Login || Izbor jezika: SRP | ENG
CarinaPojednostavljeni postupciCarinski prekršajiCarinska tarifa
Spoljna trgovinaDevizno poslovanjePDVAkcize
HemikalijeBezbednost hraneSanitarna kontrolaVeterinarska kontrola

Transport

Transport
Načelno posmatrano usluge prevoza lica i dobara, saglasno odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost, predmet su oporezivanja sa porezom na dodatu vrednost, odnosno smatraju se oporezivim uslugama. Prevozne usluge, međutim, imaju niz specifičnosti o kojima treba voditi računa prilikom njihovog oporezivanja. Prva specifičnost, o kojoj treba voditi računa, je da se mesto oporezivanja prevoznih usluga, pod kojim bi se u načelu moglo smatrati prevoz lica i dobara od polaznog mesta do dolaznog mesta, uređeno na poseban način. Druga specifičnost je da se različito oporezuje prevoz koji vrši rezidentni obveznik PDV od nerezidentnog obveznika zatim, određini prevoz pod određenim uslovima oslobođen je PDV i dr. 

Kod oporezivanja prevoznih usluga u Zakonu o porezu na dodatu vrednost su uglavnom ugrađene sve preporuke i rešenja iz direktive Evropske unije o porezu na dodatu vrednost. Razlike se odnose na rešenja u proceduri oporezivanja, ostvarivanju prava na prethodni porez i refakciju poreza na dodatu vrednost, pre svega kada je reč o prevoznim uslugama koje vrše nerezidentni obveznici.

Kao što je rečeno, usluge prevoza su predmet PDV, a njihovo oporezivanje određeno je u skladu sa mestom obavljanja prometa, odnosno prevoza. Prema članu 12. stav 3. tačka 2) Zakona o porezu na dodatu vrednost, mesto prometa kod prevoznih usluga je mesto gde se prevoz obavlja, a ako se prevoz obavlja i u Republici i u inostranstvu, odredbe ovog zakona primenjuju se samo na deo prevoza koji je izvršen u Republici. Dakle, predmet poreza je samo prevoz koje se vrši  na teritoriji Republike.

U skladu sa ovakvim uređenjem mesta prometa prevoznih usluga, prevozne usluge, u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost, možemo podeliti na prevozne usluge u:
  1. unutrašnjem transportu;
  2. međunarodnom transportu.
Pod unutrašnjim transportom u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost, smatra se prevoz (transport) lica i dobara čija je polazno i dolazno mesto na teritoriji Republike. Pri čemu se kod ovog prevoza „teritorija Republike“ smatra jednim mestom prometa. To znači da će se prevoz koji se vrši sa bilo kog mesta u Republici do bilo kog mesta u Republici oporezivati na isti način. Unutrašnjim transportom u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost, smatra će se i prevoz čija je polazno mesto na teritoriji Republike, a dolazno mesto u inostransvu – u delu prevoza koji se vrši od plaznog mesta do granice Republike. U ovom slučaju usluge prevoza treba podeliti srazmerno broju kilometara na deo puta u unutrašnjem transportu, koji je predmet poreza i na deo puta u inostranstvu, koji nije predmet poreza. Unutrašnji transport je predmet poreza, a  može biti, pod zakonom propisanim uslovima, i  oslobođen od PDV.

Pod međunarodnim transportom, u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost, smatra se prevoz koji se vrši od granice Republike do dolaznog mesta u inostranstvu i obratno. Izuzetno, kada se radi prevozu lica u međunarodnom vazdušnom i rečnom saobraćaju,  međenarodnim transportom, u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost, smata se prevoz lica od aerodroma u Republici do aerodroma u inostranstvu i obratno, odnosno od pristaništa u Republici do pristaništa u inostranstvu i obratno. Međunarodni transport oslobođen je od PDV. Izuzetno može biti predmet poreza ako se za posebne vidove prevoza (prevoz koji vrši nerezidentni obveznik) ne ispune zakonom propisani uslovi, zatim prevoz dobara koji se nije neposredno povezan sa izvozom ili uvozom dobara i dr.
Način oporezivanja usluga prevoza dobara

U skladu sa članom 12. stav. 3. tačka 2) Zakona o porezu na dodatu vrednost predmet PDV je samo prevoz dobara koji se obavlja na teritoriji Republike. Prevoz dobara van teritorije Republike nije predmet PDV. Ako se prevoz dobara obavlja delom na teritoriji Republike i delom u inostranstvu, predmet poreza je samo deo prevoza koji se obavlja na teritoriji Republike. Prevoz  dobara  može biti oslobođen od plaćanja PDV ako je reč o prevozu dobara pri izvozu ili uvozu.

Način oporezivanja prevoza dobara koji se vrši  u zemlji

Prevoz dobara u zemlji oporezuje se kao i svaka druga oporeziva usluga. To znači da obveznik PDV - prevoznik dužan je da na naknadu za prevozne usluge obračuna PDV po propisanoj stopi. Obveznik PDV – prevoznik dužan je, saglasno odredbi člana 42. Zakona o porezu na dodatu vrednost, da izda račun drugom obvezniku PDV za koga vrši prevoz dobara. U skladu sa članom 42. stav 3. Zakona, račun o prevozu dobara koji se izdaje drugom obvezniku PDV mora da sadrži sledeće podatke:
  1. naziv, adresu i PIB obveznika - izdavaoca računa; 
  2. mesto i datum izdavanja i redni broj računa; 
  3. naziv, adresu i PIB obveznika - primaoca računa; 
  4. podaci o prevozu sa tačno naznačenom relacijom prevoza; 
  5. datum prometa usluge prevoza; 
  6. iznos naknade kao poreske osnovice; 
  7. poresku stopu koja se primenjuje; 
  8. iznos PDV-a koji je obračunat na osnovicu;
U skladu sa članom 42. stav 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost, račun se izdaje u najmanje dva primerka od kojih jedan zadržava prevoznik, a drugi se daje korisniku prevoza. Propisano izdat račun je uslov korisniku prevoza za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza.

U slučaju da je prevoz obavljen građaninu ili malom obvezniku, koji nisu u sistemu PDV, tada račun ne mora da sadrži navedene podatke, pored podataka o vrsti prevoza, dovoljno je da se u računu iskaže ukupna naknada za prevoz, koju korisnik prevoza plaća. U ovom slučaju obveznik PDV – prevoznik utvrđuje poresku obavezu po osnovu izvršenog prevoza primenom preračunate poreske stope na ukupnu ostvarenu naknadu.

