Carinsko skladištenje

Postupak carinskog skladištenja je jedan od posebnih carinskih postupaka propisan članom 183. stav 1. tačka 2) Carinskog zakona, kao postupak smeštaja koji obuhvata carinska skladišta i slobodne zone, a koji podrazumevaju odobrenje carinskog organa na način propisan članom 184. Carinskog zakona. Vlada je ovlašćena  da propiše uslove za davanje odobrenja za postupke iz člana 184. stav 1. (upravljanje carinskim skladištem, osim ako je držalac prostora za smeštaj sam carinski organ). Članom 186. propisana je obaveza vođenja evidencija od strane nosilaca odobrenja i nosilaca postupka i drugih lica koja su uključena u postupak smeštaja. Okončanje posebnih postupaka propisano je članom 187. Carinskog zakona.

Navedene odredbe su zajedničke odredbe i odnose na sve  posebne postupke, pa su u tom smislu svi nosioci postupka i nosioci odobrenja dužni da se pridržavaju  u postupku carinskog postupka skladištenja, kao i odredaba koje se konkretno odnose na sam postupak carinskog skladištenja, koje su regulisane odredbama Carinskog zakona, članovima 205. i 207., kao i Uredbom o carinskim postupcima i carinskim formalnostima (u daljem tekstu: Uredba) članovima 350. do 352.

Kao što je rečeno, ovaj postupak podrazumeva da carinski organ na osnovu podnetog zahteva da odobrenje da se strana roba može smeštati na carinskom području Republike Srbije, odnosno skladištiti u prostorijama ili drugim odobrenim mestima obzirom da u tom slučaju roba ne podleže plaćanju uvoznih carinskih dažbina i drugih dažbina koje se plaćaju pri uvozu robe, kao ni merama trgovinske politike, osim u slučajevima propisanih zabrana.

Zahtev za upravljanje carinskim skladištem se podnosi u skladu sa članom 17. Carinskog zakona na propisanom obrascu, uz prilaganje odgovarajućih isprava i dokaza u cilju dokazivanja ispunjenosti uslova za dobijanje odobrenja (dokaz o pravnom osnovu korišćenja prostora; o adekvatnosti prostora; ispunjenosti posebnih uslova ukoliko su propisani; izjava o ispunjenosti tehničkih uslova za smeštaj robe za koju koja je po prirodi mora biti smeštena na odgovarajućem prostoru i pod odgovarajućim uslovima i dr.). 

Imajući u vidu da  je podnosilac zahteva u obavezi da carinskom organu dostavi sve podatke potrebne za dobijanje odobrenja, te da je odgovoran za tačnost podataka, verodostojnost priloženih isprava i dokaza i po praviliu poštovanje odredaba postupka (član 12. Carinskog zakona), ukoliko se utvrdi da su u zahtevu navedu netačni podaci, priložene neverodostojne isprave, ili se na zahtev carinskog organa ne pruže neophodne informacije u odgovarajućem obliku ili ne pruži neophodna pomoć za okončanje carinskih formalnosti, čine se prekršaji iz člana 266. stav 1. tačka 1, 2, 3 i 4. u zavisnosti od konkretno utvrđenih nepravilnosti i činjeničnog stanja koje ukazuju da je učinjen propust.  Za prekršaj iz člana 266. Carinskog zakona  je propisana novčana kazna od u iznosu od 100.000,00 do 2.000.000,00 dinara za pravno lice, odnosno od 50.000,00 do 500.000,00 dinara za preduzetnika, te kazna za fizičko lice i odgovorno lice u pravnom licu u rasponu od 15.000,00 dinara do 150.000,00 dinara.

Ukoliko je konstatovan propust prilikom podnošenja zahteva, zahtev će biti odbijen, odnosno carinski organ neće dati odobrenje. U slučaju da je odobrenje dato, pa se utvrdi da neka od isprava nije verodostojna, isto će biti suspendovano ili ukinuto u skladu sa zakonom.


Nosilac odobrenja, odnosno nosilac postupka, je u obavezi da bez odlaganja obaveste carinski organ o svakoj okolnosti koja je nastala nakon donošenja odobrenja ili odluke, a koja može da utiče na dalju primenu ili sadržinu odobrenja ili odluke (član 18. stav 2.). Ponašanjem suprtno navedenoj obavezi, čini se prekršaj iz člana 266. stav 1. tačka 6. Carinskog zakona.

U napred navedenim slučajevima sankcionisano je ponašanje lica koje je u suprotnosti sa dispozitivnim normama Carinskog zakona, koje se odnose na sve postupke i zahteve

Pored poštovanja dispozitivnih odredaba koje se primenjuju na podnošenje zahteva u cilju dobijanja odobrenja, učesnici u postupku skladištenja u obavezi su da poštuju zajedničke odredbe koje se odnose na posebne postupke.

Pored poštovanja dispozitivnih odredaba koje se primenjuju na podnošenje zahteva u cilju dobijanja odobrenja, učesnici u postupku skladištenja u obavezi su da poštuju zajedničke odredbe koje se odnose na posebne postupke.

Kao što je napred navedeno članom 186. Carinskog zakona propisana je obaveza za nosioca odobrenja i nosioca postupka i sva lica koja obavljaju delatnost koja uključuju smeštaj robe, da vode odgovarajuće evidencije na način koji je odredio carinski organ. Evidencija sadrži podatke koji omogućavaju carinskom organu da nadzire carinski postupak skladištenja, naročito u pogledu identifikacije robe stavljene u taj postupak, njenog carinskog statusa, kao kretanja robe. Vođenje evidencije od strane nosioca odobrenja i postupka, kao i koje podatke mora da sadrži evidencija, propisano je članom 291. Uredbe o carinskim postupcima i carinskim formalnostima.

