Login || Izbor jezika: SRP | ENG
CarinaPojednostavljeni postupciCarinski prekršajiCarinska tarifa
Spoljna trgovinaDevizno poslovanjePDVAkcize
HemikalijeBezbednost hraneSanitarna kontrolaVeterinarska kontrola

Aktivno oplemenjivanje

Aktivno oplemenjivanje
POSTUPAK  AKTIVNOG OPLEMENJIVANJA

Pojam

Postupak aktivnog oplemenjivanja spada u carinske postupke sa ekonomskim dejstvom i, prema zakonskoj definiciji, obavlja se u carinskom području Republike Srbije, uz primenu jednog ili više procesa oplemenjivanja. Ovaj postupak se može odobriti za:
  • stranu robu, za koju se ne plaća carina niti roba podleže merama trgovinske politike, a namenjena je ponovnom izvozu iz carinskog područja u obliku dobijenih proizvoda (sistem odlaganja);
  • stranu robu koja je stavljena u slobodan promet uz plaćanje dažbina, za koju se može odobriti povraćaj carinskog duga ili otpust carine, ako se roba izveze iz carinskog područja u obliku dobijenih proizvoda (sistem povraćaja).
Prema članu 143. stav 2. Carinskog zakona, pod oplemenjivanjem, u smislu carinskih propisa, podrazumeva se neka od sledećih radnji:
  • obrada proizvoda, uključujući montažu, sklapanje i ugradnju u drugi proizvod;
  • prerada proizvoda;
  • popravka robe, uključujući njenu restauraciju i dovođenje u ispravno stanje;
  • upotreba određene robe, koju propiše Vlada, koja nije sadržana u dobijenim proizvodima, ali koja omogućava ili olakšava proizvodnju tih proizvoda, čak i ako je u potpunosti ili delimično iskorišćena u proizvodnji.
Šta se sve može smatrati upotrebom određene robe, koja nije sadržana u dobijenim proizvodima, ali koja omogućava ili olakšava proizvodnju tih proizvoda, čak i ako je u potpunosti ili delimično iskorišćena u proizvodnji, Ministarstvo finansija je zauzelo stav (izvor: sajt Ministarstvo finansija, Stručna mišljenja, jul/avgust 2016.) prema kome kada tumačimo ove odredbe Carinskog zakona (član 143. stav 2. alineja četvrta) uvek treba imati u vidu odredbe člana 302. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom. Naime, članom 302. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom propisano je da se odobrenje za aktivno oplemenjivanje može dati i u slučaju kada se radi o upotrebi određene robe, koju propiše Vlada, koja nije sadržana u dobijenim proizvodima, ali koja omogućava ili olakšava proizvodnju tih proizvoda, čak i ako je u potpunosti ili delimično iskorišćena u proizvodnji (član 143. stav 2. alineja četvrta), osim za sledeću robu:
  1. gorivo i druge izvore energije, osim onih, koji su (nužno) potrebni za ispitivanje dobijenih proizvoda ili za utvrđivanje grešaka kod popravke konkretne uvozne robe,
  2. druga maziva osim onih koja su potrebna za ispitivanje, podešavanje i povlačenje (vraćanje) dobijenih proizvoda,
  3. opremu i alate.
Prema tome, moguće je odobriti aktivno oplemenjivanje ukoliko se zahteva upotreba robe koja nije sadržana u dobijenim proizvodima, ali koja omogućava ili olakšava proizvodnju tih proizvoda, čak i ako je u potpunosti ili delimično iskorišćena u proizvodnji, osim ukoliko se zahtev ne odnosi na gorivo i druge izvore energije, druga maziva, opremu i alate, kada nije moguće odobrenje za aktivno oplemenjivanje. Međutim, ukoliko se roba iz člana 302. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom koristi u nekom od procesa oplemenjivanja iz člana 143. stav 2. Carinskog zakona (prva, druga i treća alineja) i kao takva sadržana je u gotovom proizvodu, onda je moguće odobriti aktivno oplemenjivanje i za tu robu. U konkretnom slučaju, to je značilo da je moguće odobriti aktivno oplemenjivanje koje se sastoji od procesa namešavanja dve gasne komponente – propana i butana, koje su sadržane u dobijenom gotovom proizvodu – tečnom naftnom gasu.
 

