Login || Izbor jezika: SRP | ENG
CarinaPojednostavljeni postupciCarinski prekršajiCarinska tarifa
Spoljna trgovinaDevizno poslovanjePDVAkcize
HemikalijeBezbednost hraneSanitarna kontrolaVeterinarska kontrola

Carinsko skladištenje

Carinsko skladištenje
CARINSKO SKLADIŠTENJE

 

Carinsko skladištenje je jedan od posebnih carinskih postupaka sa ekonomskim dejstvom koje se sprovodi samo na osnovu odobrenja carinskog organa. Ovo odobrenje se daje samo licima koja imaju sedište u Republici Srbiji i koja pružaju sve garancije da će pravilno sprovoditi postupak, i ako carinski organ ima mogućnost nadzora i kontrole nad odobrenim postupkom.        

 

Carinsko skladište je prostor za smeštaj robe pod određenim uslovima, i to strane robe nakon ulaska u carinsko područje i domaće robe namenjene izvozu, koje odobri carinski organ I koje je pod carinskim nadzorom.

 

Osnovna podela koju Carinski zakon navodi je na javna i privatna carinska skladišta.U javno skladište robu može da skladišti svako lice, a privatno skladište je namenjeno samo za smeštaj robe držaoca skladišta.

 

Držalac skladišta je lice kome je carinarnica odobrila da upravlja carinskim skladištem. Carinskim skladištem moze da upravlja i carinski organ.

 

Korisnik skladišta je lice koje je prema deklaraciji dužno da stavi robu u postupak carinskog skladištenja ili lice na koje su preneta prava i obaveze tog lica, odnosno korisnika.

 

Za upravljanje skladištem potrebno je odobrenje carinskog organa, osim u slučaju kada carinski organ upravlja skladištem.

 

Otvaranje carinskog skladišta


Carinsko skladište, i javno i privatno, otvara se na osnovu odobrenja carinskog organa. Zahtev za odobrenje podnosi se nadležnoj carinarnici i u njemu treba navesti vrstu skladišta (privatno ili javno) i obrazložiti ekonomske potrebe za otvaranje skladišta i skladištenje robe. Zahtev se podnosi carinarnici nadležnoj prema mestu u kojem će se nalaziti prostorije carinskog skladišta ili gde se vodi glavno knjigovodstvo podnosioca zahteva, u slučaju pojednostavljenog deklarisanja robe.

 

Uz zahtev carinarnici podnosi se:

  • dokaz o registraciji privrednog subjekta u odgovarajućem registru i fotokopiju akta o osnivanju društva (odluku ili ugovor), odnosno odluku preduzetnika ili overenu fotokopiju statuta društva, koje privredni subjekt podnosi uz registracionu prijavu,dokaz o pravnom osnovu za korišćenje prostorija, odnosno prostora, namenjenih za carinsko skladište,
  • skica i tehnički opis prostora,
  • dokaz o PIB i broju računa kod poslovne banke,
  • akt nadležnog organa kojim se potvrdjuje da su ispunjeni posebni uslovi, ako su za skladištenje odredjene robe propisani takvi posebni uslovi,
  • izjava da su obezbedjene prostorije i inventar potrebni za smeštaj i čuvanje neocarinjene robe i sprovodjenje mera carinskog nadzora i carinjenje robe u carinskom skladištu,
  • izjava da skladištenje robe nije pretežna delatnost podnosioca zahteva,
  • ugovori podnosioca sa privrednim društvima o skladištenju robe.

A za otvaranje privatnog skladišta još i:

  • tzv. biznis plan podnosioca zahteva, specifikacija deklaracija za carinjenje robe u prethodnom periodu,
  • bankarska garancija za skladištenje robe,
  • izjava podnosioca zahteva da je držalac, odnosno korisnik robe, istovremeno i vlasnik robe koja ce se skladištiti,
  • izjava o vrsti robe koja ce se smeštati u skladište.

Uz zahtev se podnosi i dokaz o placenoj republickoj administrativnoj taksi >>>

 

Po podnetom zahtevu carinarnica donosi rešenje o imenovanju komisije carinskih službenika koja će izvršiti pregled prostora, odnosno prostorija namenjenih za skladište, o cemu se sačinjava zapisnik.