Pri tome, napominjemo da se napred izneto odnosi na fakturisanje u slučaju kada prevoznik vrši usluge prevoza dobara. Međutim, ako se prevozne usluge zaračunavaju zajedno sa isporukom dobara, tada nije potrebno izdavati posebnu fakturu za usluge prevoza. A, ako se u računu o isporuci dobara posebno iskazuje vrednost isporučenih dobara, a posebno troškovi prevoza, tada prevozne usluge imaju tretman sporedne usluge glavne isporuuke prometa dobra, i u tom slučaju, za iznos naknade za prevoz uvećava se osnovica za PDV za promet dobara.

Mišljenje Ministarstva finansija RS 413-0001765/2008-04

Odredbom člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 86/04 - ispravka, 61/05 i 61/07 - u daljem tekstu: Zakon) propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku. 

Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (u daljem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. 

Ako se uz isporuku dobara vrši sporedna isporuka dobara ili sporedno pružanje usluga, smatra se da je izvršena jedna isporuka dobara ( član 4. stav 6. Zakona). 

Prema odredbi člana 23. stav 2. tačka 13) Zakona, po posebnoj stopi PDV od 8% oporezuje se promet prirodnog gasa. 

U skladu sa navedenim odredbama Zakona, promet usluga transporta i distribucije prirodnog gasa, uključujući i usluge upravljanja transportnim i distributivnim sistemima za prirodni gas, koji JP "Srbijagas", uz isporuku prirodnog gasa, vrši kupcima prirodnog gasa - trgovcima na malo i krajnjim potrošačima, pri čemu su naknade za promet predmetnih usluga izražene kao elementi jedinstvene cene prirodnog gasa po jedinici mere, smatra se sporednim prometom usluga koji se vrši uz isporuku prirodnog gasa. To znači, da se na ukupan iznos naknade, bez PDV, koji obveznik PDV - JP "Srbijagas" prima ili treba da primi za isporuku prirodnog gasa PDV obračunava po poreskoj stopi od 8% i plaća u skladu sa Zakonom.”
 
Način oporezivanja prevoza dobara koji se vrši  međunarodnom transportu

Kada se prevoz dobara ne vrši samo u zemlji nego i izvan teritorije Republike reč je o međunarodnom prevozu. U skladu sa članom 12. stav 3. tačka 2) Zakona o porezu na dodatu vrednost, kada se  prevoz obavlja i u Republici i u inostranstvu odredbe ovog zakona primenjuju se samo na deo prevoza koji je izvršen u Republici. U skladu sa ovakvim uređenjem mesta prometa prevoznih usluga, međunarodnim prevozom dobara u poreskom smislu smatra se prevoz dobara u delu koji se vrši od granice Republike do dolaznog mesta u inostranstvu i obratno. Saglasno članu 12. stav 3. tačka 2) Zakona o porezu na dodatu vrednost, deo prevoza na relaciji od polaznog mesta u Republici do granice Republike oporezuje se, s tim što može biti i oslobođen od plaćanja PDV. Deo prevoza na relaciji od granice Republike do dolaznog mesta u inostranstvu nije predmet poreza i on se ne oporezuje sa PDV. Isto važi na obratnoj relaciji kada je polazno mesto prevoza dobara u inostranstvu, deo prevoza na relaciji od polaznog mesta u inostranstvu do granice Republike nije predmet oporezivanja, a deo puta od granice do dolaznog mesta u Republici se oporezuje, s tim što takođe može biti i oslobođen od plaćanja poreza. 

S obzirom na ovakvo uređivanje oporezivanja prevoza u međunarodnom transportu, usluge prevoza treba podeliti srazmerno broju kilometara na deo puta u unutrašnjem transportu koji je predmet poreza i na deo puta u inostranstvu koji nije predmet poreza.

Isti princip oporezivanja prevoznih usluga važi i uslučaju prevoza čija je polazna stanica inostranstvo, a dolazna stanica teritorija Republike. Predmet poreza je samo srazmerni deo prevoza koji se vrši na teritoriji Republike. Ako ovaj prevoz vrši obveznik PDV rezident Republike, odnosno domaće lice, obračunaće PDV samo za taj srazmerni deo puta. Ako prevozne usluge vrši strani obveznik, koji nema stalnu poslovnu jedinicu na teritoriji Republike i koji nije odredio svog punomoćnika, obračun PDV vrši korisnik prevoza domaće lice kao primalac usluge u svojstvu poreskog dužnika, takođe samo za srazmeran deo prevoza koji je obavljen na teritoriji Republike.

Međutim, najveći broj prevoza dobara u međunarodnom transportu je oslobođen od plaćanja PDV i to sa pravom na odbitak prethodnog poreza. Naime, prevoz dobara koji se od strane obveznika PDV otpremaju inostranom primaocu u inostranstvo (izvoz robe) oslobođen je od plaćanja PDV. Isto tako i uvoz robe koji vrši obveznik PDV oslobođen je od PDV uz ispunjenje propisanih uslova. 

Način oporezivanja posredovanja u međunarodnom prevozu

Usluge posredovanja u međunardnom prevozu oporezuju se na isti način kao i usluge prevoza u međunarodnom prevozu. Ako obveznik PDV vrši usluge posredovanja u prevozu koji se vrši u međunarodnom saobraćaju, PDV se obračunava samo na deo usluge posredovanja koji se odnosi na prevoz koji se obavlja na teritoriji Republike. A, ako se usluge posredovanja u prevozu koji se u celini vrši van teritorije Republike, u tom slučaju usluge posredovanja nisu predmet poreza.

Mišljenje Ministarstva finansija RS 413-001089/2008-04

„Odredbom člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 86/04 - ispravka, 61/05 i 61/07 - u daljem tekstu: Zakon) propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku. 

Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona (odredba člana 5. stav 1. Zakona). 

1. Mesto prometa usluga je mesto u kojem pružalac usluga obavlja svoju delatnost, a ako se promet usluga vrši preko poslovne jedinice, mestom prometa usluga smatra se mesto poslovne jedinice ( član 12. st. 1. i 2. Zakona). 
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, mestom prometa usluga prevoza smatra se mesto gde se obavlja prevoz, a ako se prevoz obavlja i u Republici i u inostranstvu (međunarodni transport), odredbe ovog zakona primenjuju se samo na deo prevoza izvršen u Republici (stav 2. tačka 2) člana 12. Zakona). 
Prema odredbi stava 4. člana 12. Zakona, mesto prometa usluga posredovanja, osim usluga posredovanja iz stava 3. tačka 4) podtačka (11) ovog člana (usluge posredovanja prilikom pružanja usluga za koje se mesto prometa utvrđuje prema mestu primaoca usluge), određuje se prema mestu prometa dobara i usluga koji je predmet posredovanja. 

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, mesto prometa usluge posredovanja kod prevoza dobara u morskom, rečnom i drumskom saobraćaju određuje se prema mestu prometa usluge prevoza dobara, nezavisno od toga da li se usluga posredovanja pruža domaćem ili stranom licu.