Odobrenje

Carinski postupak sa ekonomskim dejstvom, u koje spada i postupak aktivnog oplemenjivanja, može da se primeni samo na osnovu odobrenja koje izdaje carinski organ. Opšti uslovi za izdavanje ovog odobrenja propisani su članom 112. Carinskog zakona, prema kom carinski organ odobrava carinski postupak sa ekonomskim dejstvom samo:
  1. licima koja pruže sve potrebne garancije da će pravilno sprovoditi postupak;
  2. ako carinski organ ima mogućnost nadzora i kontrole nad odobrenim postupkom.
Zahtev za izdavanje odobrenja za sprovođenje postupka podnosi se u pisanoj formi i u skladu sa propisanim obrascem, s tim što carinski organ može da dozvoli da se zahtev za produženje ili izmenu odobrenja, umesto na propisanom obrascu, podnese u obliku uobičajenog pisanog zahteva. Takođe, carinski organ može da dozvoli da se odobrenje zahteva podnošenjem deklaracije, u pisanoj formi ili korišćenjem elektronske razmene podataka po uobičajenom postupku, i to u postupku aktivnog oplemenjivanja - kada se u skladu sa članom 303. Uredbe o carinski dovoljenom postupanju s robom smatra da su ekonomski uslovi ispunjeni. 

Obrazac zahteva za odobrenje carinskog postupka sa ekonomskim dejstvom dat je u Prilogu 25 Pravilnika o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku (osnovni deo obrasca + dodatni obrazac za pojedine postupke). U Prilogu 26 Pravilnika propisan je način popunjavanja ovog zahteva.

Ako carinski organ oceni da podaci dati u zahtevu nisu potpuni ili dovoljni za donošenje odobrenja, može zatražiti od podnosioca zahteva dodatne podatke ili obaveštenja. U posebnim slučajevima, u kojima se izdavanje odobrenja zahteva podnošenjem deklaracije, carinski organ može zahtevati da se uz zahtev priloži isprava, koju podnosi deklarant i koja, osim ako podaci nisu potrebni ili su već uneti u obrazac deklaracije, sadrži sledeće podatke:
  1. naziv/ime i adresa podnosioca zahteva, deklaranta i drugih učesnika postupka,
  2. vrstu proizvodnih radnji,
  3. tehnički opis robe, oplemenjenih ili prerađenih proizvoda i metode za utvrđivanje njihove istovetnosti,
  4. propisanu šifru ekonomskih uslova,
  5. predviđeni normativi ili metode za njihovo određivanje,
  6. predviđeni rok za završetak postupka,
  7. predložen carinski organ završetka postupka,
  8. mesto sprovođenja proizvodnih radnji, prerade ili upotrebe,
  9. predložene formalnosti za premeštaj robe i
  10. kod usmenih deklaracija, vrednost i količinu robe.

Pored opštih odredbi o odobrenju carinskog postupka sa ekonomskim dejstvom, Carinski zakon sadrži i posebne (dodatne) odredbe o odobrenju postupka aktivnog oplemenjivanja. U članu 145. Zakona propisano je da carinski organ daje odobrenje na pismeni zahtev lica koje vrši ili organizuje aktivno oplemenjivanje. Ovo odobrenje može se dati samo: 
  1. licima sa sedištem ili prebivalištem u carinskom području Republike Srbije, a licima sa sedištem van carinskog područja Republike Srbije, ako vrše uvoz robe netrgovinske prirode; 
  2. ako se uvozna roba može prepoznati u dobijenom proizvodu, osim u slučaju upotrebe iz člana 143. stav 2. alineja 4. Zakona, a u slučaju upotrebe ekvivalentne robe u skladu sa uslovima iz člana 144. Zakona;
  3. ako se postupkom aktivnog oplemenjivanja postižu povoljniji uslovi za izvoz ili ponovni izvoz dobijenih proizvoda, pod uslovom da nisu ugroženi osnovni interesi domaćih proizvođača (ekonomski uslovi).
Polazeći od ovlašćenja datoj joj Carinskim zakonom, Vlada je u Uredbi o carinski dozvoljenom postupanju s robom detaljnije propisala način utvrđivanja ispunjenosti ekonomskih uslova. Što se tiče provere ispunjenosti ekonomskih uslova, tu najpre treba imati u vidu odredbu člana 269. Uredbe, kojom je propisan opšti način provere ekonomskih uslova. Naime, navedenom odredbom je propisano da carinski organ ne može izdati odobrenje bez prethodne provere ekonomskih uslova, osim u slučajevima iz čl. 300 - 319. i 358 - 365. ove uredbe, pri čemu proveru ekonomskih uslova carinski organ vrši u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.

