom navedenih prekršaja dolazi se do zaključka da je osnovna razlika u sankcionisanja u namere izvršioca da navede carinski organ na pogrešan zaključak, kao i da je ovaj prekršaj sankcionisan i u pokušaju za razliku od člana 267. stav 1. tačka 2. novog Carinskog zakona u kom slučaju nije neophodan uslov utvrđivanje subjektivnog elementa namere da navedene carinski organ na pogrešan zaključak, dok je ovom odredbom sama činjenica iznošenjem netačnih i neistinitih podataka sankcionisana i u svesnom nehatu.
Tačkom 3) sankcionisana je radnja u suprotnosti sa članom 17. i 184. Carinskog zakona, a odnosi se na prekršaj lica koje prilikom podnošenja zahteva za odobrenje carinskog postupka, bilo direktno ili indirektno podnese carinskom organu dokumentaciju koja sadrži netačne podatke i pod uslovom da takvo činjenje podrazumeva ili može podrazumevati korišćenje neke carinske povlastice ili prava koje mu po zakonu ne pripadaju.
Navedena odredba u ranije važećem Carinskom zakonu propisana je članom 294. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona.
Tačkom 4) propisana je identična kaznena odredba, kao i tačkom 3. člana 294. stav 1., s tim što se poziva na materijalnu odredbu iz člana 48.
Odredbom tačke 5), propisana je prekršajna odgovornost na način kao u tački 4. člana 294. stav 1. tačka 4., s pozivom na materijalne propise iz člana 123. stav 7. i 124. stav 1. i 2.
U tački 6) propisana je odgovornost za lice koje ne poštuje obaveze koje mora da ispuni u sluačju primene odobrenja za upotrebu pojednostavljene deklaracije i podnošenja dopunske deklaracije ( član 145. i član 146.).
Slična odredba bila je propisana članom 295. stav 1. tačka 7. ranije važećeg zakona i odnosila se na nedostavljanje dopunske deklaracije ili prekoračenja roka za dostavljanje iste.
Odredbom tačke 7) propisano je kažnjavanje koje se odnosi na postupanje kao da je roba stavljena u slobodan promet pre obavljanja formalnosti za stavljanje robe u slobodan promet, plaćanja carinskih i ostalih dažbina i pre primene mera trgovinske politike koje se odnose na uvoz robe ( član 185.).
Tačka 1) propisuje sankciju za lice koje ne dostavi dokumentaciju ili ne prenese informaciju koja je neophodna carinskom organu, odnosno tom organu ne pruži drugu neophodnu pomoć (član 12. stav 1. i član 163. i član 186.). ovakva radnja bila je sankcionisana i u članu 294.stav 1. tačka 2.
Tačka 2) sankcioniše iznošenje neistinitih i netačnih podataka ili na bilo koji drugi način sticanje plaćanje dažbina u manjem iznosu, preferencijalni tarifni tretman, oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina, olakšica u plaćanju uvoznih i drugih naknada, plaćanje smanjenog iznosa, povraćaj ili otpust od plaćanja dažbina ili bilo koju drugu olakšicu (član 12. stav 3.).
Na prvi pogled, obeležja ovog prekršaja gotovo je identičan prekršaju iz člana 266. stav 1. tačka 1., tim pre što se i ovim prekršajem sankcioniše povreda materijalnog prava iz člana 12. stav 3., ali analizom navedenih prekršaja dolazi se do zaključka da je osnovna razlika u sankcionisanja u namere izvršioca da navede carinski organ na pogrešan zaključak, kao i da je ovaj prekršaj sankcionisan i u pokušaju za razliku od člana 267. stav 1. tačka 2. novog Carinskog zakona u kom slučaju nije neophodan uslov utvrđivanje subjektivnog elementa namere da navedene carinski organ na pogrešan zaključak, dok je ovom odredbom sama činjenica iznošenjem netačnih i neistinitih podataka sankcionisana i u svesnom nehatu.
Tačkom 3) sankcionisana je radnja u suprotnosti sa članom 17. i 184. Carinskog zakona, a odnosi se na prekršaj lica koje prilikom podnošenja zahteva za odobrenje carinskog postupka, bilo direktno ili indirektno podnese carinskom organu dokumentaciju koja sadrži netačne podatke i pod uslovom da takvo činjenje podrazumeva ili može podrazumevati korišćenje neke carinske povlastice ili prava koje mu po zakonu ne pripadaju.
Navedena odredba u ranije važećem Carinskom zakonu propisana je članom 294. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona.
Tačkom 4) propisana je identična kaznena odredba, kao i tačkom 3. člana 294. stav 1., s tim što se poziva na materijalnu odredbu iz člana 48.