Prema tome, kada se prevoz dobara (morski, rečni i drumski) vrši samo u inostranstvu, smatra se da je i usluga posredovanja kod tog prevoza izvršena u inostranstvu. Međutim, ako se prevoz dobara (rečni i drumski) obavlja i u Republici i u inostranstvu, usluga posredovanja kod tog prevoza izvršena je delom na teritoriji Republike, a delom u inostranstvu.

Na promet usluge, odnosno dela usluge, posredovanja kod prevoza dobara, koji se vrši na teritoriji Republike, primenjuju se odredbe Zakona, dok promet usluge, odnosno dela usluge, posredovanja kod prevoza dobara, koji se vrši u inostranstvu, nije predmet oporezivanja PDV.

S tim u vezi, pružanje usluga koje, u skladu sa odredbama člana 12. Zakona, nisu predmet oporezivanja PDV, a u konkretnom slučaju usluga posredovanja kod prevoza dobara koji se vrši u inostranstvu (delom ili u potpunosti), ne uračunava se ukupan promet dobara i usluga iz čl. 33. i 38. Zakona. 

2. Odredbama člana 24. stav 1. tač. 1) i 8) Zakona propisano je poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza za prevozne i ostale usluge, koje su povezane sa uvozom dobara, ako je vrednost tih usluga sadržana u osnovici iz člana 19. stav 2. ovog Zakona, kao i za prevozne i ostale usluge koje su u neposrednoj vezi sa izvozom, tranzitom ili privremenim uvozom dobara, osim usluga koje su oslobođene od PDV bez prava na poreski odbitak u skladu sa ovim zakonom. 

Prema odredbama člana 2. st. 1. i 2. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza ("Službeni glasnik RS", br. 124/04, 140/04, 27/05, 54/05, 68/05, 58/06, 112/06 i 63/07 - u daljem tekstu: Pravilnik), poresko oslobođenje iz člana 24. stav 1. tačka 1) Zakona za prevozne i ostale usluge, koje su povezane sa uvozom dobara (utovar, istovar, pretovar, skladištenje i sl.), obveznik može da ostvari ako ima dokaz da je vrednost tih usluga (u daljem tekstu: sporedni troškovi) sadržana u osnovici za obračun PDV pri uvozu dobara, a kojim se smatra dokument o vrsti usluge i iznosu sporednih troškova (račun ili drugi dokument koji služi kao račun, izdat u skladu sa Zakonom) ili prevozni dokument za izvršene usluge prevoza. 

Poresko oslobođenje iz člana 24. stav 1. tačka 8) Zakona, za prevozne i ostale usluge koje su u neposrednoj vezi sa izvozom dobara, saglasno odredbama člana 10. stav 1. Pravilnika, obveznik može da ostvari ako poseduje: 
  1. dokument na osnovu kojeg se vrši usluga prevoza, odnosno dokument o vrsti usluge i iznosu sporednih troškova (ugovor, račun i dr.);
  2. dokument o izvršenoj usluzi prevoza (CMR, CIM, manifest i dr.).
Prema odredbama člana 11. stav 1. Pravilnika, poresko oslobođenje iz člana 24. stav 1. tačka 8) Zakona, za prevozne i ostale usluge koje su u neposrednoj vezi sa tranzitom dobara, obveznik može da ostvari ako poseduje: 
  1. dokument na osnovu kojeg se vrši usluga prevoza, odnosno dokument o vrsti usluge i iznosu sporednih troškova (ugovor, račun i dr.);
  2. dokument o izvršenoj usluzi prevoza (CMR, CIM, manifest i dr.);
  3. original ili overenu kopiju TIR karneta ili ATA karneta, kojima se dokazuje da su dobra u postupku tranzita prevoznim sredstvima. 
U skladu sa odredbama člana 12. stav 1. Pravilnika, poresko oslobođenje iz člana 24. stav 1. tačka 8) Zakona, za prevozne i ostale usluge koje su u neposrednoj vezi sa privremenim uvozom dobara, obveznik može da ostvari ako poseduje: 
  1. dokument na osnovu kojeg se vrši usluga prevoza, odnosno dokument o vrsti usluge i iznosu sporednih troškova (ugovor, račun i dr.);
  2. dokument o izvršenoj usluzi prevoza (CMR, CIM, manifest i dr.);
  3. original ili overenu kopiju ATA karneta.
Saglasno navedenom, a uz posedovanje propisanih dokaza, na promet usluga prevoza dobara iz člana 24. stav 1. tač. 1) i 8) Zakona, u rečnom i drumskom saobraćaju, koji vrši obveznik PDV na teritoriji Republike, ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV, a obveznik PDV ima pravo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu. 

Takođe, PDV se ne obračunava i ne plaća, a obveznik PDV ima pravo na odbitak prethodnog poreza i za promet usluga posredovanja kod prevoza dobara iz člana 24. stav 1. tač. 1) i 8) Zakona, u rečnom i drumskom saobraćaju, na teritoriji Republike, s obzirom da je ovo poresko oslobođenje propisano odredbom člana 24. stav 1. tačka 17) Zakona. Pored toga napominjemo, da za ostvarivanje predmetnog poreskog oslobođenja obveznik PDV - posrednik mora da poseduje sve dokaze (fotokopije dokumenata) koje pružalac usluge prevoza treba da poseduje za ostvarivanje poreskog oslobođenja za promet usluga prevoza dobara".
 

Poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza za prevozne usluge pri izvozu dobara

Kada govorimo o ovom poreskom oslobođenju uvek mislimo na prevozne usluge pri izvozu dobara koji se vrši na teritoriji Republike. Deo prevoza koji se obavlja van teritorije Republike uopšte nije predmet PDV. To praktično znači da, ako obveznik koji vrši prevoz dobara pri izvozu ne ispuni propisane uslove za ostvarivanje ovog poreskog oslobođenja, dužan je da obračuna PDV samo na deo naknade koji odgovara pređenim kilometrima na teritoriji Republike od mesta polaska do granice Republike, a ne i na ostali deo naknade koji otpada srazmerno pređenim kilometrima  u inostranstvu.

Članom 24. stav 1. tačka 8) Zakona o porezu na dodatu vrednost, propisano je da se PDV ne plaća na prevozne i ostale usluge koje su u vezi sa izvozom, tranzitom ili privremenim uvozom dobara, osim usluga koje su oslobođene od PDV bez prava na odbitak prethodnog poreza u skladu sa ovim zakonom. Iz citirane odredbe zakona proizilazi da se za ostvarivanje ovog poreskog oslobođenja potrebno ispuniti dva uslova:
  1. da je reč o prevoznim uslugama;
  2. da su prevozne usluge u vezi sa:
    • izvozom dobara
    • tranzitom dobara 
    • privremenim uvozom dobara.
Prvi uslov za priznavanje prava na poresko oslobođenje je jasan i jednostavan: predmet oslobođenja su usluge prevoza dobara. Drugi uslov, međutim, podrazumeva da prevozne usluge moraju da budu u neposrednoj vezi sa izvozom dobara, tranzitom ili privremenim uvozom dobara. 
 
