| Carina | Carinska tarifa | Pojednostavljeni postupci | Carinski prekršaji |
| Spoljna trgovina | Devizno poslovanje | PDV | Akcize |
| Bezbednost hrane | Veterinarska kontrola | Sanitarna kontrola | Hemikalije&Ekologija |
Carinsko skladištenje
Važeći Carinski zakon, koji je, podsećanja radi, u primeni od 17. juna 2019. godine, uvodi novu podelu carinskih postupaka. Naime, za razliku od ranije važećeg Carinskog zakona, koji je poznavao carinske postupke sa ekonomskim dejstvom, novi Carinski zakon razlikuje sledeće carinske postupke:
- stavljanje robe u slobodan promet;
- posebne postupke;
- izvoz
U okviru posebnih postupaka, izvršena je dalja podela postupaka na:
- tranzit (spoljni i unutrašnji);
- smeštaj (carinsko skladištenje i slobodne zone);
- posebnu upotrebu (privremeni uvoz i upotreba u posebne svrhe);
- oplemenjivanje (aktivno i pasivno).
- plaćanju uvoznih dažbina;
- drugim dažbinama koje se plaćaju pri uvozu;
- merama trgovinske politike, ako se njima ne zabranjuje ulazak robe na carinsko područje Republike Srbije ili izlazak iz njega.
U postupku carinskog skladištenja strana roba može se smeštati u prostorijama ili na drugom mestu koje je carinski organ odobrio za taj postupak i koje je pod carinskim nadzorom (carinska skladišta). Carinsko skladište može biti javno carinsko skladište, koje može da koristi svako lice radi skladištenja robe ili privatno carinsko skladište, namenjeno za smeštaj robe od strane nosioca odobrenja za carinsko skladištenje.
Carinsko skladište može predstavljati celu zgradu, u zavisnosti od pojedinačnog slučaja, prostor u zgradi, ograđeni otvoreni prostor, silos, rezervoar ili drugi slični objekat za skladištenje robe. Prema tome, carinsko skladište predstavlja jasno i precizno određen i od carinskog organa odobren prostor gde se roba može smeštati, tj. skladištiti.
Da bi carinski organ odobrio upravljanje carinskim skladištem, podnosilac zahteva treba da ispunjava sledeće uslove:
- da je poslovno nastanjen na carinskom području Republike Srbije;
- da pruži neophodne dokaze o ispravnom vođenju poslova što između ostalog podrazumeva vođenje odgovarajuće evidencije. Smatra se da ovlašćeni privrednisubjekat za carinska pojednostavljenja (u daljem tekstu: AEOS) ispunjava ovaj uslov ako jeaktivnost koja se odnosi na postupak carinskog skladištenja uzeta u obzir prilikomodobravanja statusa AEOS.
- da položi obezbeđenje (garanciju) u skladu sa odredbom člana 77. stav 6. Carinskog zakona (zajedničko obezbeđenje iz člana 83.)
Kada je reč o odobravanju određenog prostora, trebalo bi istaći da ukoliko isto lice podnese zahtev za odobrenje za upravljanje prostorom za privremeni smeštaj i zahtev za upravljanje carinskim skladištem u istom prostoru, carinski organ koji donosi odluku, iako su u pitanju dva različita zahteva, može po oba zahteva odobriti jedan identifikacioni broj za oba prostora, pri čemu u odobrenjima moraju biti navedeni podaci da su u pitanju dva prostora, kao i podaci o površini i jednog i drugog prostora. S tim u vezi, roba za koju je po deklaraciji za privremeni smeštaj istekao rok smeštaja može i dalje ostati u prostoru za privremeni smeštaj (ne mora fizički biti prebačena u prostor carinskog skladišta), ukoliko je za istu podneta deklaracija za carinsko skladištenje (UV7) i ukoliko držalac carinskog skladišta vodi evidenciju na način da se nesporno mogu obavljati mere carinskog nadzora, odnosno da se u kontroli nesporno može utvrditi da li je roba u privremenom smeštaju ili postupku carinskog skladištenja.