Odredbom tačke 5), propisana je prekršajna odgovornost na način kao u tački 4. člana 294. stav 1. tačka 4., s pozivom na materijalne propise iz člana 123. stav 7. i 124. stav 1. i 2.
U tački 6) propisana je odgovornost za lice koje ne poštuje obaveze koje mora da ispuni u sluačju primene odobrenja za upotrebu pojednostavljene deklaracije i podnošenja dopunske deklaracije ( član 145. i član 146.).
Slična odredba bila je propisana članom 295. stav 1. tačka 7. ranije važećeg zakona i odnosila se na nedostavljanje dopunske deklaracije ili prekoračenja roka za dostavljanje iste.
Odredbom tačke 7) propisano je kažnjavanje koje se odnosi na postupanje kao da je roba stavljena u slobodan promet pre obavljanja formalnosti za stavljanje robe u slobodan promet, plaćanja carinskih i ostalih dažbina i pre primene mera trgovinske politike koje se odnose na uvoz robe ( član 185.).
U ranije važećem zakonu, identična odredba bila je propisana u tački 9. člana 294. stav 1.
Tačkom 8) propisana je sankcijom za lice koje ne ispunjava uslove za odobrenjem za upotrebu posebnog postupka (član 184.). Ovom odredbom sankcioniše se nepoštovanje odobrenja za upravljanje carinskim skladištem osim ako je držalac prostora za smeštaj sam carinski organ. Ranije važećim zakonom sankcija je bila propsana delom u tački 10. kao nepoštovanje obaveza koje proističu iz odobrenja carinskog postupka sa ekonomskim dejstvom, između ostalog i skladištenja robe.
Novi Carinski zakon za razliku od ranije važećeg zakona ne poznaje termin postupaka sa ekonomskim dejstvom i postupaka sa odlaganjem već iste definiše kao posebne postupke.
Članom 183. Carinskog zakona propisano je da se roba stavlja u bilo koji od sledećih posebnih postupaka:
- postupi tranzita koji obuhvataju spoljni i unutrašnji tranzit;
- postupci smeštaja ,koji obuhvataju carinska skladišta i slobodne zone;
- postupci posebne upotrebe koji obuhvataju privremeni uvoz i upotrebu u druge svrhe;
- postupci oplemenjivanja koji obuhvataju aktivno i pasivno oplemenjivanje.
Da bi se roba našla u nekom od navedenih postupaka nužno je u smislu člana 184. Carinskog zakona pribaviti odorenje od carinskog organa.
Tačkama 9), 10) i 11) sankcionisane su radnje koje su bile propisane u ranije važećem Carinskim zakonom, kao prekršaj iz člana 294. tačka 15. tačka 14. i tačka 17., s tim što je kao materijalni pravni osnov za tačku 9) propisana povreda člana 208. stav 1. tačka 4. i 5. za tačku 10. član 210. stav 1. i 2., odnosno tačku 11. član 260.
U stavu 2. navedenog člana propisana je novčana kazna u rasponu od 10.000,00 dinara do 300.000,00 dinara za preduzetnika za prekršaj iz stava 1., kao i u stavu 3. novčana kazna u rasponu od 10.000,00 dinara do 100.000,00 dinara za fizičko lice i odgovorno lice u pravnom licu.
Za vođenje prekršajnog postupka za prekršaje iz članova 265, 266 i 267. Carinskog zakona, po podnetom zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka nadležan je mesno nadležni prekršajni sud.
Članom 268. propisana je novčana kazna u fiksnom iznosuod 200.000,00 dinara za pravno lice kao i u ranije važećem Zakonu u članu 295. s tim što su pojedini prekršaji definisani na način kao i u ranije važećem zakonu, kao naprimer tačka 1) koja se odnosi na čuvanje dokumentacije u propisanom periosu; tačka 2) koja se odnosi na radnju propuštanja da se roba preveze putem i na način kako je to odredio carinski organ.
Tačkom 3) propisano je ne postupanje da se za potrebe obavljanja pregleda robe i prevoznih sredstava kojima se ona prenosi, ne istovari ili ne raspakuje nakon što je to od lica zahtevano od strane carinskog organa.
Navedena radnja izvršenja u ranije važećem zakonu bila je propisana u tački 4) dok je tačkom 3) bilo propisano ne podnošenje sažete deklaracije, odnosno ne podnošenje iste u propisanom roku. Ova radnja nije propisana u kazneneeim odredbama novog Carinskog zakona.