Kada je reč o ovom  poreskom oslobođenju  izmenom Zakona o PDV, ( "Sl. glasnik RS“, broj 83/15), koji se primenjuje od 15. oktobra 2015. Godine, znatno je  proširen je obuhvat poreskog oslobođenja.
 
Naime, tom izmenom poresko oslobođenje prošireno je na  sve prevozne i druge usluga koje su u vezi sa izvozom, tranzitom ili privremenim uvozom dobara, osim usluga koje su oslobođene od PDV bez prava na poreski odbitak u skladu sa ovim zakonom. Dakle, ne samo na prevozne i druge usluge koje su u neposrednoj vezi sa izvozom, tranzitom ili privremenim uvozom dobara, kako je bilo do ove izmene zakona, već na sve usluge koje su povezane sa izvozom, tranzitom ili privremenim uvozom dobara. Tako se sada PDV ne plaća na usluge prevoza od mesta utovora do mesta pretovara, na posredničke usluge u kod prevoza dobara, usluge utovara pretovara, uključujući i posredničke usluge, špediterske usluge, usluge dezinfekcije prevounih sredstava, usluge fizičko-tehničke zaštite i sve druge usluge koje su u  vezi sa izvozom, tranzitom ili privremenim uvozom dobara.
 
Poresko oslobođenje za prevozne usluge koje su u neposrednoj vezi sa izvozom, tranzitom ili privremenim uvozom dobara, obveznik PDV – prevoznik može da ostavari ako je ispunio i druge propisane uslove za ostvarivanje ovog poreskog oslobođenja. Ti uslovi propisani su Pravilnikom o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS“, br. 120/12,40/15,82/15 i 86/15 – u daljem tekstu: Pravilnik o poreskim oslobođenjima).
 
Prema noveliranom čl.14, 15 i 16. Pravilnika o poreskim oslobođenjima, koja se primenjuje od 15. oktobra 2015. godine, poresko oslobođenje iz člana 24. stav 1. tačka 8) Zakona o porezu na dodatu vrednost  za prevozne i ostale usluge koje su u vezi sa izvozom, tranzitom ili privremenim uvozom dobara , obveznik može da ostvari ako poseduje:
  1. dokument na osnovu kojeg se vrši usluga prevoza, odnosno druga usluga i u kojem je iskazan iznos naknade za tu uslugu (račun ili drugi dokument koji služi kao račun, izdat u skladu sa Zakonom);
  2. dokument o izvršenoj usluzi prevoza (CMR, CIM, manifest i dr.)
Izuzetno,  ako se tranzit dobara vrši dalekovodima, cevovodima ili na sličan način, poresko oslobođenje obveznik može da ostvari ako poseduje: 
  1. dokument na osnovu kojeg se vrši tranzit dobara (ugovor, račun i dr.);
  2. potvrdu nadležnog carinskog organa o izvršenom tranzitu dobara
Kod izvoza dobara uslugom prevoza smatra se usluga prevoza dobara od mesta utovara do državne granice . Naglasili smo da je izmenom zakona poresko oslobođenje po osnovu prevoza dobara prošireno i na usluge prevoza od mesta utovara do mesta pretovara. Da bi se ostvarilo ovo poresko oslobođenje obveznik mora da poseduje:
  1. dokument na osnovu kojeg se vrši usluga (račun ili drugi dokument koji služi kao račun, izdat u skladu sa Zakonom);
  2. carinsku deklaraciju za postupak tranzita.              
Obveznikom koji vrši usluge prevoza dobara, u smislu ovog pravilnika, smatra se obveznik koji faktički vrši prevoz dobara, kao i svaki drugi obveznik koji se obavezao da će izvršiti prevoz dobara. Dakle, poresko oslobođenje po osnovu usluga prevoza koje su povezane sa izvozo,tranzitom ili privremenim uvozom dobara odnosi se,  kako na usluge lica koja faktički vrše prevoz tako i na usluge lica koja su posrednici u obavljanju prevoza, bitno je da je reč o prevozu koji je povezan sa izvozom, tranzitom ili privremenim uvozom dobara.
 
Račun o izvršenim uslugama prevoza i drugih usluga mora se izdati u skladu sa članom 42. Zakona o PDV, tj. on mora sadržavati sve propisane podatke: 
  1. naziv, adresu i PIB obveznika - izdavaoca računa; 
  2. mesto i datum izdavanja i redni broj računa; 
  3. naziv, adresu i PIB obveznika - primaoca računa; 
  4. vrstu  i obim usluge; 
  5. datum prometa; 
  6. vrednost izvršenih usluga,
  7. napomena o poreskom oslobođenju.
Kad je reč o računu koji se izdaje za prevozne usluge podatak o vrsti i obimu i vrednosti izvršenih usluga, iskazuje se tako što se , posebno  iskazuje naknada za prevoz izvršen van teritorije Republike Srbije, a posebno naknada za prevoz izvršen na teritoriji Republike Srbije. Ovo stoga što se ostvarivanje poreskog oslobođenje odnosi samo na deo prevoznih usluga  koji su nastali u zemlji, dok prevozni koji su  izvršeni u inostranstvu, saglasno članu 12. stav 3. tačka 2), nije predmet oporezivanja sa PDV, odnosno nije predmet poreskog oslobođenja.  

Napomena o poreskom oslobođenju može se iskazati kao : "PDV nije obračunat u skladu sa članom 24. stav 1. tačka 8) Zakona o PDV”.

Kad je reč o prevoznom dokumentu kao dokazu za ostvarivanje ovog poreskog oslobođenja on se prilaže samo kod prevoznih usluga i on se izdaje u skladu sa propisima koji regulišu tranasport robe. Najčešće je reč o međunarodnom tovarnom listu CMR koji se izdaje u skladu sa Konvencijom o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom (CMR Konvencija), čiji je potpisnik i Republika Srbija. Detaljnije o ovom dokumentu vidi prethodnu tačku ovog napisa.
 