Što se tiče odobravanja upravljanja carinskim skladištem, podnošenje zahteva za upravljanje carinskim skladištem i donošenje odluke po zahtevu sprovodi se u skladu sa odredbama člana 17. Carinskog zakona. Zahtev za upravljanje carinskim skladištem podnosi na propisanom obrascu koji je dat u Prilogu 25 Pravilnika o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracija i drugih obrazaca u carinskom postupku, a popunjava se na način propisan u Prilogu 26 istog Pravilnika.’Pri tome, izričito je propisano da se zahtev podnosi carinarnici nadležnoj prema mestu gde se nalazi ili gde je dostupna knjigovodstvena evidencija podnosioca zahteva i gde bi trebalo da se, u celini ili delimično, sprovedu aktivnosti na koje se odluka odnosi, ako nije drugačije propisano.
Uz zahtev, nadležnom carinskom organu podnosi se:
- dokaz o pravnom osnovu za korišćenje prostorija, odnosno prostora namenjenih za carinsko skladište (pravo svojine, zakup i sl.);
- dokaz o adekvatnosti prostora za carinsko skladištenje (skica i tehnički opis prostorija, odnosno prostora namenjenih za carinsko skladište);
- akt nadležnog organa o ispunjenosti posebnih uslova, ako su za skladištenje određene robe propisani ti uslovi;
- izjava o ispunjenosti tehničkih uslova, odnosno izjava da je carinsko skladište, otvoreni, odnosno zatvoreni deo, tehnički osposobljeno za sprovođenje mera carinskog nadzora i carinske kontrole (npr. rampa za pregled, reflektori, vaga i druga odgovarajuća oprema, po potrebi);
- opis mera sigurnosti kako bi se obezbedilo da uskladištena roba neće biti izuzeta ispod carinskog nadzora;
- dokaz da je podnosilac zahteva u stanju da ispuni i posebne uslove za upravljanje carinskim skladištem, ako je to, obzirom na vrstu i prirodu robe koja će biti smeštena u carinsko skladište, neophodno radi carinske kontrole i nadzora (npr. radi kontrole stanja zaliha robe u tečnom ili rasutom stanju posedovanje mernog protočnog instrumenta, vage ili drugog instrumenta za merenje količine ili težine robe, koji ispunjava uslove u pogledu metrološke usaglašenosti);
Kao što je već rečeno, jedan od uslova za odobrenje upravljanja carinskim skladištem, jeste da podnosilac zahteva za odobrenje pruži neophodne dokaze o ispravnom vođenju poslova, što, između ostalog, podrazumeva vođenje odgovarajuće evidencije. Šta to, konkretno, znači?
Kada je reč o odobravanju upravljanja carinskim skladištem, podnosilac zahteva (kasnije, nosilac odobrenja), dužan je da, u skladu sa članom 186. st. 1. i 2. Carinskog zakona, vodi odgovarajuću evidenciju u vezi sa skladištenjem na način odobren od strane carinskog organa. U tu svrhu carinski organ može odobriti postojeće knjigovodstvo ili neki drugi način vođenja evidencije u elektronskom obliku u carinskom skladištu nosioca odobrenja ako je ta evidencija prihvatljiva za carinski organ i sadrži relevantne podatke. Evidencija mora sadržati informacije i podatke koje carinskom organu omogućavaju da nadzire upravljanje carinskim skladištem, naročito u pogledu popisa roba, sledljivosti i identifikacije roba stavljenih u postupak carinskog skladištenja, carinskog statusa, lokacije i kretanja robe i troškova skladištenja ili uobičajene upotrebe. Evidencija mora da sadrži podatke koji su propisani članom 291. Uredbe o carinskim postupcima i carinskim formalnostima, a to su:
- broj odobrenja neophodnog za stavljanje robe u postupak carinskog skladištenja, po potrebi;
- MRN ili, ako ne postoji, drugi broj ili šifru kojom se identifikuju deklaracije po kojima je roba stavljena u postupak carinskog skladištenja ili, ako je postupak carinskog skladištenja okončan u skladu sa članom 187. st. 1. Carinskog zakona, informaciju o načinu na koji je postupak okončan;