Tačkom 4) propisuje se radnja izvršenja prekršaja koja se odnosi na čuvanje robe u privremenom smeštaju na mestima i pod uslovoma koji su u suprotnosti sa onima koje je odredio carinski organ ili sprovodi postupke nad robom kojima se menja njen izgled ili tehničke karakteristike (čl.130 i 131.)
Navedena ranja izvršenja propisana je kao carinski prekršaj u ranije važećem zakonu u tački 6) člana 295.
Tačkom 5) propisana je odgovornost za lice koje ne sprovede carinske formalnosti koje su potrebne da se za robu odredi carinski postupak ili propusti da ponovo izveze robu u propisanom roku(čl.132 i 133.)
Članom 132. propisano je da strana roba koja se nalazi u privremenom smeštaju stavlja se u postupak ili ponovo izvozi u roku od 90 dana.
Ovakva radnja izvršenja nije propisana u ranije važećem zakonu .
Tačka 6) sankcionisano je lice je koje propusti da zaštiti sredstva za identifikaciju robe od uništenja ili oštečenja ili ga ukloni sa prevoznog sredstva bez ovlašćenja carinskog organa, osim ako je usled nepredviđenih okolnosti ili uslova više sile takvo uklanjanje ili uništenje identifikacije neophodno da bi se zaštitila roba ili prevozno sredstvo(član 166 stav2)
U ranije važećem zakonu navedena radnja je bila propisana kao prekršaj iz člana 294 stav 1. tačka 7. Carinskog zakona i podrazumevalo se podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom sudu. Propisivanjem fiksne kazne za ovaj prekršaj stekle su se mogućnosti za izdavanje prekršajnog naloga.
Tačka 7) propisuje sankciju zbog ne vođenja propisane evidencije za robu koja je stavljena u carinski postupak na način koji je odredio carinski organ ili je vodi neuredno (član 186).
U ranije važećem zakonu za ovu radnju izvršenja propisan je prekršaj u članu 295 stav 1 tačka 11.
Tačka 8) propisuje sankciju ukoliko se ne okonča poseban postupak u roku (čl.187,216. i 226)
Članom 187. propisano je da se poseban postupak okončava kada se roba stavi u taj postupak ili se dobijeni proizvodi stave u novi carinski postupak, kada su izneti sa područja Republike Srbije, uništeni bez ostatka ili ustupljeni državi u skladu sa članom 173. ovog zakona, osim za postupak tranzita i ne isključuje primenu odredbe člana 219. ovog zakona.
Postupak tranzita okončava carinski organ kada je u mogućnosti da utvrdi na osnovu poređenja podataka dostupnih polaznoj carinarnici i podataka dostupnih odredišnoj carinarnici da je postupak završen ispravno.
Carinski organ preduzima sve mere neophodne za regulisanje statusa robe za koju postupak nije okončan u skladu sa propisanim uslovima.
Okončanje postupka se vrši u određenom roku, ako ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona nie drugačije predviđeno.
Odrdbom člana 216. propisan je rok u kome roba može ostati u postupku privremenog uvoza.
Članom 226. propisano je postupanje sa robom koja se odnosi na postupanje sa robom sa nedostacima.
Navedenom prekršajnom odredbom obuhvaćeni su prekršaji koji su propisani u ranije važećem zakonu u tačkama 12.. i 13 člana 295.
Tačkom 9) propisana je prekršajna odgovornost za lice koje ne završi tranzitni postupak i ne preda robu carinskom organu odredišta u neizmenjenom obliku ili ne preda robu u za to propisanom roku, ili ne poštuje ostale mere koje preduzima carinski organ da bi obezbedio identitet robe (član 199 ).
Navedena odredba propisana je u ranije važećem zakonu u tački 7a člana 295.
Tačkom 10) propisana je odgovornost za lice koje nastavi da smešta robu u carinsko skladište u suprotnosti sa odobrenjem carinskog organa (član 205)
U ranije važećem zakonu sličnom odredbom bilo je sankcionisano lice prekršaje iz člana 295 stav 1. tačka 8.
Tačkom 11) propisana je odgovornost lica koje ne poštuje obaveze koje je preuzeo kao nosilac odobrenja ili postupka carinskog skladištenja (član 207.).
U ranije važećem Carinskom zakonu bile su propisane sankcije u članu 295. u stavu 1. tačka 9. i 10., a koje su se odnosile na nepoštovanje obaveze i uslova koje je preuzelo lice kao držalac carinskog skladišta, odnosno lice koje nije poštovalo obaveze i uslove koje je preuzelo kao korisnik carinskog skladišta. Dakle, ovim prekršajem u novom Carinskom zakonu sankcionisano je isključivo ponašanje nosioca odobrenja koje je preuzelo, a u suprotnosti je sa članom 207.
