Slobodne zone

Evidencija

Korisnik slobodne zone vodi evidenciju o smeštaju, proizvodnji, preradi, prodaji ili nabavci robe u slobodnoj zoni, u obliku i na način koji je odobrio carinski organ.

Korisnik slobodne zone ne može obavljati delatnost u slobodnoj zoni koja obuhvata smeštaj, proizvodnju, preradu, prodaju ili nabavku robe u slobodnoj zoni bez odobrenja carinskog organa o obliku i načinu vođenja evidencije.

Evidencija treba da sadrži podatke koji omogućavaju carinskom organu da nadzire carinski postupak u koji je roba stavljena, naročito u pogledu identifikacije robe stavljene u taj postupak, njenog carinskog statusa i njenog kretanja.

 

Podnošenje zahteva za odobravanje oblika i načina vođenja evidencije o robi u slobodnoj zoni i odlučivanje po zahtevu

Na zahteve za odobravanje oblika i načina vođenja evidencije o robi i odlučivanje po zahtevu, primenjuju se odredbe čl. 17. Zakona.

Korisnik zone je dužan da, pre početka obavljanja delatnosti u slobodnoj zoni, nadležnoj carinarnici podnese zahtev za odobravanje oblika i načina vođenja evidencije o robi u slobodnoj zoni. U zahtevu korisnik navodi detaljan opis delatnosti koje namerava da obavlja u slobodnoj zoni. Uz zahtev se prilaže Ugovor zaključen sa privrednim društvom za upravljanje zonom i kopiju istog zadržava carinski organ u svojoj evidenciji.

Ukoliko korisnik zone namerava unositi u zonu i domaću robu, potrebno je to navesti u zahtevu za odobravanje oblika i načina vođenja evidencije o robi u slobodnoj zoni.

Evidencija o robi u slobodnoj zoni u skladu sa čl. 291. Uredbe sadrži sledeće:

• upućivanje na odobrenje neophodno za stavljanje robe u poseban postupak, po potrebi;
• MRN ili, ako ne postoji, drugi broj ili šifru kojom se identifikuju deklaracije po kojima je roba stavljena u poseban postupak ili, ako je postupak okončan informaciju o načinu na koji je postupak okončan;
• podatke koji nedvosmisleno omogućuju identifikaciju carinskih isprava, osim deklaracija, drugih isprava značajnih za stavljanje robe u poseban postupak i ostalih isprava značajnih za odgovarajuće okončanje postupka;
• podatke o oznakama, identifikacionim brojevima, broju i vrsti koleta, količini i uobičajeni trgovački ili tehnički opis robe i, po potrebi, identifikacione oznake kontejnera neophodne za identifikaciju robe;
• mesto gde se roba nalazi i podatke o eventualnom kretanju robe;
• carinski status robe;
• podatke o uobičajenim oblicima rukovanja i, po potrebi, novo tarifno svrstavanje proisteklo iz tih uobičaj enih oblika rukovanja;
• podatke o privremenom uvozu;
• podatke o aktivnom ili pasivnom oplemenjivanju, uključujući informacije o prirodi prerade;
• ako se primenjuje član 74. st. 1. i 2. Zakona, troškove smeštaja ili uobičajenih oblika rukovanja;
• normativ proizvodnje ili, po potrebi, način njegovog obračuna;
• podatke koji omogućuju carinski nadzor i kontrolu upotrebe ekvivalentne robe u skladu sa članom 193. Zakona;
• ako je obavezno odvojeno knjigovodstvo, informacije o vrsti robe, carinskom statusu i, po potrebi, poreklu robe;
• u slučaju privremenog uvoza iz člana 389. Uredbe, podatke koji se zahtevaju tim članom;
• u slučaju aktivnog oplemenjivanja iz člana 393. Uredbe, podatke koji se zahtevaju tim članom;
• podatke o prenosu prava i obaveza u skladu sa članom 189. Zakona, po potrebi;
• ako evidencija nije deo glavnih poslovnih knjiga za carinske svrhe, upućenje na te glavne poslovne knjige za carinske svrhe;
• dodatne informacije za posebne slučajeve, na zahtev carinskih organa iz opravdanih razloga.