 

Nakon toga se ceni podneti zahtev i, u roku ne dužem od 60 dana (čl. 278 Uredbe) od dana podnošenja zahteva, donosi odluka kojom se odbija ili usvaja zahtev. S obzirom da odluku donosi prvostepeni organ u Upravi carina, odnosno carinarnica, ukoliko odluka bude negativna, podnosilac ima pravo na izjavljivanje žalbe po kojoj odlučuje Komisija za žalbe Uprave carina.

 

Odobrenje počinje da važi od dana donošenja odobrenja ili od dana naznačenog u odobrenju. Izuzetno, kod privatnih carinskih skladišta, carinski organ može I pre izdavanja pismenog odobrenja podnosiocu, da usmeno saopšti svoju saglasnost za sprovođenje predmetnog postupka.

 

U odobrenju za upravljanje carinskim skladištem ne određuje se rok važenja odobrenja.

 

Carinsko skladište mora biti vidno obeleženo tablom sa natpisom "carinsko skladište", nazivom držaoca, oznakom skladišta i radnim vremenom.

 

Obaveze držaoca i korisnika carinskog skladišta i vodjenje evidencije

 

Odobrenje za otvaranje carinskog skladišta nameće obaveze držaocu skladišta.

 

Pre svega, držalac skladišta je odgovoran da se roba smeštena u carinskom skladištu ne uzima ispod carinskog nadzora. Odgovoran je za ispunjenje obaveza koje proizlaze iz postupka carinskog skladištenja robe, kao i za ispunjenje posebnih uslova sadržanih u odobrenju za upravljanje skladištem.

 

Odobrenjem za upravljanje javnim carinskim skladištem može se odrediti da je za napred navedene obaveze odgovoran isključivo korisnik skladišta. Korisnik je u svakom trenutku dužan da ispunjava obaveze koje nastaju stavljanjem robe u postupak carinskog skladištenja.

 

Obaveza držaoca je da vodi evidenciju skladištenja robe, odnosno magacinsku knjigu ili kartoteku sa podacima iz magacinske knjige. Poželjno je, naravno, da ta evidencija bude u elektronskoj formi, zbog lakšeg praćenja robe. Roba koja se nalazi u postupku skladištenja mora se evidentirati čim se unese u carinsko skladište. Carinski organ može osloboditi držaoca skladišta obaveze vodjenja evidencije kada odgovornost za obaveze držaoca snosi isključivo korisnik skladišta i kada se roba smešta u skladište na osnovu pismene deklaracije u redovnom postupku ili isprava iz cl. 101. Carinskog zakona, u pojednostavljenom postupku.

 

Prava i obaveze držaoca skladišta mogu se, uz saglasnost carinskog organa, preneti na drugo lice.

 

Obezbedjenje za naplatu carinskog duga

 

Carinski organ neće dozvoliti stavljanje robe u postupak carinskog skladištenja pre nego sto držalac privatnog skladišta položi obezbedjenje iz clana 134. Carinskog zakona, osim u slučaju ako je držalac privatnog skladišta zastupnik, odnosno distributer stranog proizvodjača robe i to: trajnih potrošnih dobara, proizvodne i medicinske opreme, rezervnih delova, lekova i medicinskog potrošnog materijala i dr. Držalac javnog carinskog skladišta nema obavezu polaganja obezbedjenja propisanog članom 134.Carinskog zakona, ali ima obavezu polaganja obezbedjenja propisanog članom 115. Carinskog zakona da bi se obezbedila naplata carinskog duga koji bi mogao nastati u vezi sa tom robom, osim u slučaju stavljanja u postupak skladištenja:

  • robe u slobodnoj zoni,
  • robe u javna skladišta, osim kada je držalac skladišta primalac, odnosno vlasnik robe,
  • domaće robe namenjene izvozu.

Smeštaj robe koja nije predmet carinskog skladištenja

 

Kada postoje opravdani ekonomski razlozi, a nema smetnji za sprovođenje carinskog nadzora, carinski organ može odobriti:

  • da se u carinsko skladište smesti domaća roba osim one domaće robe namenjene izvozu koja smeštajem u carinsko skladište podleže primeni mera koje se primenjuju na izvoz te robe, 
  • preradu strane robe  u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja,
  • preradu strane robe pod carinskim nadzorom.

U tim slučajevima se nad robom ne sprovodi postupak carinskog skladištenja, a carinski organ može da zahteva vođenje evidencije .