Kod postupka aktivnog oplemenjivanja, proveravanjem se utvrđuje nemogućnost upotrebe domaćih sredstava, posebno na osnovu propisanih merila, a to su -  nedostupnost u Republici Srbiji proizvedene robe jednake kakvoće i istih tehničkih obeležja kao i robe koja se uvozi radi njene upotrebe u postupku aktivnog oplemenjivanja; razlika u cenama između robe proizvedene u Republici Srbiji i robe koja namerava da se uveze; ugovorne obaveze. Članom 303. Uredbe propisano je da se smatra da su ekonomski uslovi ispunjeni, osim ako se zahtev za postupak aktivnog oplemenjivanja odnosi na robu iz Glave 1 do 24 Carinske tarife. Za robu iz Glave 1 do 24 Carinske tarife smatra se da su ekonomski uslovi ispunjeni pod uslovom da:
  • se zahtev za postupak aktivnog oplemenjivanja odnosi na:
    • proizvodne radnje u vezi s robom nekomercijalne prirode,
    • proizvodnju na osnovu ugovora o oplemenjivanju,
    • proizvodnju dobijenih proizvoda, koji su dobijeni u proizvodnji po ranijem odobrenju, pri čijem su donošenju provereni ekonomski uslovi,
    • uobičajene oblike upotrebe iz člana 295. ove uredbe, ili
    • opravku.
  • ukupna vrednost uvezene robe prema osmocifrenoj tarifnoj oznaci po podnosiocu zahteva i kalendarskoj godini ne prelazi iznos od 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Takođe, odredbom člana 304. iste uredbe propisano je da carinski organ proveru ekonomskih uslova u drugim slučajevima, osim onih onih koji su navedeni u članu 303. uredbe, sprovodi u skladu sa članom 269. ove uredbe.  Ovde treba pomenuti stručno mišljenje Ministarstva finansija (izvor: sajt Ministarstvo finansija, Stručna mišljenja, april 2015.), prema kom odredbu člana 303. Uredbe treba posmatrati kao izuzetak od opštih pravila za proveru ekonomskih uslova koja su navedena u članu 269. Uredbe, što će reći da ukoliko je ispunjen neki od uslova iz člana 303. odobrenje se automatski izdaje, bez konsultacije Privredne komore Srbije. U suprotnom, vrši se provera ispunjenosti ekonomskih uslova u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, na način predviđen članom 269. Uredbe. Prema tome, saradnja carinskog organa sa PKS, po pitanju ispunjenosti ekonomskih uslova kod izdavanja odobrenja za postupak aktivnog oplemenjivanja, nije obavezna u svakom slučaju, već samo u slučaju kada nisu ispunjeni uslovi iz člana 303. Uredbe. Kojim će se merilima PKS rukovoditi prilikom utvrđivanja ispunjenosti ili neispunjenosti ekonomskih uslova, okvirno su data u članu 269. stav 3. Uredbe, gde stoji da se kod postupka aktivnog oplemenjivanja proveravanjem utvrđuje nemogućnost upotrebe domaćih sredstava, posebno na osnovu propisanih merila, i to:
  1. nedostupnost u Republici Srbiji proizvedene robe jednake kakvoće i istih tehničkih obeležja kao i robe koja se uvozi radi njene upotrebe u postupku aktivnog oplemenjivanja,
  2. razlika u cenama između robe proizvedene u Republici Srbiji i robe koja namerava da se uveze,
  3. ugovorne obaveze.
Dalje preciziranje odredbi kojima je regulisano ovo pitanje, prema mišljenju Ministarstva finansija, nije celishodno, iz razloga što su situacije koje mogu da se pojave u praksi vrlo raznovrsne i nepredvidive, a PKS, kao institucija koja vodi računa o domaćoj proizvodnji, pozvana je da utvrdi da li su ispunjeni ekonomski uslovi u svakom konkretnom slučaju, kada bude konsultovana. Primera radi, nedostupnost robe u Srbiji može značiti da se ta roba uopšte ne proizvodi u Srbiji ili da nije raspoloživa u dovoljnim količinama kako bi se izvršio planiran proces oplemenjivanja ili, pak, da roba ne može biti na raspolaganju podnosiocu zahteva onda kada bi trebalo da izvrši planiranu komercijalnu operaciju. Kada je u pitanju razlika u cenama između robe proizvedene u Republici Srbiji i robe koja namerava da se uveze, kao merilo za utvrđivanje ispunjenosti ekonomskog uslova, u tom slučaju, potrebno je uzeti u obzir, između ostalog, mogući učinak upotrebe robe proizvedene u Srbiji na ukupnu cenu dobijenih proizvoda i samim tim na konkurentnost tih proizvoda na inostranom tržištu. Merilo „ugovorne obaveze” može da znači da postoji roba koja se prozvodi u Srbiji, a koja je slična uvoznoj robi (po kvalitetu i tehničkim osobinama), ali ta roba ne zadovoljava izričite zahteve kupca dobijenih proizvoda iz inostranstva. Ovo su samo neki od primera šta se sve može uzeti u obzir prilikom procene ispunjenosti ekonomskih uslova, ali, situacije koje mogu da se pojave u praksi nepredvidive su i, samim tim, detaljnije preciziranje navedenih merila bilo bi necelishodno, a, u krajnjem slučaju, i nemoguće.