Pored navedenih informacija, evidencija o robi u slobodnoj zoni sadrži:

1. 1podatke za identifikaciju prevoznih isprava za robu koja ulazi u slobodne zone ili ih napušta;
2. podatke u vezi sa upotrebom ili potrošnjom robe čije stavljanje u slobodan promet ili privremeni uvoz ne bi dovelo do primene uvozne dažbine ili mera utvrđenih u okviru poljoprivredne ili trgovinske politike u skladu sa članom 212. stav 3. Zakona.

Carinski organ može odustati od zahteva za dostavljanjem nekih od informacija ako to ne utiče negativno na carinski nadzor i kontrolu upotrebe posebnog postupka. Ako se evidencija robe mora voditi radi carinskog postupka (npr. aktivno oplemenjivanje), podaci iz te evidencije ne moraju se upisati u evidenciju o robi u slobodnoj zoni. U slučaju privremenog uvoza evidencija se vodi samo ako to zahteva carinski organ.

Evidencija se vodi hronološki, prema podacima u ispravama za robu koja se unosi/iznosi u/iz slobodne zone.

Carinski organ može, za vođenje evidencije u slobodnoj zoni, kao evidenciju prihvatiti i evidenciju iz knjigovodstva korisnika zone, ako takva evidencija sadrži sve neophodne podatke koji u svakom trenutku omogućavaju jasan uvid u stvarno stanje robe.

Ukoliko se evidencija ne vodi elektronski, već na drugi način, ta evidencija takođe mora da sadrži podatke u skladu sa članom 291. Uredbe.

Carinski organ po prihvatanju zahteva u skladu sa članom 17. stav 4. i 5. Zakona, proverava ispunjenost uslova za odobravanje oblika i načina vođenja evidencije, što podrazumeva i proveru predložene evidencije kao i pregled upravljanja knjigovodstvenih, smeštajnih i robnih dokumenata, a uz prisustvo podnosioca zahteva.

Ukoliko su ispunjeni uslovi za odobravanje oblika i načina vođenja evidencije, nadzorni carinski organ u redovnom postupku donosi odluku kojom odobrava oblik i način vođenja evidencije u slobodnoj zoni.

Izmene, poništavanje ili ukidanje odobrenja o obliku i načinu vođenja evidencije u slobodnoj zoni sprovode se u skladu sa čl. 18 - 21. Zakona.

OBEZBEĐENjE CARINSKOG DUGA

Carinski organ u skladu sa čl. 79. Zakona može da zahteva polaganje obezbeđenja ako smatra da nije izvesno da će plaćanje carinskog duga koji bi mogao nastati, biti blagovremeno izvršeno.

S tim u vezi carinski organ treba da ceni celishodnost polaganja obezbeđenja za naplatu carinskog duga, posebno imajući u vidu akciznu i drugu robu visokog rizika koja se smešta u slobodnu zoni, a koja ne služi proizvodnim delatnostima koje se u slobodnoj zoni obavljaju, niti služi za izgradnju objekata u slobodnoj zoni.

Polaganje obezbeđenja za naplatu carinskog duga u slobodnoj zoni, carinski organ će zahtevati kad se strana roba privremeno iznosi iz slobodne zone. Zahtev za odobravanje privremenog iznošenja strane robe iz slobodne zone dat je u Prilogu 1 ovog akta.

Opšte odredbe

Sva roba (bilo da ima status domaće ili strane robe) koja se unosi u slobodnu zonu i iznosi iz slobodne zone mora se prijaviti nadzornom carinskom organu, koji proverava podnete isprave i prevozno sredstvo. Nadzorni carinski organ može, prema njegovoj proceni i analizi rizika, da izvrši i pregled robe.

Ako se u slobodnu zonu unosi roba koja po svojoj prirodi predstavlja opasnost ili može štetiti drugoj robi ili za koju je iz nekih drugih razloga, potrebno obezbediti posebne uslove, nadzorni carinski organ može zahtevati njen smeštaj u prostorije koje su specijalno opremljene za njen smeštaj i koja ispunjavaju uslove predviđene drugim propisima osim carinskih propisa.