U stavu 2. propisana je novčana kazna u fiksnom iznosu od 100.000,00 dinara za preduzetnika za prekršaj iz stava 1. člana, odnosno u stavu 3. novčana kazna u iznosu od 20.000,00 dinara za fizičko lice i odgovorno lice u pravnom licu za prekršaj iz stava 1. ovog člana.
Budući da je za navedeni prekršaj propisana novčana kazna u fiksnom iznosu, povodom ovih prekršaja izdaje se prekršajni nalog, u skladu sa pravilima propisanim Zakonom o prekršajima. Prema odredbi člana 48. Zakona o carinskoj službi, prekršajni nalog izdaje ovlašćeni carinski službenik, u skladu sa Carinskim zakonom i Zakonom o prekršajima.
Članom 269. propisana je novčana kazna u iznosu od 40.000,00 dinara za pravno lice koje izvrši prekršaj iz člana 267. i 268., pod uslovom da carinska vrednost robe koja je predmet prekršaja ne prelazi iznos od 1000 eura u dinarskoj protivvrednosti, preračunato u skladu sa članom 39. ovog zakona.
Navedeni prekršaj u ranije važećem zakonu, propisan je kao prekršaj iz člana 296. stav 1. stav 2. i stav 3.
Članom 270. propisana je odgovornost drugog lica na način kako je bilo propisano i članom 297. ranije važećeg Carinskog zakona.
Zaštitne mere propisane su članom 271. koje propisuju oduzimanje robe koje su predmet prekršaja iz člana 265. i člana 266. tog zakona, kao i prevoznog sredstva upotrebljenog za smeštaj robe koja je predmet prekršaja. Navedena odredba propisana je na identičan način kao i odredba člana 298. ranije važećeg Carinskog zakona.
Oduzimanje prevoznog sredstva koje je korišćeno za prevoz robe koje je predmet prekršaja iz člana 265., propisano je članom 272. na identičan način kao i u ranije važećem zakonu u članu 299.
Odredbom člana 6. Zakona o prekršajima Republike Srbije propisano je da se na učinioca prekršaja primenjuje zakon odnosno propis koji je važio u vreme izvršenja prekršaja.
Ako je posle učinjenog prekršaja jednom ili više puta izmenjen propis, primenjuje se propis koji je najblaži za učinioca.
KAZNENE ODREBE PROPISANE UREDBOM O CARINSKIM POSTUPCIMA I CARINSKIM FORMALNOSTIMA
Uredbom o carinskim postupcima i carinskim formalnostima (u daljem tekstu Uredba) u glavi VI. propisani su carinski prekršaji podeljeni na teže i lakše prekršaje. Ova podela izvršena je prema težini prekrašaja, a s tim u vezi i stvarnoj nadležnosti za odlučivanje o prekršajnoj odgovrnosti na način da se sankcija za prekršaj iz člana 464. propisuje u rasponu od 50.000,00 dinara do 500.000,00 dinara za pravno lice, odnosno za preduzetnika u stavu 2. u rasponu od 50.000 dnara do 150.000,00 dinara kao i za fizičko lice i odgovorno lice u pravnom licu u stavu 3. u rasponu od 15.000,00 do 150.000,00 dinara. Nadležnost za odlučivanje po podnetom zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka na prekršajnom sudu.
Uredba, za lakše prekršaje propisane članom 465. propisuje sankcije u fiksnom iznosu i to za pravno lice u iznosu od 100.000,00 dinara, odnosno za preduzetnika u iznosu od 50.000,00 dinara, te za fizičko lice i odgovrno lice u pravnom licu u iznosu od 20.000,00 dinara. U ovom slučaju izdaje se pekršajni nalog, a za izdavnje prekršajnog naloga nadležan je carinski organ.
Odredbom člana 467. Uredbe, propisani su rokovi zastarevanja, tako da se prekršajni postupak ne može pokrenuti po isteku roka od tri godine, kao i apsolutno zastarevanje za vođenje postupka po isteku roka od šest godina od dana kada je prekršaj učinjen. Na postupak u carinskim prekršajima primenjuju se odredbe Zakona o prekršajima.
Uredba, za lakše prekršaje propisane članom 465. propisuje sankcije u fiksnom iznosu i to za pravno lice u iznosu od 100.000,00 dinara, odnosno za preduzetnika u iznosu od 50.000,00 dinara, te za fizičko lice i odgovrno lice u pravnom licu u iznosu od 20.000,00 dinara. U ovom slučaju izdaje se pekršajni nalog, a za izdavnje prekršajnog naloga nadležan je carinski organ.