Pored ispunjenosti ekonomskih uslova, kod odobravanja aktivnog oplemenjivanja treba spomenuti i pitanje normativa, kao i način utvrđivanja normativa. Prema definiciji, normativ je količina ili procenat proizvoda koji su dobijeni oplemenjivanjem date količine uvozne robe. Carinski organ utvrđuje normativ ili, po potrebi, način na koji se taj normativ utvrđuje. Normativ se utvrđuje na osnovu stvarnih okolnosti u kojima se vrši ili treba da se vrši aktivno oplemenjivanje i, naravno treba imati u vidu i količinu uvozne robe koja treba da ostane nakon sprovedenog postupka aktivnog oplemenjivanja i da ta količina, u odnosu na dobijene proizvode, ne može biti takva da dovede u pitanje smisao postupka aktivnog oplemenjivanja.

Kad to okolnosti dozvoljavaju, a posebno kad se aktivno oplemenjivanje obavlja uz jasno određene tehničke uslove s robom istih svojstava, a dobijeni proizvodi su ujednačenog kvaliteta, carinski organ može na osnovu prethodno utvrđenih stvarnih podataka odrediti standardne normative.

Na pitanje da li je potrebno da normativ utroška uvek bude utvrđen pre određivanja novog carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe, Ministarstvo finansija, zauzimajući stav po ovom pitanju, pored zakonskih odredbi, imalo je u vidu i odredbe Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom. Tako, u članu 283. ove uredbe stoji da ukoliko je za sprovođenje određenih carinskih postupaka potrebno utvrditi normative upotrebe i metode za njihovo određivanje, uključujući i prosečne normative, isti će se utvrditi u odobrenju ili u trenutku stavljanja predmetne robe u postupak. Dalje, propisano je da se normativi utvrđuju, kada je to moguće, na osnovu proizvodnih i drugih tehničkih podataka, a ako takvi podaci nisu dostupni, na osnovu podataka koji se odnose na istovrsne proizvodne radnje. U stavu 2. istog člana Uredbe propisano je da carinski organ, u izuzetnim slučajevima, može normative utroška robe utvrditi i nakon stavljanja robe u postupak, ali najkasnije kod određivanja novog carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe.