Ako obveznik PDV – izvršilac usluga prevoza  ne raspolaže sa računom ili drugim dokumentom izdatim u skladu sa Zakonom o PDV sa podacima o iznosu troškova prevoza povezanih sa izvozom,tranzitom ili privremenim uvozom dobara i prevozni dokument CMR, odnosno ako izvršilac drugih usluga povezanih sa izvozom,tranzitom ili privremenim uvozom dobara  (utovar, istovar, pretovar)  nema račun ili drugi dokument izdat u skladu sa Zakonom o PDV sa podacima o iznosu drugih troškova povezanih sa uvozom dobara ,dužan je da obračuna PDV po stopi od 20%, i to:
  • na iznos troškova prevoza od ulaska u carinsko područje Republike do mesta odredišta ili prvom mesta pretovara u Republici Srbiji;
  • na iznos drugih troškova (istovara, pretovara) u Republici Srbiji.
Troškovi prevoza u inostranstvu – do ulaska u carinsko područje Srbije i troškovi utovara ili pretovara u inostranstvu nisu premet oporezivanja shodno članu 12. stav 3. tačka 2), odnosno članu 12. stav 3. tačka 3) podtačka (2) Zakona o PDV.
 
Oslobođenje po ovom osnovu može se i ostvariti  za naknadu, odnosno deo naknade koja je naplaćena pre izvršenog prometaovih  usluga, pod uslovom da poseduje račun o avansnom plaćanju, izdat u skladu sa Zakonom.

Poresko oslobođenje za prevozne usluge pri uvozu dobara

Kada govorimo o ovom poreskom oslobođenju uvek mislimo na prevozne usluge pri uvozu dobara koji se vrši na teritoriji Republike. Deo prevoza koji se obavlja van teritorije Republike uopšte nije predmet PDV. To praktično znači da ako obveznik koji vrši prevoz dobara pri uvozu dobara ne ispuni propisane uslove za ostvarivanje ovog poreskog oslobođenja dužan je da obračuna PDV samo na  deo naknade koji odgovara pređenim kilometrima na teritoriji Republike od mesta polaska do granice Republike,a ne i na ostali deo naknade koji otpada srazmerno pređenim kilometrima  u inostranstvu. 

Prema članu 24. stav 1. tačka 1) Zakona propisano je da se PDV ne plaća na prevozne i ostale usluge koje su povezane sa uvozom dobara, ako je vrednost tih usluga sadržana u osnovici iz člana 19. stav 2. ovog zakona. Iz citirane odredbe zakona proizilazi da je za ostvarivanje ovog poreskog oslobođenja potrebno ispuniti tri uslova:
  1. da je reč o prevoznim uslugama;
  2. da su prevozne usluge u neposrednoj vezi sa uvozom dobara;
  3. da je naknada za prevoz uključena u osnovicu za obračun PDV pri uvozu dobara.
Prvi i drugi uslov za priznavanje prava na poresko oslobođenje je jasan i jednostavan: predmet oslobođenja su usluge prevoza pri uvozu dobara. 

Treći uslov, je najvažniji koji podrazumeva da vrednost prevozne usluge mora da budu ukuljčene u osnovicu za obračun PDV pri uvozu dobara. Ovo poresko oslobođenje uvedeno je zbog toga da ne bi došlo do dvostrukog oporezivanja prevoznih usluga pri uvozu dobara – jednom preko uključivanja vrednosti prevozne usluge u poresku osnovicu za obračun PDV pri uvozu dobara i drugi put na samu vrednost prevozne usluge kao oporezivog prometa u smuslu člana 5. Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Naime, članom 19.stav 2. Zakona o o porezu na dodatu vrednost, propisano je da u osnovicu kod uvoza dobara vrednost uvezenog dobra utvrđena prema carinskim propisima u koju se uračunavaju carina i druge uvozne dažbine, akciza, ostali javni prihodi, osim PDV kao i svi sporedni troškovi (gde spada i prevoz) koji su nastali do prvog odredišta u Republici, pri čemu se prvim odredištem smatra mesto koje je naznačeno u otpremnici ili drugom prevoznom dokumentu, a ako nije naznačeno, mesto prvog pretovara dobara u Republici. Činjenica da na temelju člana 19. stav 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost, prevozni troškovi ulaze u poresku osnovicu, nesumnjivo bi oporezivanje prevozne usluge kao pojedinačne usluge u smislu člana 5. Zakona o porezu na dodatu vrednost, značilo dvostruko oporezivanje tih usluga, pa je logično članom 24. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dodatu vrednost, propisano poresko oslobođenje za te usluge uz uslov da su sadržane u osnovici za obračun PDV pri uvozu dobara.

Prema članu 2. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS“, br. 124/04, 140/04, 27/05, 54/05 i 68/05), poresko oslobođenje za prevozne i ostale usluge, koje su povezane sa uvozom dobara (utovar, istovar, pretovar, skladištenje i sl.), obveznik može da ostvari ako ima dokaz da je vrednost tih usluga (u daljem tekstu: sporedni troškovi) sadržana u osnovici za obračun PDV pri uvozu dobara, pri čemu se dokazom smatra dokument o vrsti usluge i iznosu sporednih troškova (račun ili drugi dokument koji služi kao račun, izdat u skladu sa Zakonom) ili prevozni dokument za izvršene usluge prevoza.                    

Pri ovakvom dokazivanju prava na ovo poresko oslobođenje, u praksi se postavlja pitanje kako dokazati da je taj prevoz sadržan u poreskoj osnovici za obračun PDV pri uvozu dobara. Ovo je najlakše dokazati činjenicom da su troškovi prevoza sadržani u osnovici za obračun carine. Ako su troškovi prevoza sadržani u carinskoj osnovici, onda su i sadržani i u osnovici za PDV. 