 

Unos i smeštaj strane robe u slobodnu zonu

Roba koja se unosi u slobodnu zonu doprema se nadzornom carinskom organu i podleže primeni carinskih formalnosti u sledećim slučajevima:

• ako se unosi u slobodnu zonu direktno sa područja van carinskog područja Republike Srbije;
• ako je bila stavljena u carinski postupak koji je završen ili razdužen kada je stavljena u postupak slobodne zone;
• ako se stavlja u postupak slobodne zone kako bi ostvarivala pravo na osnovu odluke kojom se odobrava povraćaj ili otpust uvoznih dažbina;
• ako su drugim propisima predviđene takve formalnosti.

Roba koja se unosi u slobodnu zonu u okolnostima drugačijim od navedenih, ne doprema se carinarnici.

Strana roba se može, dok je u slobodnoj zoni, staviti u slobodan promet, postupak aktivnog oplemenjivanja, privremenog uvoza ili upotrebe u posebne svrhe, pod uslovima utvrđenim za te postupke, u kom slučaju se za tu robu ne smatra da je u postupku slobodne zone.

Ne isključujući primenu odredbe člana 211. Zakona, roba uneta u slobodnu zonu smatra se stavljenom u postupak slobodne zone:

• u trenutku njenog ulaska u slobodnu zonu, osim ako već nije bila stavljena u drugi carinski postupak; ili
• u trenutku kada je postupak tranzita završen, osim ako nije odmah stavljena u naredni carinski postupak.

Ukoliko se strana roba unosi u slobodnu zonu radi smeštaja, nadzornom carinskom organu se podnosi deklaracija UV-7 sa pripadajućom šifrom 78 koju treba popuniti u Rubrici 37. JCI, u skladu sa Prilogom 8 Kodeksa šifara za popunjavanje isprava u carinskom postupku, deo XVI. Pravilnika. Ta roba se, imajući u vidu da unos robe u slobodnu zonu predstavlja jedan od posebnih postupaka u okviru postupka smeštaja, smatra stavljenom u postupak slobodne zone.

 

Unos i smeštaj domaće robe u slobodnu zonu

Domaća roba može se uneti, smestiti, premeštati, upotrebljavati, prerađivati ili trošiti u slobodnoj zoni. U tim slučajevima se za robu ne smatra da je u postupku slobodne zone.

Na zahtev lica, nadzorni carinski organ utvrđuje carinski status robe kao domaće u slučaju:

• domaće robe koja je ušla u slobodnu zonu;
• domaće robe koja je podvrgnuta radnjama prerade u slobodnoj zoni;
• robe koja je stavljena u slobodan promet u slobodnoj zoni.

Domaća roba može se uneti u slobodnu zonu radi upotrebe u proizvodnim procesima, kao i radi potrošnje u zoni (prehrambeni artikli, kancelarijski materijal i dr.).

Račun, odnosno otpremnica na osnovu kojih se domaća roba unosi u slobodnu zonu podnosi se u 2 primerka i mora da sadrži sve podatke koji su neophodni za evidenciju o robi u slobodnoj zoni. Nadležni carinski službenik, na priloženi dokument, upisuje datum unosa u slobodnu zonu, što overava svojim potpisom i službenim pečatom. Nakon overe carinski službenik jedan primerak isprave zadržava za službenu evidenciju, a drugi vraća deklarantu, odnosno njegovom zastupniku. Ova overa služi poreskom obvezniku kao dokaz da je roba uneta u slobodnu zonu.

Kontrolu obračunavanja i plaćanja PDV, kao i ispunjenost uslova za ostvarivanje poreskog oslobođenja za određeni promet vrši nadležni poreski organ.

 

Carinski status robe

Carinski status podrazumeva status robe u carinskom postupku, kao domaće ili

strane.