 

Rok držanja robe u skladištu

 

Držanje robe u postupku carinskog skladištenja nije vremenski ograniceno, ali u izuzetnim slučajevima, carinski organ moze odrediti rok u kome korisnik skladišta mora za robu da odredi novo carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu, a koji rok će utvrdjivati carinski organ u svakom konkretnom slučaju, uzimajući u obzir vrstu robe I posebne uslove njenog skladištenja (npr. lekovi, lako kvarljiva roba, prehrambeni proizvodi sa ograničenim rokom upotrebe I sl.). Takodje, ministar može da propiše rokove držanja u postupku carinskog skladištenja domaće robe namenjene izvozu, koja smeštajem u carinsko skladište podleže primeni mera koje se, u skladu sa posebnim propisima, primenjuju na izvoz te robe.

 

Posebne odredbe postupanja


U postupku carinskog skladištenja uvozna roba može biti predmet uobičajenog postupanja koje se obavlja radi očuvanja robe, poboljšanja njenog izgleda ili kvaliteta, odnosno pripreme za tržiste ili dalju prodaju. Takodje, i domaća roba namenjena izvozu može biti predmet postupanja, ali samo onih koji su izričito predvidjeni za tu robu.Te radnje se vrše pod carinskim nadzorom, uz prethodno odobrenje carinskog organa.

 

Roba se može i privremeno izneti iz carinskog skladšta, ako to zahtevaju posebne okolnosti, takodje po odobrenju carinskog organa.

 

Roba stavljena u postupak carinskog skladištenja se može preneti iz jednog u drugo carinsko skladište uz odobrenje carinskog organa.

 

Kontrola rada carinskog skladista


Rešenjem kojim se odobrava otvaranje carinskog skladišta odredjuje  se carinska ispostava ili carinske ispostave koje ce vršiti nadzor nad radom carinskog skladišta i kojima će držalac skladišta ili korisnik prijavljivati robu za skladištenje. Ta carinska ispostava moze uvek, bilo u momentu skladištenja ili pri pregledu robe prijavljene za neki od carinski dozvoljenih postupaka, ukoliko utvrdi neku nepravilnost u postupanju sa robom, inicirati i sprovesti kontrolu rada carinskog skladišta. Inicijativu za kontrolu takodje moze dati i neko drugo odeljenje ili odsek. Kontrolu rada skladišta sprovodi Komisija carinskih službenika koja svoj nalaz zapisnički konstatuje. Rezultat kontrole može biti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i zatvaranje carinskog skladišta.

 

Zatvaranje carinskog skladišta


Ako se držalac skladišta ne pridržava obaveza propisanih Carinskim zakonom ili propisom donetim na osnovu tog zakona, carinarnica može privremeno zatvoriti carinsko skladište i odrediti rok u kome se ti nedostaci moraju otkloniti. Ako držalac carinskog skladišta ne otkloni utvrdjene nedostatke u ostavljenom roku, carinarnica donosi rešenje o trajnom zatvaranju carinskog skladišta.
Prema Uredbi o carinski dozvoljenom postupanju sa robom, javna carinska skladišta se dele na:

  1. skladište tipa A, kod koga odgovornost snosi držalac skladišta,
  2. skladište tipa B, kod koga odgovornost snosi korisnik skladišta,
  3. skladište tipa F, kojim upravlja carinski organ.

Privatna skladišta, kod kojih odgovornost snosi vlasnik skladišta, koji je istovremeno i korisnik, a ne mora istovremeno da bude i vlasnik robe, dele se na:

  1. skladište tipa D, kod koga se roba stavlja u slobodan promet na osnovu knjigovodstvenih izveštaja, pri čemu se merodavne karakteristike, carinska vrednost i količina robe, utvrdjuju u trenutku stavljanja robe u postupak skladištenja,
  2. skladište tipa E, kod koga za postupak nije neophodno da se roba skladišti na mestu koje je odobreno kao carinsko skladište,
  3. vskladište tipa C, kod koga se ne mogu primeniti odredbe iz tacaka a) i b).

Dodatni uslovi za izdavanje odobrenja

 

U odobrenju carinski organ odredjuje prostor koji će se koristiti kao carinsko skladište tipa A,B, C ili D. Carinski organ može da odobri upotrebu skladišta i za privremeni smeštaj robe kao carinskog skladišta ili njihovo poslovanje kao carinskog skladišta tipa F.