Naime, prema članu 54. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS, broj 73/03,61,05,62/06), u postupku utvrđivanja carinske vrednosti, u skladu sa odredbama člana 46. ovog zakona, ceni koja je stvarno plaćena ili koju treba platiti (transakcijska vrednost) za uvezenu robu dodaju se: 
  1. troškovi do iznosa koje snosi kupac, a nisu uključeni u stvarno plaćenu cenu ili cenu koju treba platiti za robu, i to:
  • provizije i naknade posredovanja, osim kupovne provizije
  • ambalaže, koja se radi carinjenja smatra jedinstvenim delom predmetne robe;
  • pakovanja (radna snaga i materijal);
  • prevoza uvezene robe do luke ili mesta ulaska u carinsko područje Srbije;
  • utovara, istovara i troškova rukovanja koji su povezani sa prevozom uvezene robe do luke ili do mesta ulaska u carinsko područje;
  • troškovi osiguranja;
  1. odgovarajući deo vrednosti roba i usluga koje je kupac isporučio, bez naplate ili po sniženoj ceni, radi upotrebe u proizvodnji i prodaji uvezene robe radi izvoza do stepena do koga ta vrednost nije uključena u stvarno plaćenu cenu ili cenu koju treba platiti:
  • materijala, komponenata, delova i sl. sadržanih u uvezenoj robi;
  • alata, matrica, kalupa i sl. korišćenih u proizvodnji uvezene robe;
  • drugih materijala utrošenih u proizvodnji uvezene robe;
  • projektovanja, razvoja, umetničkog rada, oblikovanja, planova i crteža urađenih izvan Srbije neophodnih za proizvodnju uvezene robe;
  • naknade za korišćenje prava intelektualne svojine, uključujući naknadu za licence za robu koja se vrednuje koje kupac plaća kao uslov za prodaju robe koja se procenjuje, ako takve naknade nisu uključene u stvarno plaćenu cenu ili cenu koju treba platiti, osim plaćanja za dobijanje prava za reprodukciju uvezene robe;
  • deo iznosa ostvaren daljom prodajom, ustupanjem ili upotrebom uvezene robe koji se plaća prodavcu, osim plaćanja kupca za dobijanje prava za distribuciju i preprodaju uvezene robe, ako ta plaćanja nisu uslov prodaje za izvoz u Srbiju.
Prema članu 55.Carinskog zakona, carinska vrednost robe ne obuhvata plaćanja i troškove koji nisu uračunati u stvarno plaćenu cenu ili cenu koju treba platiti, pod uslovom da su posebno iskazani, a odnose se na:
  1. izgradnju, montažu, podizanje, održavanje ili tehničku pomoć koji su obavljeni ili će biti obavljeni posle uvoza industrijskih postrojenja, mašina ili opreme;
  2. prevoz robe posle njenog ulaska u carinsko područje Srbije;
  3. kamate koje proističu iz finansijskog sporazuma koji je zaključio kupac, a koje se odnose na kupovinu uvezene robe, nezavisno od toga da li je finansiranje obezbedio prodavac, banka ili drugo lice, pod uslovom da je finansijski sporazum sačinjen u pisanoj formi i da, kada se zahteva, kupac može dokazati:  
  • da deklarisana cena robe odgovara stvarno plaćenoj ceni ili ceni koju treba platiti;
  • da kamatna stopa ne prelazi uobičajenu visinu za takve transakcije u vreme i u državi u kojoj je finansiranje obezbeđeno.
Prema tome, u svim slučajevima kada je u cenu robe uključena cena prevoza, i u svim slučajevima kada je u postupku carinjenja cena robe uvećana za cenu prevoza u smislu člana 54. i 55. Carinskog zakona, ne postoji obaveza obračunavanja PDV na naknadu za izvršeni prevoz. Za utvrđivanje da li su transportni troškovi uključeni u carinsku osnovicu najlakše se može utvrditi preko klauzule ugovorenog pariteta isporuke robe. Pariteti isporuke robe iskazuju se u računu, ugovoru ili drugom dokumentu o isporuci robe. Pariteti isporuke robe iskazuju se preko usvojenih klauzula međunarodne trgovinske komore (ICC). Poslednji usaglašeni pariteti objavljeni su u INCOTERMS 2010.

Svi pariteti podeljeni su i četiri grupe:
  1. grupa „E“;
  2. grupa „F“;
  3. grupa „C“;
  4. grupa“D“.
Ovi pariteti imaju sledeće značenje:

Za paritete grupe „E“ karakteristično je da se roba isporučuje u fabrici, ili magacinu prodavca. U ovu grupu spada paritet EXW - ex work koji označava da cena u fakturi  sadrži samo vrednost  robe i da prevoz i svi drugi troškovi nisu uključeni u fakturnu ceni i da treba da se uključe u carinsku osnovicu, a time i u poresku osnovicu.

Za paritete grupe „F“ karakteristično je da je po ovom paritetu prodavac obavezan da robu stavi na raspolaganje  prevozniku kojeg određuje kupac, a troškove prevoza snosi takođe kupac. Ovde spadaju sledeći pariteti:
  • FCA (naznačeno mesto). Ovaj paritet označava da je prodavac dužan da stavi na raspolaganje robu u naznačenom mestu, a kupac sam organizuje i plaća prevoz.
  • FAS (naznačeno pristanište za utovoar na brod). Ovaj paritet označava da je prodavac dužan da stavi na raspolaganje robu u naznačenom pristaništu za utovar, a kupac snosi troškove utovara i prevoz brodom.
  • FOB (naznačeno otpremno pristanište). Ovaj paritet označava da je prodavac dužan da  robu utovari u brod u naznačenom pristaništu , a kupac snosi troškove  prevoza brodom.
S obzirom da po ovom paritetu cena robe ne sadrži troškove prevoza, već troškove prevoza plaća kupac, podrazumeva da se troškovi prevoza moraju uključiti u carinsku osnovicu, a time i u poresku osnovicu.

Za paritete grupe „C“ karakteristično je to što prevoz robe plaća prodavac do naznačenog mesta i da je prevoz sadržan u ceni robe iskazane u fakturi. Ovde spadaju sledeći pariteti: CFR (naznačeno prijemno pristanište), CIF (naznačeno odredišno pristanište), CPT (naznačeno mesto) i CIP (naznačeno mesto)

Budući da ovaj paritet podrazumeva da u ceni robe je sadržan  prevoz i  drugi troškovi do naznačenog mesta, carinska osnovica, odnosna poreska osnovica sadrži troškove prevoza.

Za paritet grupe „D“ karakteristično je da je po ovom paritetu prodavac snosi prevozne i sve druge troškove do zemlje uvoznika, i da je prevoz sadržan u ceni robe iskazane u fakturi. Ovde spadaju sledeći pariteti: DAF (naznačeno mesto), DES (naznačeno odredišno pristanište, DEQ (naznačeno odredišno pristanište, DDU; DDP ( naznačeno mesto). 

Budući da ovaj paritet podrazumeva da u ceni robe je sadržan  prevoz i svi drugi troškovi do naznačenog mesta, carinska osnovica, odnosno poreska osnovica sadrži troškove prevoza.

U vezi sa poreskim oslobođenjem za prevozne usluge neposredno povezane sa uvozom dobara navodimo i sledeća mišljenja Ministarstva finasija:

Mišljenje Ministarstva finansija RS 413-00-2817/2005-04 20/12/2005

Odredbom člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 86/04 i 61/05 - u daljem tekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku. 

Promet usluga, u smislu ovog Zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog Zakona ( član 5. stav 1. Zakona). 

Odredbom člana 24. stav 1. tačka 1) Zakona propisano je da se PDV ne plaća na prevozne i ostale usluge, koje su povezane sa uvozom dobara, ako je vrednost tih usluga sadržana u osnovici iz člana 19. stav 2. ovog zakona. 