Odredbom člana 467. Uredbe, propisani su rokovi zastarevanja, tako da se prekršajni postupak ne može pokrenuti po isteku roka od tri godine, kao i apsolutno zastarevanje za vođenje postupka po isteku roka od šest godina od dana kada je prekršaj učinjen. Na postupak u carinskim prekršajima primenjuju se odredbe Zakona o prekršajima.
KOJA SA ROBOM KOJA SE NE MOŽE DEKLARISATI USMENO ILI U SKLADU SA ČLANOM 216. OVE UREDBE POSTUPAJU SUPROTNO ČLANU 217. OVE UREDBE
Odredbom člana 216. propisane su radnje koje se smatraju deklaracijom, kao na preimer prolazak putnika kroz zeleni kontrolni prolaz „ništa za prijavljivanje“ preko graničnog prelaza, gde je uspostavljen ovaj sitem; prelaz preko graničnog prelaza gde ne postoji navedeni sistem i dr.
Prilikom primene ove odredbe treba imati u vidu u kojim situacijama Uredba propisuje mogućnost usmenog deklarisanja robe, obzirom da se prema članu članu 211. roba može usmeneo deklarasiti za privremeni uvoz, odnosno čl. 212. za izvoz robe, dok je članom 213. propisano da se usmeno deklariše roba u ličnom prtljgu putnika. Navedena roba je oslobođena od plaćanja uvoznih dažbina.
Ovo iz rzloga što se članom 217. Uredbe propisje koja roba ne može biti deklarisana usmeno ili u skladu sa članom 216. a odnosi se na robu iz člana 210-215. nabrojano taksativno u četiri tačke.
ODBIJE DA PRISUSTVUJE PREGLEDU ROBE SUPROTNO ČLANU 251. OVE UREDBE
Članom 251. propisana je obaveza deklaranta da nakon obaveštenja od strane carinskog organa da će izvršiti pregled robe ili dela robe da prisustvuje pregledu, te ukoliko odbije da prisustvuje pregledu ili ne pruži neophodnu pomoć prema zahtevu carinskog organa, carinski organ određuje rok u kome deklarant mora prisustvovti ili pružiti pomoć. Po isteku ovog roka čini napred navedeni prekršaj.
PRILIKOM ODOBERENjE NA OSNOVU DELARACIJE POSTUPA SUPROTNO ČLANU 273. OVE UREDBE;
Deklaracija se smatra zahtevom za odobrenje u smislu člana 273. ako se roba stavlja u postupak privremenog uvoza, u postupak upotrebe u posebne svrhe, u postupak aktivnog oplemenjivanja, pasivnog oplemenjivanja, proizvoda za zamenu u postupku pasivnog oplemenjivanja i kada dobijeni proizvodi treba da budu stavljeni u slobodan promet nakon pasivnog oplemenjivanja, a prerada se odnosi na robu nekomercijalne prirode pod uslovima propisanim za ovu vrstu postupaka.
Istim članom propisano je da se ne primenjuje u slučajevima propisanim u stavu 2. ovog člana, kao i da se ATA i CPD karneti smatraju zahtevom za odobrenje privremenog uvoza ako ispunjavaju propisane uslove.
Istim članom propisano je da se ne primenjuje u slučajevima propisanim u stavu 2. ovog člana, kao i da se ATA i CPD karneti smatraju zahtevom za odobrenje privremenog uvoza ako ispunjavaju propisane uslove.
PRILIKOM ZAHTEVANjA ODOBRENjA ZA UPOTREBU EKVIVALENTNE ROBE POSTUPA SUPROTNO ČLANU 282. OVE UREDBE;
Odredbom člana 282. propisani su uslovi za odobrenje za upotrebu ekvivalentne robe iz člana 193. Carinskog zakona, kao i koja se roba smatra ekvivalentnom robom za aktivno oplemenjivanje uz taksativno nabrajanje ovih uslova. U slučaju privremenog uvoza ekvivalenta roba se može upotrebljavati samo ako je odobrenje za privremeni uvoz izdato sa potpunim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina u skladu sa članovima 357.-360. ove Uredbe.