U tom smislu domaća roba je:

• roba u potpunosti dobijena na carinskom području Republike Srbije, a koja ne uključuje robu uvezenu iz zemalja ili sa teritorija van carinskog područja Republike Srbije;
• roba uneta u carinsko područje Republike Srbije iz zemalja ili sa teritorija van tog područja i stavljena u slobodan promet;
• roba dobijena ili proizvedena na carinskom području Republike Srbije, samo od robe unete u carinsko područje Republike Srbije iz zemalja ili sa teritorija van tog područja i stavljene u slobodan promet, ili roba dobijena ili proizvedena na carinskom području Republike Srbije od robe u potpunosti dobijene na carinskom području Republike Srbije i strane robe stavljene u slobodan promet.

Strana roba je sva roba, osim domaće robe ili robe koja je izgubila svoj carinski status kao domaće robe.

U slučajevima kada nije moguće dokazati status robe kao domaće robe ili strane robe, roba se smatra stranom robom.

Ako se roba iznese iz slobodne zone na drugi deo carinskog područja Republike Srbije ili stavi u carinski postupak, smatra se stranom robom, osim ako njen carinski status kao domaće robe nije bio dokazan.

 

POSTUPANjE SA STRANOM ROBOM U SLOBODNOJ ZONI

Dok se nalazi u slobodnoj zoni strana roba može da se:

1. stavi u slobodan promet:
   1. sa plaćanjem uvoznih i drugih dažbina, u skladu sa carinskim i drugim propisima koji se odnose na naplatu tih dažbina;
   2. uz oslobođenje od plaćanja uvoznih i drugih dažbina u skladu sa članom 19. ZoSZ i drugim propisima;
2. podvrgne uobičajenim oblicima postupanja;
3. stavi u postupak aktivnog oplemenjivanja, prema uslovima koji su propisani za taj postupak;
4. stavi u postupak privremenog uvoza, prema uslovima propisanim za taj postupak;
5. ustupi u korist države u skladu sa članom 263. Zakona;
6. uništi u skladu sa članom 263. Zakona i sa drugim propisima.

S tim u vezi, ukoliko je u evidenciji o robi, koju je korisniku slobodne zone odobrio carinski organ, potrebno uneti podatke o carinskim postupcima i/ili oblicima postupanja sa robom, ove podatke korisnik slobodne zone unosi bez odlaganja u odobrenu evidenciju o robi.

Carinski organ sprovodi kontrolu postupanja sa robom u slobodnoj zoni, kao i kontrolu odobrene evidencije o robi, u skladu sa procenom analize rizika, odnosno kada god to smatra potrebnim.

 

UPOTREBA ROBE U SLOBODNOJ ZONI

Strana roba koja se unosi u slobodnu zonu može da se stavi u slobodan promet sa plaćanjem uvoznih i drugih dažbina, u skladu sa carinskim i drugim propisima koji se odnose na naplatu tih dažbina. Pored toga, stavljanje robe u slobodan promet može se sprovesti i uz primenu člana 19. ZoSZ.

Postupak stavljanja u slobodan promet robe u slobodnoj zoni uz primenu člana 19. ZoSZ

Ukoliko se uvozi roba namenjena obavljanju delatnosti i izgradnji objekata u slobodnoj zoni uz primenu člana 19. ZoSZ, roba se stavlja u slobodan promet bez plaćanja uvoznih dažbina, i o tome je korisnik slobodne zone dužan voditi odgovarajuću, odobrenu evidenciju.

U tom slučaju, podnosi se deklaracija UV-4 sa šifrom postupka 45 (stavljanje robe u slobodan promet u slobodnoj zoni u skladu sa članom 19. ZoSZ) koju treba popuniti u rubrici 37 i šifrom 19000 koju treba popuniti u rubrici 36, a u rubriku 44 deklaracije unosi se broj odobrenja evidencije korisnika sa šifrom E16, u skladu sa odredbama Pravilnika. Poresko oslobođenje za robu koja se stavlja u slobodan promet ostvaruje se u skladu sa poreskim propisima, pri čemu se u rubriku 33 deklaracije (šifra robe) unosi šifra 2405, u skladu sa odredbama Pravilnika.