Prema odredbi člana 2. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza ("Službeni glasnik RS", br. 124/04, 140/04, 27/05, 54/05 i 68/05), poresko oslobođenje iz člana 24. stav 1. tačka 1) Zakona za prevozne i ostale usluge koje su povezane sa uvozom dobara (utovar, istovar, pretovar, skladištenje i sl. - sporedni troškovi), obveznik može da ostvari ako ima dokaz da je vrednost tih usluga - sporednih troškova koji su nastali do prvog odredišta u Republici sadržana u osnovici za obračun PDV pri uvozu dobara. Dokazom se smatra dokument o vrsti usluge i iznosu sporednih troškova (utovar, račun izdat u skladu sa Zakonom, otpremnica ili prevozni dokument) i overena kopija uvozne carinske deklaracije izdate u skladu sa carinskim propisima, na osnovu koje se može utvrditi da su sporedni troškovi uključeni u osnovicu za obračun PDV pri uvozu dobara. 

Saglasno navedenim odredbama Zakona i Pravilnika, prevozne usluge koje su neposredno povezane sa uvozom dobara, a koje se obavljaju na teritoriji Republike Srbije - od granice do odredišta, oslobođene su PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza, pod uslovom da je vrednost tih usluga sadržana u osnovici kod uvoza dobara."
                         
Mišljenje Ministarstva finansija RS 335-00-48/2006-17 14/2/2006 
 
1. Odredbama člana 54. Carinskog zakona ("Službeni glasnik RS", br. 73/03, 61/05 i 85/05 - dr. zakon), propisano je da se u postupku utvrđivanja carinske vrednosti, u skladu sa odredbama člana 46. ovog zakona, ceni koja je stvarno plaćena ili koju treba platiti (transakcijska vrednost) za uvezenu robu dodaju, između ostalog, troškovi do iznosa koji snosi kupac a nisu uključeni u stvarno plaćenu cenu, uključujući i troškove prevoza uvezene robe do luke ili mesta ulaska u carinsko područje Srbije. 

Shodno navedenom u carinsku osnovicu ulaze troškovi prevoza do mesta ulaska u carinsko područje Srbije, pod uslovom da su u fakturi troškovi prevoza u zemlji posebno iskazani.

2. Odredbom člana 3. tačka 1) Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 86/04 i 61/05 - u daljem tekstu: Zakon), propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti. 

Prema odredbi člana 7. Zakona, uvoz je svaki unos dobara u carinsko područje Republike. 

Osnovica kod uvoza dobara, u skladu sa odredbama člana 19. st. 1. i 2. Zakona, je vrednost uvezenog dobra utvrđena po carinskim propisima, a u koju se uračunavaju i: 
1) akciza, carina i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV;
2) svi sporedni troškovi koji su nastali do prvog odredišta u Republici.

Prvim odredištem, u smislu stava 2. tačka 2) ovog člana, smatra se mesto koje je naznačeno u otpremnici ili drugom prevoznom dokumentu, a ako nije naznačeno, mesto prvog pretovara dobara u Republici ( član 19. stav 3. Zakona). 

U smislu navedenih zakonskih odredaba, u osnovicu za obračun PDV pri uvozu dobara, kao sporedni trošak, uračunava se i trošak za uslugu prevoza dobara koja se uvoze, nastao od carinske linije do prvog odredišta u Republici (mesto koje je naznačeno u otpremnici ili drugom prevoznom dokumentu, a ako nije naznačeno, mesto prvog pretovara dobara u Republici), pod uslovom da za uslugu prevoza koja se vrši na teritoriji Republike Srbije nije izdat poseban račun sa obračunatim i iskazanim PDV, odnosno da u računu za uslugu prevoza nije posebno iskazana naknada za prevoz na teritoriji Republike Srbije na koju je obračunat PDV u skladu sa Zakonom.

Međutim, ako je za uslugu prevoza dobara koja se uvoze, a koja se pruža na teritoriji Republike Srbije, tj. od carinske linije do prvog odredišta u Republici Srbiji, izdat poseban račun sa obračunatim i iskazanim PDV, odnosno ako je u računu za uslugu prevoza posebno iskazana naknada za prevoz na teritoriji Republike Srbije na koju je obračunat PDV, u osnovicu za obračun PDV pri uvozu dobara ne uračunava se trošak usluge prevoza koji se vrši na teritoriji Republike Srbije.

Mišljenje Ministarstva finansija RS 413-00-02226/2005-04 20/3/2006 

1. Odredbom člana 26. stav 1. tačka 1a) Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 86/04 i 61/05) propisano je da se PDV ne plaća na uvoz dobara koja se uvoze na osnovu ugovora o donaciji ili kao humanitarna pomoć. 

Uvozom dobara, u skladu sa odredbom člana 7. Zakona, smatra se svaki unos dobara u carinsko područje Republike. 

Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći ("Službeni list SRJ", br. 53/01, 61/01 i 36/02), državni organi, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, javne ustanove, druge organizacije i zajednice koje ne ostvaruju dobit, kao i domaće i strane humanitarne organizacije mogu primati donacije i humanitarnu pomoć. 

Odredbom člana 2. Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći propisano je da donacije i humanitarna pomoć, mogu biti u robi, osim duvana i duvanskih prerađevina, alkoholnih pića i putničkih automobila, uslugama, novcu, hartijama od vrednosti, imovinskim i drugim pravima. 

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, na uvoz građevinskog materijala koji je namenjen poplavljenom području u Srednjem Banatu, a koji je predmet donacije od strane firme, ne plaća se PDV, ako se uvoz u svemu vrši prema odredbama Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći. Utvrđivanje da li se uvoz vrši u skladu sa pomenutim zakonom utvrđuje nadležni carinski organ.

2. Mestom prometa usluge prevoza, u skladu sa odredbom člana 12. stav 3. tačka 2) Zakona, smatra se mesto gde se obavlja prevoz, a ako se prevoz obavlja i u Republici i u inostranstvu (u daljem tekstu: međunarodni transport), odredbe ovog zakona primenjuju se samo na deo prevoza izvršen u Republici. 

Odredbom člana 24. stav 1. tačka 1) Zakona propisano je da se PDV ne plaća na prevozne i ostale usluge, koje su povezane sa uvozom dobara, ako je vrednost tih usluga sadržana u osnovici iz člana 19. stav 2. ovog zakona. 

Prema odredbama člana 19. Zakona, osnovica kod uvoza dobara je vrednost uvezenog dobra utvrđena po carinskim propisima u koju se uračunavaju akciza, carina i druge uvozne dažbine, ostali javni prihodi, osim PDV, kao i svi sporedni troškovi koji su nastali do prvog odredišta u Republici, pri čemu se prvim odredištem smatra mesto koje je naznačeno u otpremnici ili drugom prevoznom dokumentu, a ako nije naznačeno, mesto prvog pretovara dobara u Republici. 

