Login || Izbor jezika: SRP | ENG
CarinaPojednostavljeni postupciCarinski prekršajiCarinska tarifa
PDVAkcizeSpoljna trgovinaDevizno poslovanje
EkologijaBezbednost hraneSanitarna kontrolaVeterinarska kontrola

Tranzit

Tranzit
Polaganje obezbeđenja u tranzitnom postupku

Novim Carinski zakonom koji se primenjuje od 17. juna 2020. godine i pratećim propisima, Uredbom o carinskim postupcima i carinskim formalnostima i Pravilnikom o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracija i drugih obrazaca u carinskom postupku, izvršeno je dalje usaglašavanje carinskih propisa Republike Srbije sa propisima Evropske unije i Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku.

U cilju bližeg pojašnjenja postupanja carinskog organa i ostalih učesnika u carinskom postupku, Uprava carina je u aktu 148-I-030-01-255/2020 od 06. juna 2020 godine, dala bliže objašenjenje za polaganje obezbeđenja u nacionalnom i zajedničkom tranzitnom postupku.

Navedenim objašnjenjem obuhvaćene su izmene propisane novim Carinskim zakonom i pratećim propisima, i to: 
  1. U nacionalnom tranzitnom postupku ne postoje odredbe za robu visokog rizika od prevare. S tim u vezi nije potrebno da u samoj garanciji stoji napomena da obuhvata i ovu vrstu robe, kao i da prestaje potreba za unosom tarifne oznake u tranzitnu deklaraciju. Uzimajući u obzir da je izmenama Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku od 1. maja 2016. godine, ukinute odredbe za ovu vrstu robe, novim Carinskim zakonom je u potpunosti izjednačen način postupanja carinskog organa u nacionalnom i zajedničkom tranzitnom postupku.
  2. Član 77. Carinskog zakona propisuje oslobađanje od polaganja obezbeđenje, koje ne obuhvataju tranzit u železničkom saobraćaju
  3. Član 156. Uredbe o carinskim postupcima i carinskim formalnostima, propisuju visinu pojedinačne garancije u protivrednosti od 10.000 EUR, umesto dosadašnjih 7.000 EUR.
  4. Izmenjeni su obrasci garantnih isprava na taj način što su dodati i drugi carinski postupci (carinsko skladištenje, stavljanje robe u slobodan promet, privremeni smeštaj..).  U ovom trenutku garantne isprave se podnose samo za tranzitni postupak.
  5. Promenjen je i način obračunavanja referetnog iznosa za zajedničko obezbeđenja tako da je isti jednak iznosu duga koji bi mogao da nastane u vezi sa svakim tranzitnim postupkom za koji se polaže garancija, u periodu između stavljanja robe u tranzitni postupak i trenutka kada je taj postupak okončan. Ovakav način obračunavanja referntnog iznosa omogućuje da se uzmu u obzir tranzitne operacije sa različitim rokom predaje robe, kao na primer u železničkom saobraćaju gde je taj rok mnogo duži u odnosu na drumski saobraćaj. Prednosti se ogledaju u činjenici da su ekonomski operateri u mogućnosti da zajedno sa carinskim organima utvrde visinu referentnog iznosa koja će zadovoljavati obim njihovog poslovanja, a sa druge strane dovesti do uštede u obezbeđivanju visokih bankarskih garancija. Podnosilac zahteva za zajedničko obezbeđenje je u obavezi da podnese i podatke koje su potrebne za utvrđivanje referentnog iznosa, ali ako oni nisu dostavljeni uzima se u obzir 10.000 eur za svaki tranzitni postupak.
  6. Najveće izmene u propisima odnose se na uslove za odobravanje upotrebe zajedničkog obezbeđenja, umanjenja i oslobađanja od obaveze polaganja obezbeđenja. Odredbama člana 83. Carinskog zakona, propisani su opšti uslovi za izdavanje zajedničkog obezbeđenja i to: 
  • Da podnosilac zahteva ima sedište na carinskom području Republike Srbije;
  • Da podnosilac zahteva nije počinio nikakav ozbiljan prekršaj ili učestalo kršio carinske i poreske propise, niti je počinio teška krivična dela koja se odnose na njegovu privrednu delatnost; Ako podnosilac zahteva nije fizičko lice, ovaj kriterijum se smatra ispunjenim ako, u poslednje tri godine, nije pravosnažno oglašeno odgovornim za ozbiljan ili ponovljen prekrašaj carinskih i poreskih propisa, niti je počinilo teža krivična dela u vezi sa svojom privrednom delatnošću, neko od sledećih lica:
    • podnosilac zahteva,
    • odgovorno lice podnosioca zahteva ili lice koje vrši kontrolu nad njegovim upravljanjem,
    • zaposleni odgovoran za carinska pitanja.
      • Pod pojmom „ponovljena povreda carinskih propisa“, koja se odnosi na tranzitni postupak, smatra se kada je izdato 3 i više prekršajnih naloga u 12 meseci koji prethode danu podnošenja zahteva ili donete 3 odluke za isti prekršaj u 12 meseci koji prethode danu podnošenja zahteva, a pod pojmom „ozbiljna povreda carinskih propisa“, koja se odnosi na tranzitni postupak, smatra se svako činjenje prekršaja iz člana 265. do 267. Zakona, koji su sankcionisani novčanom kaznom u iznosu od 300.000 RSD i više i svako činjenje prekršaja iz člana 265. do 267. Zakona objedinjeno spojenim procesom koje je sankcionisano novčanom kaznom u iznosu od 500.000 RSD i više.
  • Da podnosilac zahteva redovno koristi tranzitni postupak ili ima praktične standarde osposobljenosti ili stručne kvalifikacije koji se neposredno odnose na delatnost koju  obavlja. Uslov da podnosilac zahteva redovno koristi tranzitni postupak smatra se ispunjenim kada podnosilac zahteva podnosi bar jednu tranzitnu deklaraciju nedeljno ili ne manje od 50 tranzitnih deklaracija godišnje.
Provera kriterijuma „praktični standardi stručnosti ili profesionalnih kvalifikacija" Ovaj kriterijum smatra se ispunjenim ako je ispunjen jedan od sledećih uslova:    
  • U slučajevima kada je podnosilac zahteva preduzeće koje se bavi poslovima međunarodne špedicije, lice (u zavisnosti od veličine, može biti i više lica) odgovorno za carinska pitanja dostavilo dokaz o položenom stručnom ispitu za carinske zastupnike u Upravi carina.
  • u slučajevima kada podnosilac zahteva nije preduzeće koje se bavi poslovima međunarodne špedicije, lice (u zavisnosti od veličine, može biti i više lica) odgovorno za carinska pitanja dostavilo dokaz o odslušanoj obuci o carinskim propisima u Upravi carina.