Roba koja se stavlja u slobodan promet bez plaćanja uvoznih dažbina, zbog svoje upotrebe u navedene svrhe, ostaje pod carinskim nadzorom sve dok postoje uslovi zbog kojih uvozne dažbine nisu plaćene.

Nadzorni carinski organ će odobriti korišćenje navedenog postupka samo ako korisnik zone pruži sve potrebne garancije za pravilno sprovođenje postupka.

S tim u vezi, posebnu pažnju treba obratiti ukoliko korisnik slobodne zone uvozi repromaterijal po članu 19. ZoSZ, namenjen obavljanju svoje proizvodne delatnosti, u smislu podataka koji moraju biti sadržani u evidenciji korisnika zone. Navedena evidencija treba da sadrži podatke koji će omogućiti u potpunosti kontrolu proizvodnog procesa, uključujući precizne podatke o robi proizvedenoj od uvezenog repromaterijala.

Posebno skrećemo pažnju da carinski organ treba da ceni celishodnost sprovođenja ovog postupka ukoliko repromaterijal predstavlja akcizni proizvod koji podleže merama trgovinske politike, shodno članu 393. Uredbe, kao i u slučaju kada repromaterijal predstavlja robu visokog rizika.

Postupak aktivnog oplemenjivanja u slobodnoj zoni

S obzirom da je područje slobodne zone deo carinskog područja Republike Srbije korisnik zone koji u slobodnoj zoni namerava da sprovodi postupak aktivnog oplemenjivanja, isti sprovodi pod uslovima propisanim za taj postupak.

Ako je evidencija o robi koja se stavlja u postupak aktivnog oplemenjivanja sadržana u odobrenoj evidenciji o robi korisnika zone, ta evidencija se ne mora voditi odvojeno.

Postupak privremenog uvoza robe u slobodnoj zoni

S obzirom da je područje slobodne zone deo carinskog područja Republike Srbije, korisnik zone koji u slobodnoj zoni namerava da sprovodi postupak privremenog uvoza robe, isti sprovodi pod uslovima propisanim za taj postupak.

U tom slučaju, evidencija o robi koja se stavlja u postupak privremenog uvoza se vodi samo ako to zahteva carinski organ.

Uobičajeni oblici postupanja sa robom

Roba stavljena u postupak slobodne zone može biti predmet uobičajenih oblika postupanja koji se obavljaju radi njenog očuvanja, poboljšanja izgleda ili tržišnog kvaliteta ili njene pripreme za distribuciju ili dalju prodaju.

Ukoliko su uobičajeni oblici postupanja sa robom već odobreni u evidenciji korisnika zone, nadzorni carinski organ nema obavezu posebnog odobravanja ovih oblika postupanja.

Spisak uobičajenih oblika postupanja s robom je naveden u Prilogu 2 ovog akta.

Ustupanje i uništenje strane robe unete u slobodnu zonu

S obzirom da je područje slobodne zone deo carinskog područja Republike Srbije na ustupanje i uništenje strane robe unete u slobodnu zonu primenjuju se propisi kao kada se ustupanje i uništenje strane robe sprovodi u drugom delu carinskog područja Republike Srbije.

 

IZNOŠENjE ROBE IZ SLOBODNE ZONE

Ne isključujući primenu drugih propisa, roba iz slobodne zone može se izvesti ili ponovo izvesti sa carinskog područja Republike Srbije ili uneti na drugi deo carinskog područja Republike Srbije.

Strana roba koja je uneta iz slobodne zone u drugi deo carinskog područja Republike Srbije može se, uz podnošenje propisane deklaracije staviti u slobodan promet, u postupak aktivnog oplemenjivanja, u postupak privremenog uvoza, u postupak carinskog skladištenja, u postupak tranzita, ustupiti u korist države ili uništiti pod carinskim nadzorom.

Odredbe čl. 118 - 132. Zakona primenjuju se na robu iznetu iz slobodne zone u druge delove carinskog područja Republike Srbije.

Ako se roba iznese iz slobodne zone na drugi deo carinskog područja Republike Srbije ili stavi u carinski postupak, smatra se stranom robom, osim ako njen carinski status kao domaće robe nije bio dokazan.