Ukoliko se ne vodi evidencija ili se ne vodi u obliku koji je odobrio carinski organ ili se evidencija vodi netačno ili nepotpuno ili neblagovremeno (član 131. stav 6-8 i član 186.) čini se prekršaj iz člana 266. stav 1. tačka 18.

Odredbom člana 187. Carinskog zakona propisano je okončanje posebnog postupka. Ukoliko se poseban postupak ne okonča na propisan način čini se prekršaj iz člana 266. stav 1. tačka 23. Carinskog zakona.


Prema odredbi člana 205. Carinskog zakona u postupku carinskog skladištenja strana roba se može smeštati u prostorijama ili na drugom mestu koje je carinski organ odobrio za taj postupak i koji je pod carinskim nadzorom.

Carinsko skladište može biti javno carinsko skladište, može ga koristiti svako lice radi skladištenja robe ili privatno carinsko skladište, namenjeno za smeštaj robe od strane nosioca odobrenja za carinsko skladištenje.

Roba stavljena u postupak carinskog skladištenje može biti privremeno izneta iz carinskog skladišta uz uslov da je carinski organ unapred dao odobrenje, osim u slučajevima više sile.

Nadalje, članom 207. Carinskog zakona, propisana je odgovornost nosioca odobrenja ili postupka, da obezbede da se roba u postupku carinskog skladištenja ne izuzima ispod carinskog nadzora, kao i za ispunjenje obaveza koje prizilaze iz smeštaja robe obuhvaćene postupkom carinskog skladištenja.

Izuzetno ako se odobrenje odnosi na javno carinsko skladište, odobrenjem se može predvideti da se  odgovornost prenese isključivo na nosioca postupka.

Nosilac je odgovoran za ispunjenje obaveza koje proizlaze iz postupka carinskog skladištenja propisanih članovima 350 .do 352. Uredbe.

Prekršajnom odredbom iz člana 265. stav 1. tačka 4. propisana je novčana kazna u rasponu od jednostukog do petostrukog iznosa vrednosti robe koje je predmet prekršaja za pravno lice, preduzetnika i fizičko lice, kao i novčana kazna za odgovorno lice u pravnom licu u rasponu od 20.000,00 dinara do 150.000,00 dinara, ukoliko izuzme robu ispod carinskog nadzora bez dozvole carinskog organa.

Pored novčane kazne za ovaj prekršaj propisano je i imperativno izricanje zaštitne mere oduzimanja robe iz člana 271. Carinskog zakona. Ukoliko roba koja je predmet prekršaja ne bude pronađena postupiće se u skladu sa članom 271. stav 2. Carinskog zakona.

Česte su situacije da se za robu za koja je u postupku smeštaja po dokumentu C7, nakon podnošenja deklaracije za puštanje robe u slobodan promet ili izvoz  roba „izuzme“ pre okončanja postupka po C4. Ovde treba praviti razliku, obzirom da se ne radi o klasičnom izuzimanju robe ispod carinskog nadzora već o prekršaju iz člana 266. stav 1. tačka 22. Carinskog zakona, budući da se sa robom postupalo kao da je roba puštena od strane carinskog organa, a pre puštanja odnosno izmirenja carinskih dažbina i drugih obaveza propisanih za konkretan postupak.

Članom 267. za koji je kazna propisana novčana kazna u fiksnom iznosu od 200.000,00 dinara za pravno lice, odnosno 100.000,00 dinara za preduzetnika, te 30.000,00 dinara za odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice u pravnom licu.

Tačkom 8) propisana je kazna za lica, ako robu stavljenu u postupak carinskog skladištenja privremeno iznosi iz tog skladišta bez unapred dobijenog odobrenja od strane carinskog organa.

Tačkom 9) istog člana sankcionisano je postupanje lica koje ne obezbedi da se roba ne izuzima ispod carinskog nadzora ili ne ispunjava obaveze koje proizilaze iz smeštaja robe obuhvaćene postupkom carinskog skladištenja ili ne ispunjava obaveze koje proizilaze iz stavljanja robe u postupak carinskog skladištenja.

U zavisnosti od vrednosti robe, propisan je prekršaj u članu 268. ako vrednost robe koja je predmet prekršaja ne prelazi vrednost od 1000 €, u dinarskoj protivvrednosti, kazna za pravno lice je 100.000,00 dinara, za preduzetnika 50.000,00 dinara, odnosno za fizičko lice 20.000,00 dinara.

Obzirom da je za prekršaje iz članova 267. i 268. propisana kazna u fiksnom iznosu izdaje se prekršajni nalog što  podrazumeva, da ako se ½ kazne plati u roku od 8 dana, da će se smatrati da je kazna plaćena u celosti.

Odredbom člana 270. propisano je da će pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice kao i odgovorno lice u pravnom licu kazniti ukoliko se roba zatekne u njegovoj državini, odnosno kupi, prodaje, preda drugom licu, primi kao poklon, prikrije, primi na čuvanje ili prevoz, koristi po bilo kom osnovu, ukoliko je moglo znati prema okolnostima slučaja  da se radi o robi koja je predmet prekršaja iz člana 265 - 269. Carinskog zakona

Za sve prekršaje za koje je počinilac osnovano sumnjiv da je izvršio prekršaj za koji   su propisane novčane kazne u rasponu, carinski organ podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, mesno nadležnom prekršajnom sudu. Zahtev mora da sadrži:

• sve podatke o počiniocu prekršaja,
  
  
• vreme, mesto i način izvršenja prekršaja, 
  
  
• činjenični opis radnje izvršenja koji ukazuju da je izvršen prekršaj. 

Uz zahtev se prilažu dokazi i navodi pravna kvalifikacija.