NE PODNESE ZAHTEV ZA OKONČANjE POSTUPKA AKTIVNOG OPLEMENjIVANjA I NE POŠTUJE ROKOVE IZ ČLANA 289. OVE UREDBE;
Članom 289. propisan je obrazac za okončanje postupka. U odobrenju za upotrebu postupka aktivnog oplemenjivanja ili postupka upotrebe u posebne svrhe, utvrđuje se obaveza podnosioca odobrenja da u roku od 30 dana od dana isteka roka za okončanje postupka nadzornoj carinarnici dostavi obrazac za okončanje postupka. Ukoliko se navedeni rok ne poštuje ili se u tom roku ne podnese drugi zahtev, čini se napred navedeni prekršaj uz napomenu da nadzorna carinarnica može odustati od obaveze podnošenja obrasca ukoliko smatra da to nije potrebno, kao i da na zahtev nosioca odobrenja carinski organ može produžiti rok na 60 dana. Navedeni član propisuje i druge uslove i sutuacije, kao i podatke koje nosilac odobrenja mora navesti u obrascu do okončanja navedenih postupaka.
Za navedene prekršaje, propisane su novčane kazne za pravno lice u rasponu od 50.000,00-500.000,00 dinara, odnosno za preduzetnika u rasponu od 50.000,00-150.000,00 dinara, kao i za fizičko lice i odgovorno lice u pravnom licu u rasponu od 15.000,00-150.000,00 dinara. Kao što je napred navedeno, za vođenje prekršajnog postupka po napred navedenim prekršajima nadležan je mesno nadležni prekršajni sud.
Za navedene prekršaje, propisane su novčane kazne za pravno lice u rasponu od 50.000,00-500.000,00 dinara, odnosno za preduzetnika u rasponu od 50.000,00-150.000,00 dinara, kao i za fizičko lice i odgovorno lice u pravnom licu u rasponu od 15.000,00-150.000,00 dinara. Kao što je napred navedeno, za vođenje prekršajnog postupka po napred navedenim prekršajima nadležan je mesno nadležni prekršajni sud.
LAKŠI PREKRŠAJI
Članom 465. stav 1. propisana je novčana kazna u fiksnom iznosu od 100.000,00 dinara za pravno lice, ako:
SE NE PRIDRŽAVA USLOVA ZA ODOBRENjE POTPUNOG OSLOBOĐENjA OD PLAĆANjA UVOZNIH DAŽBINA ZA PREVOZNO SREDSTVO, PROPISANIM ČLANOM 361. OVE UREDBE;
Odredbom člana 361. propisano je da se pod pojmom prevoznog sredstva uključujući i uobičajene rezervne delove, pribor i opremu uz prevozno sredstvo. Ako je prevozno sredstvo deklarisano za privremeni uvoz usmeno u skladu sa članom 211. ili drugom radnjom u smislu člana 214. ove Uredbe, odobrenje se izdaje licu koje ima fizičku kontrolu nad robom u trenutku puštanja robe u postupak privremenog uvoza, osim ako to lice istupa u ime drugog lica i tada se odobrenje izdaje tom drugom licu. Potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se za drumska, železnička, vazduhoplovna prevozna sredstva i plovila u vodenom saobraćaju, ukoliko ispunjavaju uslove propisane ovim članom, što znači da su registrovana van carinskog područja RS na ime lica poslovno nastanjenog van tog područja ili ako prevozno sredstvo nije registrovano vlasništvo je lica poslovno nastanjenog van carinskog područja RS ili ih upotrebljava lice nastanjeno van carinskog područja, osim u slučaju iz člana 363., 364. i 365. Uredbe. Ako prevozna sredstva upotrebljava treće lice poslovno nastanjeno van područja Republike Srbije, potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se ukoliko je nosilac odobrenja propisno ovlastio to lice u pisanom obliku.
SE NE PRIDRŽAVA USLOVA KOJI SE ODNOSE NA PREVOZNA SREDSTVA KOJE UPOTREBLjAVAJU FIZIČKA LICA KOJA IMAJU PREBIVALIŠTE U CARINSKOM PODRUČJU REPUBLIKE SRBIJE, PROPISANIH ČL. 364. I 365. OVE UREDBE;
Odredbom člana 364. propisana su prava fizičkog lica koje ima prebivalište u carinskom području Republike Srbije na potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina na prevozna sredstva registrovana u inostranstvu koja upotrebljavaju u privatne svrhe, kao i uslovi za ostvarivanje ovog prava i mogućnosti korišćenja istih od strane članova uže porodice. Takođe se propisuju uslovi pod kojima fizička lica koja imaju prebivalište u carinskom području Republike Srbije na potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina na prevozna sredstva koja su iznajmili na osnovu pisanog uvogora i koriste ga privatno za svrhe propisane ovim članom, te obaveze koje mora da ispuni.
Odredbom člana 365. propisano je na koji način se odobrava da prevozno sredstvo bude privremeno registrovano u carinsko područje Republike Srbije i za koje potrebe.