Korisnik zone je dužan, bez odlaganja, podatke o robi koju iznosi iz slobodne zone uneti u odobrenu evidenciju o robi.

Ukoliko se roba iznosi iz slobodne zone radi njene otpreme sa carinskog područja Republike Srbije, treba razlikovati sledeće situacije:

1. Ako se radi o domaćoj robi podnosi se deklaracija za izvoz IZ-1 (rubrika 37 sa postupkom 10), koja se popunjava u skladu sa Pravilnikom.
2. Ako se radi o robi koja je bila predmet povlastice iz člana 19. ZoSZ ili o robi proizvedenoj od te robe (u čiju proizvodnju može biti uključena i domaća roba) podnosi se deklaracija IZ-1 (rubrika 37 sa postupkom 10 i prethodnim postupkom 45), koja se popunjava u skladu sa Pravilnikom.
3. Ako se radi o robi koja je bila stavljena u postupak aktivnog oplemenjivanja, ili privremenog uvoza podnosi se deklaracija za ponovni izvoz IZ-3, koja se popunjava u skladu sa Pravilnikom.
4. Ako se radi o robi koja je bila uneta i smeštena u slobodnu zonu po UV7 podnosi se tranzitna deklaracija koja se popunjava u skladu sa Pravilnikom.

Imajući u vidu da se u slučajevima otpreme robe sa carinskog područja Republike Srbije, koja je bila predmet povlastice iz člana 19. ZoSZ, nisu plaćene uvozne i druge dažbine potrebno je nakon okončanja deklaracije (IZ-1) podneti tranzitnu deklaraciju po kojoj roba napušta slobodnu zonu.

Kada se iz slobodne zone iznosi roba sa namerom da napusti carinsko područj e Republike Srbije, a učesnik u postupku želi da mu se izda uverenje o poreklu te robe za izvoz po preferencijalnom režimu u skladu sa sporazumima o slobodnoj trgovini, u tom slučaju za repromaterijale koji su bili predmet povlastice iz člana 19. ZoSZ, a koji su upotrebljeni za proizvodnju te robe, naplatiće se carina u skladu sa članom 14. Regionalne Konvencije o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu robe

Ukoliko roba napušta carinsko područje Republike Srbije iz slobodne zone, carinski organ kontroliše primenu odredaba koje se odnose na izvoz, pasivno oplemenjivanje, ponovni izvoz, ili postupak tranzita, kao i primenu odredaba koje se odnose na robu koja napušta carinsko područje Republike Srbije.

 

Iznošenje robe iz slobodne zone radi upućivanja u drugu zonu ili drugu unutrašnju carinsku ispostavu

Strana roba se može iz slobodne zone:

• uputiti u drugu slobodnu zonu, u kom slučaju se roba upućuje u postupku tranzita ili
• uputiti, postupkom tranzita, nadležnoj carinskoj ispostavi radi stavljanja u privremeni smeštaj ili sprovođenja odgovarajućeg carinskog postupka u koji se roba namerava staviti, uz primenu propisa za taj postupak.

Ako se iz slobodne zone iznosi domaća roba na drugi deo carinskog područja Republike Srbije, tu robu prati faktura (ako korisnik zone prodaje robu kupcu na preostalom području Republike Srbije), odnosno otpremnica (ukoliko se iznosi roba u vlasništvu korisnika) i ista se upisuje u evidenciju o robi, kao povrat.

Privremeno iznošenje robe iz slobodne zone

U slučaju kada se privremeno iznosi roba iz zone na drugi deo carinskog područja Republike Srbije radi ispitivanja, atestiranja, opravke, marketinškog prezentiranja ili radi obavljanja pojedinih faza proizvodnje potrebno je odobrenje nadzornog carinskog organa.

U tu svrhu nadzornom carinskom organu podnosi se Zahtev za privremeno iznošenje robe (primer Zahteva dat u Prilogu 1 ovog akta), u dva primerka od kojih se jedan vraća podnosiocu zahteva koji je dužan da bez odlaganja podatke o toj robi, nakon njenog iznošenja iz slobodne zone unese u odobrenu evidenciju o robi. Drugi primerak zadržava nadzorni carinski organ. Oblik i forma zahteva iz Priloga 1 ovog akta nije obavezujući, ali su zahtev mora sadržati informacije navedene u zahtevu iz Priloga 1 obavezni.