 

Isti prostor ne može da se odobri za poslovanje više carinskih skladišta istovremeno.

 

Kada se skladišti roba koja po svojoj nameni predstavlja opasnost ili postoji verovatnoća da će pokvariti drugu robu i kada roba zahteva posebne uslove, u odobrenju treba navesti da takva roba može da se skladišti samo u posebno opremljenim prostorijama.

 

Carinski organ može da odobri da se skladišta tipa A, C, D i E mogu koristiti kao skladišta za zaštitu životnih namirnica brodova i vazduhoplova u medjunarodnom prometu i platformi za bušenje i nalaz nafte u medjunarodnim vodama.

 

Drugi postupci u carinskom skladistu

 

Odobrenje za postupak carinskog skladištenja može da se izda samo ako uobičajeni oblici rukovanja ili postupci aktivnog oplemenjivanja ili prerade pod carinskom kontrolom ne preovladjuju u odnosu na skladištenje robe.

 

Odobrenje se neće izdati ako se objekti carinskog skladišta ili skladišni prostori koriste za prodaju robe na malo. Izuzetak su prostorije carinskog skladišta u kojima se prodaje na malo roba uz oslobodjenje od plaćanja carine, i to:

  • putnicima u putničkom prometu sa inostranstvom,
  • diplomatskom ili konzularnom osoblju koje prema medjunarodnim sporazumima ima po tom osnovu pravo na oslobodjenje od plaćanja carine,
  • članovima medjunarodnih organizacija,
  • vojsci ili pripadnicima stranih oružanih snaga, prema posebno zaključenim sporazumima.

Vodjenje evidencije

 

U carinskim skladištima tipa A, C, D i E, za vodjenje poslovnih evidencija o robi na zalihama, odgovoran je držalac carinskog skladišta.

 

U carinskim skladištima tipa F vode se evidencije u skladu sa carinskim propisima.

 

U carinskom skladištu tipa B carinski organ, umesto poslovne evidencije, zadržava  čuva carinske deklaracije o stavljanju robe u postupak.

 

Iz podataka navedenih u knjigovodstvenim evidencijama mora u svakom trenutku biti vidljivo stvarno stanje robe stavljene u postupak carinskog skladištenja. Držalac skladišta je u obavezi da nadzornom carinskom organu, u roku koji on odredi, dostavi popisom utvrdjeno stvarno stanje robe. Ukoliko se radi o robi koja je predmet uobičajenih radnji, carinska vrednost robe u evidencijama se iskazuje pre sprovodjenja uobičajenih radnji. U knjigovodstvenim evidencijama o robi obavezno se evidentiraju i odgovaraju
i podaci o privremenom premeštaju ili zajedničkom skladištenju robe.

 

Kada je roba stavljena u postupak skladištenja u skladištu tipa E mora da se po prispeću robe u skladišni prostor upiše u evidenciju. Kada se carinsko skladište koristi i kao skladište za privremeni smeštaj, upis u evidenciju robe vrši se istovremeno sa prihvatanjem deklaracije za privremeni smeštaj. Knjiženje podataka o završetku carinskog postupka obavlja se najkasnije u trenutku kada je roba napustila carinsko skladište ili skladišne prostorije držaoca.

 

Posebne odredbe o sprovodjenju postupka


Strana roba može biti predmet uobičajene upotrebe na način kako predvidja ova Uredba.

 

Roba se može privremeno izneti iz carinskog skladišta za period ne duži od 3 meseca. Taj rok se može produžiti ako to zahtevaju posebne okolnosti.

 

Zahtev za odobrenje uobičajene upotrebe ili privremenog iznošenja robe iz carinskog skladišta podnosi se nadzornom carinskom organu, u pisanoj formi i posebno za svaki slučaj. Zahtev mora da sadrži sve podatke potrebne za sprovodjenje postupka. Ova odobrenja se mogu dati i u odobrenju za sprovodjenje postupka carinskog skladištenja, s tim što nadzorni carinski organ, u tom slučaju, treba da bude obavešten na način koji on odredi, a pre preduzimanja uobičajenih oblika upotrebe ili privremenog iznošenja.

 

Što se domće robe tiče, ako se takva roba skladišti u carinska skladišta (koja mogućnost za sada nije dozvoljena), mogu se utvrditi posebne metode za prepoznavanje te robe, naročito prepoznavanje namene te robe od robe koja je stavljena u postupak carinskog skladištenja.