  • Umanjenje zajedničkog obezbeđenja na 50% referentnog iznosa. Imajući u vidu da ovo umanjenje predstavlja dodatno olakšanje ekonomskim operaterima, neophodno je i dodatno proveriti njihovu sposobnost i kredibilitet u carinskim postupcima. Za ovo umanjenje podnosioc zahteva pored napred navedenih opštih uslova, treba da ispuni i dodatne uslove i to:
    • podnosilac zahteva vodi  računovodstveni sistem koji je u skladu sa opšte prihvaćenim računovodstvenim načelima koja se primenjuju u Republici Srbiji na taj način da omogućava naknadne carinske kontrole i vodi arhivu o podacima kojom se omogućava revizorski trag od trenutka unosa podataka u evidenciju; 
    • podnosilac zahteva ima administrativnu organizaciju koja odgovara vrsti i obimu poslovanja i koja je pogodna za upravljanje prometom robe, i ima interne kontrole kojima je moguće sprečiti, otkriti i ispraviti greške, kao i sprečiti i otkriti nezakonite ili nepravilne transakcije; 
    • podnosilac zahteva nije u stečajnom postupku; 
    • u toku tri godine koje prethode podnošenju zahteva, podnosilac zahteva je ispunio svoje finansijske obaveze u pogledu izmirenja carinskog duga koji se naplaćuje na uvoz ili izvoz robe ili u vezi sa njima; 
    • podnosilac zahteva dokaže na osnovu evidencije i podataka dostupnih za tri godine koje prethode podnošenju zahteva da je dovoljno finansijski solventan da ispuni svoje obaveze imajući u vidu vrstu i obim poslovne delatnosti, kao i da nema negativnu neto imovinu, osim ako raspolaže dovoljnim sredstvima da je može pokriti; 
    • podnosilac zahteva može da dokaže da ima dovoljno finansijskih sredstava da ispuni svoje obaveze za referentni iznos koji nije pokriven garancijom. 
  • Umanjenje zajedničkog obezbeđenja na 30% referentnog iznosa, odobrava se samo onim podnosiocima zahteva koji pored napred navedenih opštih uslova i uslova propisanih za umanjenje na 50% referentnog iznosa, obezbeđuje uslove da odgovarajući zaposleni dobiju nalog da obaveste carinske organe kad god otkriju poteškoće pri ispunjavanju postavljenih uslova i utvrđuje procedure za obaveštavanje carinskih organa o takvim poteškoćama;
  • Umanjenje zajedničkog obezbeđenja na 0% referentnog iznosa – oslobođenje od obaveze polaganja obezbeđenja podrazumeva da je podnosilac zahteva u potpunosti sposoban da izmiruje sve svoje obaveze uključujući i mogući carinski dug u postupku tranzita. Imajući u vidu odgovornost i obaveze za ekonomske operatere, ali sa druge strane i benefit koji imaju od ovakvog vida pojednostavljenja, podnosilac zahteva pored napred navedenih opštih uslova i uslova propisanih za umanjenje na 50% referentnog iznosa i umanjenje na 30% referentnog iznosa mora da ispuni i sledeće uslove: 
    • podnosilac zahteva ima logistički sistem koji prepoznaje robu kao domaću ili stranu robu i navodi, po potrebi, lokaciju te robe; 
    • ako je primenjivo, podnosilac zahteva ima zadovoljavajuće procedure za upravljanje dozvolama i odobrenjima izdatim u skladu sa merama trgovinske politike ili koja se odnose na promet poljoprivrednim proizvodima;
    • podnosilac zahteva ima zadovoljavajuće procedure za arhiviranje svoje evidencije i informacija, kao i za zaštitu od gubitka informacija; 
    • podnosilac zahteva sprovodi odgovarajuće bezbednosne mere u cilju zaštite kompjuterskog sistema podnosioca zahteva od neovlašćenog upada i obezbeđivanja dokumentacije podnosioca zahteva.
  1. Obezbeđenje gotovinskim depozitom je postojalo i u ranijim propisima ali je sad bliže objašnjen način polaganje i važenje obezbeđenja gotovinskim depozitom. Naime, obezbeđenje koje se polaže u obliku gotovinskog depozita vrši se uplatom na depozitni račun carinarnice. Nosilac postupka podnosi tranzitnu deklaraciju i Zahtev za polaganje gotovinskog depozita polaznoj carinskoj ispostavi. U zahtevu nosilac postupka navodi potrebne podatke o robi kao i procenjen iznos dažbina za robu koju namerava da stavi u postupak tranzita. Nakon što proveri navedene podatke i ukoliko su ispravni, carinski službenik prihvata tranzitnu deklaraciju i upisuje MRN broj u Zahtev za polaganje gotovinskog depozita. Nosilac postupka uplaćuje procenjeni iznos dažbina na depozitni račun nadležne carinarnice i u pozivu na broj navodi MRN broj. Nosilac postupka u svom zahtevu za polaganje gotovinskog obezbeđenja navodi broj računa na koji će gotovinski depozit biti uplaćen nakon okončanja tranzita. Nakon što utvrdi da je odgovarajući iznos uplaćen na depozitni račun, carinarnica overava Potvrdu o uplaćenom gotovinskom depozitu. Gotovinskim depozitom se smatra i polaganje svakog drugog ekvivalentnog zakonskog sredstva plaćanja. Prilikom korišćenja gotovinskog depozita u rubriku 52 tranzitne deklaracije se unosi šifra „3“, a u deo „garantovani iznos“ se unosi ukupan iznos obezbeđenja. Nosilac postupka podnosi overenu Potvrdu o uplaćenom gotovinskom depozitu polaznoj carinskoj ispostavi koja nakon toga pušta robu u tranzit. Obezbeđenje dato u gotovini u polaznoj carinskoj ispostavi razdužiće se kada se tranzitni postupak okonča redovnim putem ili kada nosilac postupka dostavi alternativni dokaz o razduženju deklaracije i kada nisu utvrđene nepravilnosti od strane odredišne carinske ispostave. U slučaju kada tranzitni postupak nije okončan redovnim putem i kada carinski dug i druge dažbine nisu plaćene od strane nosioca postupka ili drugog lica odgovornog za plaćanje, gotovinski depozit se koristi za plaćanje nastalog carinskog duga. Vraćanje obezbeđenja u gotovini će izvršiti polazna carinarnica u skladu sa uputstvima nosioca postupka. Pre povraćaja položenog obezbeđenja potrebno je utvrditi da li je okončan tranzitni postupak u NCTS aplikaciji i nakon toga osloboditi obezbeđenje u obliku gotovinskog depozita, odnosno preneti gotovinski depozit na račun koji je dostavio nosilac postupka pri podnošenju zahteva.
Formalnosti u otpremnoj carinarnici