Saglasno odredbi člana 2. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza ("Službeni glasnik RS", br. 124/04, 140/04, 27/05, 54/05 i 68/05), poresko oslobođenje iz člana 24. stav 1. tačka 1) Zakona, za prevozne i ostale usluge, koje su povezane sa uvozom dobara (utovar, istovar, pretovar, skladištenje i sl.), obveznik može da ostvari ako ima dokaz da je vrednost tih usluga (u daljem tekstu: sporedni troškovi) sadržana u osnovici za obračun PDV pri uvozu dobara, kojim se smatra dokument o vrsti usluge i iznosu sporednih troškova (račun ili drugi dokument koji služi kao račun, izdat u skladu sa Zakonom) ili prevozni dokument za izvršene usluge prevoza. 

U skladu sa navedenim odredbama Zakona i Pravilnika, na promet usluge prevoza građevinskog materijala (predmeta donacije) koja se obavlja na teritoriji Republike, tj. od granice do prvog odredišta u Republici, PDV se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom. Naime, imajući u vidu da je za usluge prevoza dobara koja se uvoze propisano poresko oslobođenje samo u slučaju kada je vrednost usluge prevoza sadržana u osnovici za obračun PDV za ta dobra, a da se na uvoz dobara kao humanitarne pomoći i predmeta donacije PDV ne obračunava i ne plaća, što znači da se pri uvozu tih dobara ne utvrđuje osnovica u skladu sa odredbom člana 19. stav 2. Zakona, poresko oslobođenje za usluge prevoza dobara koja se uvoze kao humanitarna pomoć, odnosno kao predmeti donacije ne može se primeniti.

Poresko oslobođenje za prevozne usluge koje su u neposrednoj vezi sa privremenim uvozom dobara

Prema članu 16. Pravilnika o poreskim oslobođenjima, poresko oslobođenje iz člana 24. stav 1. tačka 8) Zakona o porezu na dodatu vrednost  za prevozne i ostale usluge koje su u vezi sa privremenim uvozom dobara, obveznik može da ostvari ako poseduje:
  1. dokument na osnovu kojeg se vrši usluga prevoza, odnosno druga usluga i u kojem je iskazan iznos naknade za tu uslugu (račun ili drugi dokument koji služi kao račun, izdat u skladu sa Zakonom);
  2. dokument o izvršenoj usluzi prevoza (CMR, CIM, manifest i dr.)
Kod privremenog uvoza dobara uslugom prevoza smatra se prevoz dobara od državne granice do prvog odredišta u Republici Srbiji u smislu člana 19. stav 3. Zakona.
 
Račun o izvršenim uslugama prevoza i drugih usluga mora se izdati u skladu sa članom 42. Zakona o PDV, tj. on mora sadržavati sve propisane podatke: 
  1. naziv, adresu i PIB obveznika - izdavaoca računa; 
  2. mesto i datum izdavanja i redni broj računa; 
  3. naziv, adresu i PIB obveznika - primaoca računa; 
  4. vrstu  i obim usluge; 
  5. datum prometa; 
  6. vrednost izvršenih usluga,
  7. napomena o poreskom oslobođenju.
U računu koji se izdaje za prevozne usluge podatak o vrsti i obimu i vrednosti izvršenih usluga, iskazuje se tako što se, posebno iskazuje naknada za prevoz izvršen van teritorije Republike Srbije, a posebno naknada za prevoz izvršen na teritoriji Republike Srbije. Ovo stoga što se ostvarivanje poreskog oslobođenje odnosi samo na deo prevoznih usluga  koji su nastali u zemlji, dok prevozni koji su  izvršeni u inostranstvu, saglasno članu 12. stav 3. tačka 2), nije predmet oporezivanja sa PDV, odnosno nije predmet poreskog oslobođenja. 
 
Napomena o poreskom oslobođenju može se iskazati kao : "PDV nije obračunat u skladu sa članom 24. stav 1. tačka 8) Zakona o PDV".
 
Kad je reč o prevoznom dokumentu kao dokazu za ostvarivanje ovog poreskog oslobođenja on se prilaže samo kod prevoznih usluga i on se izdaje u skladu sa propisima koji regulišu tranasport robe. Najčešće je reč o međunarodnom tovarnom listu CMR koji se izdaje u skladu sa Konvencijom o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom (CMR Konvencija), čiji je potpisnik i Republika Srbija. Detaljnije o ovom dokumentu vidi prethodnu tačku ovog napisa.
 
Ako obveznik PDV – izvršilac usluga prevoza  ne raspolaže sa računom ili drugim dokumentom izdatim u skladu sa Zakonom o PDV sa podacima o iznosu troškova prevoza povezanih sa izvozom,tranzitom ili privremenim uvozom dobara i prevozni dokument CMR, odnosno ako izvršilac drugih usluga povezanih sa izvozom,tranzitom ili privremenim uvozom dobara  (utovar, istovar, pretovar)  nema račun ili drugi dokument izdat u skladu sa Zakonom o PDV sa podacima o iznosu drugih troškova povezanih sa uvozom dobara ,dužan je da obračuna PDV po stopi od 20%, i to:
  • na iznos troškova prevoza od ulaska u carinsko područje Republike do mesta odredišta ili prvom mesta pretovara u Republici Srbiji;
  • na iznos drugih troškova (istovara, pretovara) u Republici Srbiji.
Troškovi prevoza u inostranstvu – do ulaska u carinsko područje Srbije i troškovi utovara ili pretovara u inostranstvu nisu premet oporezivanja shodno članu 12. stav 3. tačka 2), odnosno članu 12. stav 3. tačka 3) podtačka (2) Zakona o PDV.
Način oporezivanja usluga prevoza sa teritorijom AP Kosovo i Metohija.

Oporezivanje prevoznih usluga sa teritorijom Autonomne pokrajne Kosovo i Metohija, takođe se vrši u skladu sa članom  12. stav 3. tačka 2) Zakona o porezu na dodatu vrednost. To  znači da se oporezuje samo deo prevoza koji se obavlja na teritoriji Republike. Prevoz koji se odvija na teritoriji Autonomne pokrajine nije predmet poreza. Ovaj prevoz, dakle, u poreskom smislu ima karakter međunarodnog prevoza. Stoga, sve što je napred izneto u pogledu oporezivanja usluga prevoza u međunarodnom saobraćaju odnosi se i na prevoz koji se vrši od polaznog mesta u Republici do dolaznog mesta u  AP Kosovo i Metohija. Isto tako poresko oslobođenje za prevozne usluge koje su neposredno povezane sa izvozom dobara, prevozne usluge pri uvozu dobara, i poresko oslobođenje u međunarodnom vazdušnom saobraćaju, takođe se u potpunosti odnosi na i na prevoz sa  AP Kosovo i Metohija.
Commercium.rsCopyright © 2018, Commercium
Designed by:  Built by: M.G.soft