Carinski organ odobrava ovo iznošenje ukoliko korisnik zone, između ostalog, vodi odgovarajuću evidenciju o toj robi i ukoliko se položi instrument obezbeđenja kojim se obezbeđuje carinski dug koji bi mogao nastati prilikom privremenog iznošenja strane robe iz slobodne zone.

Izneta roba se može iz opravdanih razloga sukcesivno vraćati u slobodnu zonu što mora biti sadržano u odobrenoj evidenciji.

Prilikom vraćanja, odnosno ponovnog unosa robe koja je bila izneta iz slobodne zone u napred navedene svrhe, uz fakturu, odnosno drugi komercijalni dokument, korisnik zone podnosi kopiju odobrenog zahteva koji je pratio robu prilikom iznošenja i na poleđini unosi podatak o datumu i vremenu vraćanja predmetne robe u slobodnu zonu

Unosom dobijenih proizvoda u zonu potrebno je razdužiti evidenciju o privremenom iznošenju iz slobodne zone.

Ako je u pojedinim fazama proizvodnje potrebno privremeno izneti robu ili deo robe iz slobodne zone na drugi deo carinskog područja Republike Srbije, radi obavljanja te faze proizvodnje, koja za posledicu ima i nastajanje otpada, privremeno iznošenje robe iz slobodne zone na drugi deo carinskog područja Republike Srbije sprovodi se u postupku aktivnog oplemenjivanja, što ne isključuje mogućnost sprovođenja ovog postupka i u slučajevima kada ne nastaje otpad, ako to lice zahteva. I u ovim slučajevima potrebno je podneti obezbeđenje carinskog duga koji bi mogao nastati.

 

Ne isključujući primenu odredbi koje propisuju nastanak carinskog duga pri uvozu u skladu sa članovima 65. - 68. Zakona, kao i pravila za obračun uvoznih dažbina propisanih članovima 73. i 74. Zakona skreće se pažnja na specifičnosti nastanka i obračuna carinskog duga za robu u slobodnim zonama.

U slučaju kada je roba bila stavljena u slobodan promet uz primenu člana 19. ZoSZ, a nakon toga se stavlja u slobodan promet na drugi deo carinskog područja Republike Srbije, za tu robu nastaje carinski dug u skladu članom 20. ZoSZ, imajući u vidu odredbu člana 214. Zakona kojim je propisano da se u tom slučaju ta roba smatra stranom robom.

Carinski dug nastaje u vreme prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u slobodan promet, uz ispunjenje obaveza propisanih članom 175. Zakona.

Iznos uvoznih dažbina obračunaće se na osnovu pravila za obračunavanje dažbina koja važe za konkretnu robu koja je predmet ovog postupka (npr. strani repromaterijal, oprema, roba proizvedena od stranog repromaterijala...) u vreme kada je carinski dug za tu robu nastao, odnosno u vreme prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u slobodan promet, u skladu sa članom 73. Zakona.

U slučajevima kada se u slobodan promet stavlja proizvod dobijen od repromaterijala koji je bio stavljen u slobodan promet uz primenu člana 19. ZoSZ i domaćeg repromaterijala, uvozne dažbine je potrebno obračunati na vrednost stranog repromaterijala sadržanog u tom proizvodu.

U svim navedenim slučajevima podnosi se deklaracija UV-4 sa postupkom 40 (carinski postupak stavljanja robe u slobodan promet) prethodni postupak 45 (stavljanje robe u slobodan promet u slobodnoj zoni u skladu sa članom 19. ZoSZ) u rubrici 37, sa tarifnom oznakom konkretne robe koja se stavlja u slobodan promet.

Uz deklaraciju se podnosi specifikacija repromaterijala ugrađenih u dobijeni proizvod, a rubriku 44 se unosi podatak o broju odobrenja evidencije korisnika sa šifrom E16.