Formalnosti u otpremnoj carinarnici - otpremna carinarnica prihvata i evidentira deklaraciju za postupak tranzita. Roba u postupku tranzita prevozi se do odredišne carinarnice ekonomski opravdanim putnim pravcem (itinerer).  Otpremna carinarnica može odrediti poseban putni pravac, koji se izuzetno na zahtev glavnog obveznika može promeniti. Ova carinarnica upisuje odgovarajuću oznaku u deklaraciju za postupak tranzita i o tome bez odlaganja obaveštava odredišnu carinarnicu. U slučaju više sile, prevoznik može promeniti putni pravac i tada se deklaracija za postupak tranzita i roba prijavljuju najbližoj carinarnici, koja će obavestiti otpremnu carinarnicu o promeni i upisati odgovarajuću oznaku u deklaraciju za postupak tranzitna. Treba spomenuti, da otpremna carinarnica određuje rok u kome se roba mora predati odredišnoj carinarnici, vodeći računa o putnom pravcu, važećim saobraćajnim ili drugim propisima i o pojedinostima koje je dostavio glavni obveznik. Rok za dopremanje robe odredišnoj carinarnici, koji odredi otpremna carinarnica, obavezuje druge carinarnice i one ga ne mogu menjati a roba koja se prevozi u postupku tranzita ne može se pustiti dok nije osigurana  njena istovetnost.