Prema tome, ako je nadležni carinski organ privrednom društvu odobrio postupak aktivnog oplemenjivanja, te je prihvatio metod za utvrđivanje normativa predložen od strane privrednog društva kao podnosioca zahteva, to je carinski organ postupio u skladu sa Uredbom o carinski dozvoljenom postupanju s robom. U članu 283. stav 2. iste uredbe izričito je propisano da carinski organ, u izuzetnim slučajevima, može normative utroška robe utvrditi i nakon stavljanja robe u postupak, ali najkasnije kod određivanja novog carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe. Prema tome, normativ utroška (bez obzira da li je u odobrenju za postupak utvrđen normativ utroška ili metod za njegovo određivanje) mora biti utvrđen pre određivanja novog carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe.

Ukoliko temu utvrđivanja normativa dovedemo u vezu sa pojednostavljenjem carinskog postupka, tačnije sa članom 101. Carinskog zakona kojim je propisano da carinski organ, pod određenim uslovima, može odobriti pojednostavljenje carinskog postupka, to je onda moguće govoriti i o odobrenju postupka aktivnog oplemenjivanja u pojednostavljenom uvoznom i izvoznom postupku u prostoru primaoca, odnosno pošiljaoca robe, onda je moguća konstrukcija da se uz pojednostavljenu deklaraciju podnese planirani/očekivani normativ utroška, a da se uz dopunsku deklaraciju priloži stvarni normativ utroška (utvrđen na osnovu odobrenog metoda za utvrđivanje normativa) – stručno mišljenje Ministarstva finansija.

 Donošenje odobrenja

U odobrenju za carinski postupak sa ekonomskim dejstvom moraju biti navedeni uslovi pod kojima se sprovodi taj postupak. Carinski organ nadležan za donošenje odobrenja, izdaje odobrenje u različitim formama, u zavisnosti od toga na koji način je zahtevano odobrenje. Tako, ako je zahtev za izdavanje odobrenja podnet u pisanoj formi, na propisanom obrascu, carinski organ izdaje odobrenje na propisanom obrascu. Obrazac odobrenja postupku (osnovni deo obrasca + dodatni obrazac za pojedine postupke) dat je u Prilogu 25 Pravilnika o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku.

U slučaju kada se odobrenje zahteva podnošenjem deklaracije, prihvatanjem deklaracije carinski organ odobrava sprovođenje zahtevanog postupka, dok, kod zahteva za produženje ili izmenu odobrenja, carinski organ izdaje odobrenje beleškom na zahtevu.

Ministarstvo finansija je zauzelo stav (izvor: sajt Ministarstvo finansija, Stručna mišljenja april 2017.) da u slučaju kada dva pravna lica obavljaju različite poslove i procese aktivnog oplemenjivanja na robi, a nemaju zaključen ugovor o zajedničkom izvođenju posla aktivnog oplemenjivanja, nadležni carinski organ može da izda dva posebna odobrenja za dva odvojena postupka aktivnog oplemenjivanja, svakom pravnom licu pojedinačno, a to će dalje značiti da će jedan postupak aktivnog oplemenjivanja biti okončan drugim postupkom aktivnog oplemenjivanja.

Prilikom odobravanja aktivnog oplemenjivanja, carinski organ određuje rok u kome se dobijeni proizvodi moraju izvesti ili se moraju ponovno izvesti, odnosno u kome se mora zahtevati drugi carinski dozvoljen postupak ili upotreba. Prilikom određivanja tog roka uzima se u obzir vreme potrebno za obavljanje aktivnog oplemenjivanja i otpremanja dobijenih proizvoda. Ovaj rok počinje da teče od dana kad je strana roba stavljena u postupak aktivnog oplemenjivanja. Carinski organ može da produži taj rok na osnovu blagovremenog i opravdanog zahteva nosioca odobrenja.

Glavni/sporedni dobijeni proizvodi

Dobijeni proizvodi su svi proizvodi koji se dobiju kao rezultat oplemenjivanja u postupku aktivnog oplemenjivanja. U postupku aktivnog oplemenjivanja, u prvom redu, nastaju glavni proizvodi, odnosno proizvodi zbog kojih je postupak i odobren. Osim glavnih proizvoda, pri obavljanju proizvodnih radnji mogu nastati i sporedni proizvodi.