 

Carinski organ može da dozvoli zajedničko skladištenje strane i domaće robe čak i ako nije moguće u svakom trenutku utvrditi carinski status svake vrste robe. Iz takvog odobrenja se isključuju domaći poljoprivredni proizvodi. 

 

Roba koja se zajednički skladišti mora imati istu tarifnu oznaku, ista komarcijalna svojstva i ista tehnicka obeležja.

 

Kada se sprovodi postupak aktivnog oplemenjivanja ili postupak prerade pod carinskim nadzorom u prostorijama carinskog skladišta ili drugim skladišnim prostorima, na robu stavljenu u taj postupak primenjuju se odredbe clana 305. ove Uredbe, odnosno kao za postupak skladištenja domaće robe.

 

Novina predviđena novim propisima je i pojednostavljeni postupak za stavljanje robe u Slobodan promet, izvoz ili ponovni izvoz, a koja roba je prethodno prijavljena za postupak carinskog skladištenja, osim:

  • za robu stavljenu u postupak u carinsko skladište tipa F, gde nije moguće odobriti ni jedno od predviđenih pojednostavljenja,
  • za robu smeštenu u skladište tipa B, može se odobriti upotreba nepotpunih deklaracija i pojednostavljeni postupak deklarisanja,

U odobrenju za carinsko skladište tipa D automatski se odobrava deklarisanje robe na osnovu knjigovodstvenih isprava za stavljanje robe u slobodan promet.

 

SPISI KOJI SE PODNOSE UZ ZAHTEV ZA ODOBRENJE UPRAVLJANJA CARINSKIM  SKLADIŠTEM

  1. Dokaz o registraciji u registru privrednih subjekata (rešenje APR),
  2. Potvrda o PIB-u,,
  3. Potvrda o broju računa kod poslovne banke,
  4. Dokaz o pravnom osnovu za korišćenje prostorija, odnosno prostora namenjenih za carinsko skladište (vlasnički list, ugovor o zakupu i dr.),
  5. Skica i tehnički opis prostora, odnosno prostorija (površina, dimenzije, vrata, prozori, izgled, itd)  namenjenih za carinsko skladište, 
  6. Upotrebna dozvola za korišćenje prostorija (za zatvorene prostore, kod otvorenih se to ne zahteva). Ukoliko za objekat ne postoji upotrebna dozvola, podnosi se dokaz o podnetom zahtevu za legalizaciju odnosnog prostora nadležnom organu uprave,
  7. Akt nadležnog organa o ispunjenosti posebnih uslova, ako su za skladištenje određene robe propisani ti uslovi (samo ukoliko se unapred zna koja če se roba skladištiti, pri čemu ta roba zahteva posebne uslove i saglasnost npr. fito-sanitarnog inspektora, veterinarskog itd),
  8. Izjava kojom se potvrđuje da su ispunjeni tehnički uslovi, odnosno da je carinsko skladište tehnički osposobljeno za sprovođenje mera carinskog nadzora i carinske kontrole i da se u predmetnom prostoru nalazi odgovarajuća oprema (npr. rampa za pregled, reflektori, vaga i dr.),
  9. Izjava kojom se potvrđuje da su obezbeđene prostorije i inventar neophodan za rad ovlašćenog carinskog službenika,
  10. Izjava kojom se potvrđuje da je podnosilac zahteva u stanju da ispuni i posebne uslove za držanje carinskog skladišta, ako je to, s obzirom na vrstu i karakter robe koja će biti uskladištena, neophodno radi carinske kontrole i nadzora (npr. da nabavi opremu koju nema, a koja je neophodna za vršenje kontrole),
  11. Predloženi oblik i sadržina evidencije (kako se vodi i ako je moguće odštampati izvod iz evidencije radi pregleda),
  12. Bankarska garancija koja ne može biti manja od 700.000,00 dinara, a koji iznos iste zavisi od vrednosti robe, odnosno iznosa dažbina za robu koja će se skladištiti,
  13. Dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi iz t. br. 9 ZORAT („Sl. Glasnik RS“ br. 55/2012), u iznosu od 430,00 dinara, na račun budžeta Republike Srbije broj 840-742221843-57, poziv na broj 97
Commercium.rsCopyright © 2018, Commercium
Designed by:  Built by: M.G.soft