Istovetnost robe, se po pravilu, osigurava stavljanjem carinskih obeležja.

Carinsko obeležje su carinska plomba, otisci carinskog žiga ili carinskog pečata i nalepnica. Kao carinska obeležje smatra se i opis robe, overen od carinskog organa, koji se upotrebljava ako se na carinsku robu ne mogu staviti carinska obeležja.

Kada se deklaracija za tranzitni postupak podnosi u otpremnoj carinarnici  sistemom elektronske obrade podataka, primerci 4 i 5 deklaracije za postupak tranzita zamenjuju se propisanom ispravom koja prati tranzit. Tada otpremna carinarnica zadržava deklaraciju i odobrava puštanje robe tako da glavnom obvezniku izdaje ispravu koja prati tranzit

Prema potrebi, isprava koja prati tranzit dopunjuje se propisanim dodatnim obrascem i napomenama ili spiskom pošiljaka. Obrazac, napomene i spisak pošiljki čine sastavni deo isprave koja prati tranzit. Uz odobrenje nadležnog carinskog organa, isprava koja prati tranzit može se štampati direktno iz sistema elektronske obrade podataka glavnih obveznika.

Kada je osetljivu roba u pitanju u deklaraciju za postupak tranzita navodi se tarifna oznaka. Zatim, na svim primercima deklaracije za postupak tranzita popreko se crvenom bojom u veličini najmanje 100 x 10 mm unosi napomena „OSETLjIVA ROBA”. Primerci deklaracije za postupak tranzita, koji sadrže navedenu napomenu moraju biti vraćeni otpremnoj carinarnici najkasnije sledećeg radnog dana od dana kada su pošiljka i deklaracija za postupak tranzita podnete odredišnoj carinarnici. Po dopremanju, odredišna carinarnica na propisani način obaveštava otpremnu carinarnicu o primljenoj pošiljci.