Odredbom člana 365. propisano je na koji način se odobrava da prevozno sredstvo bude privremeno registrovano u carinsko područje Republike Srbije i za koje potrebe.
SE NE PRIDRŽAVA ROKOVA ZA PONOVNI IZVOZ U SLUČAJU PROFESIONALNIH USLUGA IZNAJMLjIVANjA, PROPISANIH ČLANOM 368. OVE UREDBE
Članom 368. Uredbe propisani su rokovi za ponovni izvoz u slučaju profesionalnih usluga iznajmljivanja prevoznih sredstava uvezenih u skladu sa članom 361. ove Uredbe, tako što se propisuje rok od šest meseci od dana ulaska prevoznog sredstva u carinsko područje Republike Srbije. Smatra se da je datum uslaska prevoznog sredstva u carinsko područje Republike Srbije zaključenje ugovora o iznajmljivanju na osnovu kojeg je prevozno sredstvo upotrebljeno u vreme ulaska u to područje, osim ako se na drugi način dokaže datum stvarnog ulaska. U slučaju člana 364. stav 3. prevozno sredstvo se u roku od tri nedelje od zaključenja ugovora o iznajmljivanju ili ponovnom iznajmljivanju, mora vratiti licu registrovanom za iznajmljivanje poslovno nastanjenom u carinskom području Republike Srbije, ako prevozno sredstvo upotrebljava fizičko lice za povratak u svoje prebivalište u carinsko područje Republike Srbije ili za ponovni izvoz ako prevozno sredstvo to lice upotrebljava za napuštanje carinskog područja Republike Srbije.
NE POŠTUJE USLOVE KOJI SE ODNOSE NA LIČNE PREDMETE I PREDMETE U SPORTSKE SVRHE PROPISANE ČLANOM 369. OVE UREDBE;
Potpuno oslobođenje od uvoznih dažbina prema član 369. odobrava se za robu koju uvoze putnici za lične potrebe, koja im je potrebna tokom putovanja i predmete u sportske svrhe. Prilikom određivanja ličnih potreba uzimaju se u obzir sve okolnosti putovanja ali isključujući robu uvezenu u komercijalne svrhe. Pod putnikom se smatra lice čija je definicija data u članu 2. stav 1. tačka 35.Uredbe.
SUPROTNO ODREDBAMA ČLANA 213. STAV 1. TAČKA 1) OVE UREDBE UNOSI ROBU KOJA NE PREDSTAVLjA PREDMETE ZA LIČNU UPOTREBU;
Članom 213. stav 1. tačka 1. navedena je roba koja ako nije deklarisana na drugi način smatra se deklarisanom za stavljanje robe u slobodan promet pod uslovima propisanim ovim članom a odnosi se na lični prtljag, prevozna sredstva, prenosne muzičke instrumente, druge predmete iz člana 2 stav 1. tačka 22. podtačka 2. Uredbe, kao i poštanske pošiljke koje sadrže robu iz člana 2. stav 1. tačka 21. podtačka 1. Uredbe, koja je oslobođena od plaćanja uvoznih dažbina u skladu sa propisima.
Pod ovom odredbom podrazumevaju se svi predmeti i roba koju putnici unose u carinsko područje, a koji se ne mogu tretirati kao predmeti za ličnu upotrebu, dakle predmeti namenjeni za poklone i druge svrhe, ali koji se ne mogu okarakterisati kao roba komercijalnog karaktera.
Pod ovom odredbom podrazumevaju se svi predmeti i roba koju putnici unose u carinsko područje, a koji se ne mogu tretirati kao predmeti za ličnu upotrebu, dakle predmeti namenjeni za poklone i druge svrhe, ali koji se ne mogu okarakterisati kao roba komercijalnog karaktera.
SE NE PRIDRŽAVA OBAVEZA NOSIOCA ODOBRENjA ZA OTVARANjE SLOBODNIH CARINSKIH PRODAVNICA PROPISANIH ČL.426-432. OVE UREDBE;
Odredbama članovima 426.-432. propisane su odredbe koje se odnose na slobodne carinske prodavnice i to uslovi za otvaranje slobodne carinske prodavnice; karta za ukrcaj u vazduhoplov (bording karta) kao uslov za prodaju robe; upućivanje robe iz carinskog skladišta u prodavnicu; evidencija o robi; način čuvanja računa i karte za ukrcaj u vazduhoplov; ograničeno raspolaganje kupljenom robom; izveštaj o prodatoj robi kao i način raspolaganja sa neprodatom robom. Svako postupanje protivno ovim odredbama, smatra se razlogom za vođenje prekršajnog postupka zbog navedenog prekršaja.