- podatke koji nedvosmisleno omogućuju identifikaciju carinskih isprava, drugih isprava značajnih za stavljanje robe u postupak carinskog skladištenja i ostalih isprava značajnih za odgovarajuće okončanje postupka;
- podatke o oznakama, identifikacionim brojevima, broju i vrsti koleta, količini i uobičajeni trgovački ili tehnički opis robe i, po potrebi, identifikacione oznake kontejnera neophodne za identifikaciju robe;
- mesto gde se roba nalazi i podatke o eventualnom kretanju robe;
- carinski status robe;
- podatke o uobičajenim oblicima rukovanja i, po potrebi, novo tarifno svrstavanje proisteklo iz tih uobičajenih oblika rukovanja;
- ako se primenjuje član 74. st. 1. i 2. Carinskog zakona, troškove skladištenja ili uobičajenih oblika rukovanja;
- podatke koji omogućuju carinski nadzor i kontrolu upotrebe ekvivalentne robe u skladu sa članom 193. Carinskog zakona;
- ako je obavezno odvojeno knjigovodstvo, informacije o vrsti robe, carinskom statusu i, po potrebi, poreklu robe;
- podatke o prenosu prava i obaveza u skladu sa članom 189. Carinskog zakona, po potrebi;
- ako evidencija nije deo glavnih poslovnih knjiga za carinske svrhe, upućenje na te glavne poslovne knjige za carinske svrhe;
- dodatne informacije za posebne slučajeve, na zahtev carinskih organa iz opravdanih razloga.
- izvod iz evidencije dužnika (podnosioca zahteva) o plaćanju carinskog duga,
- potvrda da su izmirene sve carinske i poreske obaveze,
- podaci o ukupno ostvarenom prometu dobara i usluga u označenom periodu,
- detaljan spisak robe u postupku carinskog skladištenja u označenom periodu,
- dokaz o solventnosti dužnika-podnosioca zahteva (BON-1, BON-2, Scoring...),
- detaljan spisak učinjenih carinskih prekršaja,
- i ostali dokazi koje carinski organ smatra potrebnim.
- da li je u označenom periodu bila naplaćena kamata za neblagovremeno plaćanje carinskog duga, pri čemu treba uzeti u obzir obim poslovanja podnosioca zahteva i učestalost kašnjenja prilikom plaćanja (na primer: da naplaćena kamata ne prelazi 0,05% od ukupno plaćenih dažbina za određeni period);
- da li je u označenom periodu bila aktivirana garancija kao oblik obezbeđenja za naplatu carinskog duga. U tom smislu carinarnica će pribaviti izveštaj nadležne organizacione jedinice Uprave carina (Odeljenja za naplatu budžetskih prihoda);
- da li je podnosilac zahteva kažnjavan za carinske prekršaje zbog neispunjavanja obaveza iz postupka skladištenja ili privremenog smeštaja ili nezakonitih postupanja sa robom i da li učestalo vrši carinske prekršaje.
- uz oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za članove međunarodnih organizacija
- uz oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za vojsku ili pripadnike stranih oružanih snaga, prema zaključenim sporazumima
- uz oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za diplomatsko ili konzularno osoblje, koje prema međunarodnim sporazumima ima po tom osnovu pravo na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina
- uz oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za druga lica, u skladu sa zaključenim sporazumima.
- plaćanju uvoznih dažbina ili drugih dažbina koje se plaćaju pri uvozu
- merama trgovinske politike, osim ako se njima ne zabranjuju ulazak ili izlazak robe sa carinskog područja Republike Srbije
- plaćanju uvoznih dažbina ili drugih dažbina koje se plaćaju pri uvozu
- merama trgovinske politike, osim ako se njima ne zabranjuju ulazak ili izlazak robe sa carinskog područja Republike Srbije
Troškovi smeštaja ili uobičajenih oblika postupanja za robu stavljenu u postupak carinskog skladištenja, koji nastanu na carinskom području Republike Srbije, ne povećavaju vrednost i ne uzimaju se u obzir prilikom obračunavanja iznosa uvoznih dažbina, pod uslovom da deklarant podnose odgovarajući dokaz u vezi sa tim troškovima.
Copyright © 2024, Commercium
Built by: M.G.soft