Formalnosti u toku puta – prevoz robe moraju pratiti primerci 4 i 5 deklaracije koje otpremna carinarnica predaje glavnom obvezniku ili njegovom zastupniku. 

Napominjemo, da se roba navedena u deklaraciji za postupak tranzita može pretovariti na drugo prevozno sredstvo ali pod nadzorom carinskog organa. Carinarnica u tom slučaju unosi u deklaraciju za postupak tranzita odgovarajuće izmene.

Može se desiti da carinarnica može odobriti pretovar robe bez neposrednog carinskog nadzora ali prema uslovima koje sama odredi. Pri takvom pretovaru prevoznik  je dužan da u deklaraciji za postupak tranzita navede odgovarajuće podatke i obavesti carinarnicu da pretovar službeno potvrdi.

Ako se u toku prevoza nenamerno oštete carinska obeležja, prevoznik mora o tome da obavesti carinarnicu, koja o tome sastavlja zapisnik. Tada će nadležna carinarnica staviti nova carinska obeležja.

U slučaju neposredne opasnosti zbog koje je potrebno odmah istovariti celokupni teret ili jedan njegov deo, prevoznik može preduzeti radnje na sopstvenu  odgovornost. Preduzete radnje upisuju se u deklaraciju za postupak tranzita. Ako prevoznik ne može ispuniti rok koji je određen za predaju robe odredišnoj carinarnici, zbog nesreće ili drugog događaja u prevozu, dužan je da obavesti nadležnu carinarnicu koja upisuje odgovarajuću napomenu u deklaraciju za postupak tranzita.

Formalnosti  u odredišnoj carinarnici -  ako otpremna carinarnica ne primi dokaz o završetku postupka tranzita u roku od osam dana od dana prihvatanja tranzitne deklaracije, obavestiće glavnog obveznika i zatražiti od njega da u određenom roku podnese dokaz da je postupak završen.

Ako otpremna carinarnica ne dobije poruku „Obaveštenje o dolasku” u roku u kojem roba mora biti predata odredišnoj carinarnici, nadležna otpremna carinarnica o tome obaveštava glavnog obveznika i traži od njega da podnese dokaz o završetku postupka. U slučaju da otpremna carinarnica nije dobila dokaz o završetku postupka tranzita u određenom roku od glavnog obveznika, pokrenuće postupak s namerom prikupljanja podataka potrebnih za okončanje postupka tranzita ili s namerom utvrđivanja da li je nastao carinski dug i određivanja dužnika. Nadležna carinarnica pokreće postupak prikupljanja podataka ako ne primi poruku „Obaveštenje o dolasku”, u roku određenom za dopremanje robe odredišnoj carinarnici, ili poruku o „Rezultati kontrole” u roku od šest dana nakon prijema  poruke „Obaveštenje o dolasku”. Carinarnica će postupak prikupljanja podataka započeti i u slučaju, ako se naknadno pokaže da je dokaz o završetku tranzitnog postupka  falsifikovan. 

Radi gore navednog postupka otpremna carinarnica će poslati zahtev, zajedno sa svim potrebnim podacima, odredišnoj carinarnici, a odredišna carinarnica treba da postupa po zahtevu o prikupljanju podataka, bez odlaganja.

Kada se ustanovi da je postupak tranzita pravilno završen, otpremna carinarnica o istom odmah obaveštava glavnog obveznika.

Postupak dokazivanja da se postupak tranzita okončao u roku propisanom u deklaraciji sprovodi se podnošenjem nadležnom carinskom organu dokumenta u formi potvrđenoj od strane odredišne carinarnice, koji sadrži podatke neophodne za identifikaciju robe i iz kojih je vidljivo da je roba bila dopremljena odredišnoj carinarnici

Postupak tranzita se, takođe, smatra okončanim podnošenjem jedne od sledećih isprava: carinske isprave, izdate u drugoj državi, u kojoj je roba stavljena u carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu; kao i isprave, izdate u drugoj državi, potvrđene od strane carinskih organa te države na osnovu koje se smatra da je ta roba stavljena u slobodan promet u toj državi.
 