Carinski zakon poznaje samo institut dobijenog proizvoda, tj. ne pravi razliku između glavnog i sporednog dobijenog proizvoda i izdavanje odobrenja za postupak aktivnog oplemenjivanja uslovljava namerom da se dobijeni proizvod izveze ili ponovo izveze. S druge strane, Uredba o carinski dozvoljenom postupanju s robom pravi distinkciju između glavnog i sporednog proizvoda dobijenih u postupku aktivnog oplemenjivanja. U članu 263. ove uredbe glavni dobijeni proizvod je definisan kao dobijeni proizvod za čiju proizvodnju je bio odobren postupak, a sporedni dobijeni proizvodi su dobijeni proizvodi koji su pored glavnih dobijenih proizvoda navedeni u odobrenju i koji neophodno nastaju u postupku proizvodnje. Pri tome, treba imati u vidu da sporedni dobijeni proizvodi ne moraju po pravilu da predstavljaju otpad i kao takvi da budu uništeni, već isti mogu imati određenu upotrebnu vrednost. Ovo je još bitno i kod odgovora na pitanje – da li je obavezno unapred podnošenje dozvole za uvoz sporednih dobijenih proizvoda - odgovor je da nije potrebno. 

Članom 301. iste uredbe, propisano je da carinski organ izdaje odobrenje za postupak aktivnog oplemenjivanja, ako podnosilac zahteva namerava da glavni dobijeni proizvod izveze ili ponovo izveze.

S obzirom da je svrha postupka aktivnog oplemenjivanja izvoz ili ponovni izvoz glavnog dobijenog proizvoda, to je za sporedne dobijene proizvode moguće odrediti drugo carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu. Tako, sporedni dobijeni proizvodi mogu da prate sudbinu glavnih dobijenih proizvoda i da budu vraćeni u inostranstvo. Takođe, moguće je da budu stavljeni u slobodan promet, a moguće je da budu i uništeni. Ukoliko je opredeljenje da sporedni dobijeni proizvodi ostanu u Srbiji (bilo kroz stavljanje u slobodan promet, bilo da budu uništeni na teritoriji Srbije) prilikom tretiranja istih primenjivaće se i propisi o zaštiti životne sredine.

Treba imati u vidu da prema mišljenjima organa nadležnih za zaštitu životne sredine, ukoliko je otpad nastao u postupku aktivnog oplemenjivanja, u tom slučaju nije reč o prekograničnom kretanju otpada, već je otpad nastao u Republici Srbiji i na isti se primenjuju propisi koji se odnose na upravljanje otpadom u Republici Srbiji. Ovakav stav dalje znači da se u konkretnom slučaju ne mogu izdavati dozvole za uvoz otpada, ali da je proizvođač dužan da pribavi dokumenta predviđena propisima za zaštitu životne sredine (izveštaj o ispitivanju otpada, dokument o kretanju otpada). Polazeći odo ovog stava organa nadležnih za zaštitu životne sredine, to je Ministarstvo finansija iznelo stav (izvor: sajt Ministarstvo finansija, Stručna mišljenja jul/avgust 2018.)  da ukoliko se otpad nastao u postupku aktivnog oplemenjivanja stavlja u slobodan promet, to je moguće da se u tom slučaju kao uvoznik pojavi proizvođač (generator) otpada, ukoliko uz deklaraciju za stavljanje u slobodan promet podnese  izveštaj o ispitivanju otpada, izdat od strane ovlašćene stručne organizacije za ispitivanje otpada, u kome mora biti navedena i preporuka o mogućem načinu postupanja sa otpadom, Dokument o kretanju otpada (popunjen u skladu sa Pravilnikom o obrascu Dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje), kao i mišljenje ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, ukoliko izveštaj o ispitivanju otpada ne sadrži preporuku o mogućem načinu postupanja sa otpadom.

 Okončanje postupka

 Carinski postupak sa ekonomskim dejstvom, okončaće se kada se za robu koja je bila stavljena u taj postupak, ili za dobijene ili prerađene proizvode odredi novo carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba.

Najkasnije po isteku roka za završetak postupka, nadzornom carinskom organu se kod postupka aktivnog oplemenjivanja (sistem odlaganja) podnosi obrazac za završetak postupka u roku 30 dana. Carinski organ može da produži ovaj rok, i u slučaju da je prvobitni rok istekao, ako to posebne okolnosti opravdavaju, u skladu sa članom 146. stav 2. Carinskog zakona.