SE NE PRIDRŽAVA ODREDABA U VEZI SA SNABDEVANjEM BRODOVA I PLOVILA ZA RAZONODU, PROPISANIH ČLANOVIMA 433.-440. OVE UREDBE;
Navedenom odredbom sankcionisano je postupanje suprotno pravilima koje se odnose za snabdevanje brodova i plovila za razonodu, a odnosi se na snabdevanjem istih gorivom, mazivom, namirnicama i drugim potrebnim proizvodima uz propisivanje uslova i postupka snabdevanja, postupanja sa neprodatom robom, te postupanjem u slučaju nastanka više sile, kao i druga pravila koja važe za brodove i plovila za razonodu.
SE NE PRIDRŽAVA ODREDABA PROPISANIH U VEZI SA SNABDEVANjEM VAZDUHOPLOVA U MEĐUNARODNOM SAOBRAČAJU, PROPISANIH ČL. 441.-452. OVE UREDBE;
Navedenim prekršajem sankcionisano je postupanje suprotno propisanim pravilima o snabdevanju vazduhoplova u međunarodnom saobraćaju, te obaveza vezanih za obračunski list prodaje u vazduhoplovima, sprovođenja postupka izvoznog carinjenja na zahtev lica koje je snabdelo vazduhoplov domaćom robom, postupak snabdevanja vazduhoplova gorivom i imazivom, lista snabdevanja vazduhoplova na međunarodnim linijama, vezano za predmete za jednokratnu upotrebu (ketering), domaću robu za snabdevanje vazduhoplova koja se služi putnicima na međunarodnim linijama, smeštaj stranih predmeta namenjenih za snabdevanje vazduhoplova na međunarodnim linijama ( za višekratnu ili jednokratnu upotrebu) a odnose se na sprovođenje mera carinskog nadzora i kontrole kao i evidencije o ovoj robi, liste pozajmica i postupanje sa robom u vezi sa pozajmicom i vraćanjem dela za zamenu ili rezervnog dela za vazduhoplov, te rokova koji se moraju poštovati u vezi sa tim; slanjem motora odnosno delova vazduhoplova u inostranstvo radi zamene neispravnih motora odnosno delova na domaćim vazduhoplovima koji podrazumeva obavezu zapovednika vazduhoplova da ukoliko se motor domaćeg vazduhoplova ostavi u inostranstvu radi opravke, izvrši prijavljivanje carinskom organu na matičnom aerodromu, ako se isti šalje radi popravke sačinjavanje izvozne carinske dokumentacije uz deklaraciju za stavljanje robe u slobodan promet, te ukoliko je deo za vazduhoplov u inostranstvu i tamo ugrađen u domaći vazduhoplov carinsku dokumentaciju o vraćanju neispravnog motora, odnosno neispravnog dela vazduhoplova da priloži uz dokumentaciju u postupku stavljanja u slobodan promet kupljenog motora odnosno dela vazduhoplova. Takođe se propisuje lista evidencija rezervnih delova u stoku, obaveza domaćeg avio prevozioca koji je privremeno izvezao vazduhoplov u zakup da ima evidenciju o slanju i vraćanju rezervnih delova, te da je u obavezi da po isteku ugovora o zakupu vrati sve delove za vazduhoplov odnosno da ih izvozno ocarini i da evidenciju podnese na overu carinskom organu. Navedeni član odnosi se i na hitne popravke vazduhoplova, propisujući dokumentaciju koja to prati i obavezu podnošenja deklaracije za stavljanje robe u slobodan promet, najkasnije u roku od tri meseca od dana podizanja delova.
Za prekršaj iz navedenog člana osim sankcije za pravno lice, propisana je novčana kazna u iznosu od 50.000,00 dinara za preduzetinika, kao i novčana kazna u iznosu od 20.000,00 dinara za fizičko lice i odgovorno lice u pravnom licu. Imajući u vidu da su propisane kazne u fiksnom iznosu za navedene prekršaje, carinski organ izdaje prekršajni nalog u skladu sa Zakonom o prekršajima.
Za prekršaj iz navedenog člana osim sankcije za pravno lice, propisana je novčana kazna u iznosu od 50.000,00 dinara za preduzetinika, kao i novčana kazna u iznosu od 20.000,00 dinara za fizičko lice i odgovorno lice u pravnom licu. Imajući u vidu da su propisane kazne u fiksnom iznosu za navedene prekršaje, carinski organ izdaje prekršajni nalog u skladu sa Zakonom o prekršajima.
Copyright © 2024, Commercium
Designed by: 
Built by: M.G.soft
Built by: M.G.soft