INFORMACIJA O TRANZITU KROZ SRBIJU

ZAJEDNIČKI TRANZITNI POSTUPAKovde

 

Republika Srbija je tranzitna zemlja, jer kroz nju prolaze Panevropski drumski tranzitni koridori (VII, X, XI), pa će u početku biti reči o tranzitu u drumskom saobraćaju.

Radno vreme graničnih prelaza

Drumski granični prelazi u Republici Srbiji rade 24 časa sedam dana u nedelji.

Vrste kontrola na graničnim prelazima

Na ovim prelazima je organizovana policijska i carinska kontrola, a na pojedinim većim, kontrola ispravnosti namirnica biljnog i namirnica životinjskog porekla (fitosanitarna i veterinarska kontrola).

Granični prelazi su otvoreni za mrđunarodni saobraćaj, dok je mali broj otvoren za saobraćaj između dve država (Đala i Bajmok – prema Mađarskoj).

Najveći granični prelazi

Najveći granični prelazi na koridoru 10, glavnom koridoru između severa i juga i zapada i istoka evropskog kontinenta su Batrovci i Šid, prema Republici Hrvatskoj, Horgoš prema Mađarskoj, Gradina prema Republici Bugarskoj i Preševo prema Republici Makedoniji - vidi mapu

Carinski tranzit

Tranzit bilo koje vrste sprovodi se na osnovu TIR karneta ili na osnovu obrasca Jedinstvena carinska isprava (JCI).

Ako se tranzit sprovodi na osnovu TIR karneta, sve radnje obavljaju carinski organi bez naplate dažbina, a ako se tranzit sprovodi na osnovu nacionalnog dokumenta potrebno je da obrazac popuni špediter koji radi na graničnom prelazu uz prilaganje fakture i tovarnog lista, izradu nacionalnog tranzitnog dokumenta špediteri naplažuju od 10-50 eura u zavisnosti od broja naimenovanja ili vrednosti robe.

Ako se tranzit sprovodi na osnovu nacionalnog tranzitnog dokumenta, mora se podneti garancija poslovne banke koju obično obezbeđuje špediter i za to naplaćuje naknadu. Garancija može biti pojedinačna, samo za jednu tranzitnu operaciju ili sveobuhvatna, za više tranzitnih operacija.

Ako se radi o unutrašnjem tranzitu (od graničnog prelaza do odredišne ispostave u unutrašnjosti carinskog područja), ako roba podleže fitosanitarnoj ili veterinarskoj kontroli, prvo se mora sprovesti utvrđivanje ispravnosti robe na osnovu posebnog pismenog zahteva, i po dobijanju uverenja, sprovodi se postupak kod carinskih organa.

Radna vremena inspekcijskih organa na glavnim graničnim prelazima

Granični prelaz Horgoš :
  • Veterinarska inspekcija radi 24h sedam dana u nedelji
  • Fitosanitarna inspekcija – ponedeljak-petak od 7:00-19 časova, odnosno zimi od 7:00-17-00 časova, a subotom i nedeljom ne rade.
Granični prelaz Gradina :
  • Veterinarska inspekcija i fitosanitarna inspekcija u letnjem periodu rade od 7:00-19:00 časova, a u zimskom periodu od 7:00-17:00 časova.
Granični prelaz Batrovci:
  • Veterinarska inspekcija – u letnjem periodu od 7:00-19:00 časova, a zimi od 7:00-17:00 časova, a subotom i nedeljom ne rade
  • Fitosanitarna inspekcija radi 24h sedam dana u nedelji, s tim što se u periodu od 19:00 -7:00 časova naplaćuje dupla tarifa.
Granični prelaz Preševo :
  • Veterinarska inspekcija radi 24h
  • Fito-sanitarna inspekcija – ponedeljak-petak 24 časa, dok subotom i nedeljom ne rade. U toku noćnog rada, od 19:00 – 7:00 časova i u toku praznika naplaćuju duplu tarifu. 
Commercium.rsCopyright © 2021, Commercium
Designed by:  Built by: M.G.soft