Obrazac za završetak postupka mora da sadrži:
  1. identifikacione podatke o odobrenju,
  2. količinu svake vrste robe za koju se završava postupak,
  3. tarifnu oznaku uvozne robe,
  4. za uvoznu robu važeće stope carine, a po potrebi i njenu carinsku vrednost,
  5. podatke o deklaracijama na osnovu kojih je roba bila stavljena u postupak,
  6. vrstu i količinu dobijenih ili prerađenih proizvoda ili robe u nepromenjenom stanju, kao i odobravanju carinski dozvoljenih postupanja ili upotrebe i podatke o deklaracijama ili drugim carinskim ispravama i drugim prilozima, koji se odnose na završetak postupka i s tim povezane rokove,
  7. vrednost dobijenih proizvoda, ako se kod obračuna proizvodnih postupaka primenjuje vrednosni metod,
  8. normativ upotrebe robe,
  9. iznos uvoznih dažbina, koje treba platiti, i po potrebi, i kamata koju treba platiti;
  10. kod postupka prerade pod carinskom kontrolom: tarifnu oznaku prerađenih proizvoda i podatke neophodne za određivanje carinske vrednosti.
Kod završetka postupka aktivnog oplemenjivanja postavlja se i pitanje naplate kompenzatorne kamate. Naime, kada je reč o ovom carinskom postupku, zakonsko je pravilo da se određena roba unosi u carinsko područje sa namerom da se ponovo izveze u vidu dobijenih proizvoda Međutim, moguće su i situacije da proizvodi dobijeni u postupku aktivnog oplemenjivanja ostanu u carinskom području RS i u tom slučaju postavlja se pitanje plaćanja kompenzatorne kamate. Smisao instituta kompenzatorne kamate jeste sprečavanje izigravanja carinskih propisa, odnosno sprečavanje neosnovanog sticanja finansijske koristi zbog pomeranja dana nastanka ili obračuna carinskog duga. Prilikom ocene da li je došlo do neosnovanog sticanja finansijske koristi uzimaju se u obzir sve okolnosti svakog konkretnog slučaja, a naročito treba imati u vidu činjenicu da li je i kako je nosilac carinskog postupka ispunjavao svoje obaveze prema carinskim organima u toku trajanja postupka. 

Zakonska odredba o kompenzatornoj kamati detaljnije je razrađena u Uredbi o carinski dozvoljenom postupanju s robom. Prema članu 285. stav 1. ove uredbe, kada nastane carinski dug za dobijene proizvode ili uvezenu robu u postupku aktivnog oplemenjivanja ili privremenog uvoza, obračunaće se i kompenzatorna kamata na iznos carinskog duga za navedeni period.

Kompenzatorna kamata plaća se u visini i na način propisan za zateznu kamatu. Kompenzatorna kamata se obračunava mesečno, i to od prvog dana sledećeg meseca u kome je uvezena roba, za koju nastaje carinski dug, prvi put stavljena u odobreni carinski postupak, pa do poslednjeg dana u mesecu u kojem je carinski dug nastao.

Iako norma kaže da će se kada nastane carinski dug za dobijene proizvode ili uvezenu robu u postupku aktivnog oplemenjivanja ili privremenog uvoza, obračunati i kompenzatorna kamata na iznos carinskog duga za navedeni period, ipak, postoje slučajevi u kojima se neće naplaćivati ova kamata i oni su propisani, već pomenutim, članom 285. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom.

Prvo, ako se kompenzatorna kamata mora obračunati za period kraći od mesec dana, onda se ta kamata neće ni obračunavati. Drugo, ako iznos obračunate kompenzatorne kamate po jednom nastalom carinskom dugu ne prelazi 20 evra u dinarskoj protivvrednosti, kamata se neće naplaćivati. Treće, ako carinski dug nastane zbog toga da bi se, u skladu sa potpisanim ugovorom sa drugom državom, pri uvozu robe u tu državu, omogućilo plaćanje povoljnije carine, onda se ni u tom slučaju neće primenjivati odredbe o kompenzatornoj kamati. Ove odredbe se neće primenjivati ni pri stavljanju u slobodan promet otpadaka i ostataka nastalih uništenjem robe, kao ni pri stavljanju u slobodan promet sporednih dobijenih proizvoda, koji su propisani, ako je njihova količina srazmerna količini glavnih dobijenih proizvoda ili ako je kod stavljanja u slobodan promet u skladu sa članom 156. stav 4. Carinskog zakona nastao carinski dug, a za dugovani iznos još nije izvršen povraćaj ili otpust carinskog duga.

Takođe, kompenzatorna kamata se neće naplatiti ni u slučaju kada korisnik odobrenja zahteva stavljanje robe u slobodan promet i, pri tome, pruži dokaz da zbog posebnih okolnosti, koje nisu posledica njegove nemarnosti ili prevarnih radnji, nije mogao ili nije ekonomski opravdano mogao da obavi ponovni izvoz pod uslovima koje je zahtevao i verodostojno dokazao kad je podnosio zahtev za odobrenje postupka.

U slučaju kada je nastao carinski dug i za taj dug je bilo položeno obezbeđenje deponovanjem gotovine, onda se ni u tom slučaju neće naplaćivati kompenzatorna kamata i drugi slučajevi.

Takođe, zanimljiv je stav Ministarstva finansija (izvor: sajt Ministarstvo finansija, Stručna mišljenja, septembar 2018.) u vezi sa naplatom kompenzatorne kamate prilikom stavljanja u slobodan promet sporednih dobijenih proizvoda nastalih u postupku aktivnog oplemenjivanja. Naime, polazeći od odredbi člana 285. stav 5. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom u kome su navedeni slučajevi kada se neće naplaćivati kompenzatorna kamata, pa, između ostalog, kompenzatorna kamata se neće naplaćivati pri stavljanju u slobodan promet sporednih dobijenih proizvoda, koji su propisani, ako je njihova količina srazmerna količini glavnih dobijenih proizvoda, to je stav ovog ministarstva da ukoliko se sporedni dobijeni proizvodi nastali u postupku aktivnog oplemenjivanja stavljaju u slobodan promet, a isti predstavljaju otpad i ostatke, to nema mesta naplati kompenzatorne kamate, pod uslovom da je njihova količina srazmerna količini dobijenih proizvoda.
 

Povraćaj robe i aktivno oplemenjivanje

Prema članu 221. Carinskog zakona domaća roba koja je bila izvezena iz carinskoga područja Republike Srbije i koja se u roku od tri godine vraća u carinsko područje Republike Srbije i stavlja u slobodan promet, na zahtev deklaranta, oslobađa se od plaćanja uvoznih dažbina. Dalje, članom 222. istog zakona propisano je da će carinski organ odobriti oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina u skladu sa članom 221. ovog zakona za robu koja se ponovo uvozi u istom stanju u kojem je izvezena, pri čemu je Vladi dato ovlašćenje da propiše pod kojim okolnostima i uslovima su mogući izuzeci od ove odredbe. Na kraju, u članu 223. stoji da se odredbe čl. 221. i 222. shodno primenjuju na dobijene proizvode prethodno izvezene ili ponovo izvezene nakon postupka aktivnog oplemenjivanja. 

U vezi sa ovom tematikom, Ministarstvo finansija je iznelo stav (izvor: sajt Ministarstvo finansija, Stručna mišljenja, april 2017.) da  ukoliko je proizvod dobijen u postupku aktivnog oplemenjivanja bio ponovno izvezen i nakon toga vraćen u carinsko područje i stavljen u slobodan promet, postoji obaveza plaćanja uvoznih dažbina na deo materijala koji su ugrađeni u gotov proizvod, a koji ne predstavljaju domaću robu. Pri čemu se iznos uvoznih dažbina za ovu robu, saglasno članu 223. stav 2. Carinskog zakona, određuje na osnovu propisa za postupak aktivnog oplemenjivanja, pri čemu se dan ponovnog izvoza smatra danom stavljanja u slobodan promet.
 
Commercium.rsCopyright © 2019, Commercium
Designed by:  Built by: M.G.soft