Login || Izbor jezika: SRP | ENG
CarinaPojednostavljeni postupciCarinski prekršajiCarinska tarifa
Spoljna trgovinaDevizno poslovanjePDVAkcize
HemikalijeBezbednost hraneSanitarna kontrolaVeterinarska kontrola

Carinsko skladištenje

Carinsko skladištenje
PORESKI TRETMAN CARINSKOG POSTUPKA SKLADIŠTENJA ROBE

Postupak carinskog skladištenja uređen je:
  1. odredbama članova 110-117. i 128-142. Carinskog zakonaovde;
  2. odredbama čl. 263-299. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robomovde (u daljem tekstu Uredba o carinski dozvoljenim postupcima );
dok je način popunjavanja deklaracije za ovaj postupak uređen Pravilnikom o deklaracijiovde.

1. Pojam i vrste carinskog skladišta

Carinsko skladište je mesto gde se roba može smestiti u skladu sa propisanim uslovima, koje odobri carinski organ i koje je pod carinskim nadzorom. Carinsko skladište može biti zgrada, jedna ili više prostorija unutar zgrade funkcionalno odvojen od drugih prostorija, ograđeni otvoreni prostor, silos, bazen ili drugi slični objekti za smeštaj robe.

Carinski organ ne može da odobri da se koristi isti prostor za poslovanje više carinskih skladišta istovremeno. Naime, u jednom skladišnom prostoru ne može se odobriti istovremeno držanje više carinskih skladišta, ali se u istoj zgradi može odobriti držanje više carinskih skladišta, s tim da prostori carinskih skladišta budu jasno odvojeni jedni od drugih kako ne bi dolazilo do mešanja robe.

Prostorije i prostori odobreni kao carinsko skladište moraju jasno biti obeleženi kao carinsko skladište, sa nazivom držaoca skladišta i timom carinskog skladišta.

Carinsko skladište može biti javno skladište ili privatno skladište.

Javno skladište je carinsko skladište u kome lice može skladištiti robu, a privatno skladište je carinsko skladište namenjeno skladištenju robe držaoca skladišta.               
Javno carinsko skladište po tipu može biti:
  • Tip A – koji drazumeva da odgovornost snosi držalac carinskog skladišta koji mora obezbediti da se roba ne izuzima ispod carinskog nadzora dok se nalazi u postupku carinskog skladištenja i mora ispuniti sve obaveze koje proizilaze iz skladištenja robe i odobrenja za držanje carinskog skladišta. Takođe, ovaj tip carinskog skladišta je dostupan svakome ko želi da smesti robu koja je pod carinskim nadzorom. Držalac carnskog skladišta tipa A je odgovoran i za vođenje poslovnih evidencija o robi na zalihama. Carinsko skladište tipa A može se odobriti za smeštaj i čuvanje životnih namirnica za snabdevanje brodova i vazduhoplova u međunarodnom prometu i platformi za bušenje i nalaz nafte u međunarodnim vodama.
  • Tip B - kod koga je svaki pojedini korisnik odgovoran da se roba ne izuzima ispod carinskog nadzora dok se nalazi u postupku carinskog skladištenja. Za sve obaveze koje proizilaze iz tog postupka (prema deklaraciji za postupak carinskog skladištenja) i odobrenja odgovoran je korisnik. Carinski organ čuva dokumentaciju koja se tiče robe na zalihama, te zato nije potrebno da držalac car. skladišta i korisnik skladišta čuvaju ta dokumenta, odnosno car. organ zadržava i čuva car. deklaracije o stavljanju robe u postupak. Premeštanje robe nije dozvoljeno ako je mesto otpreme ili dopreme robe car. skladište tipa B. Naime, za robu za koju je odobren postupak sa odlaganjem (npr. postupak aktivnog oplemenjivanja, postupak carinskog skladištenja u nekom drugom tipu carinskog skladišta) ista se u toku postupka ili po završetku ne može premeštati iz mesta gde se već nalazi, u skladište tipa B. Carinsko skladište tipa B se ne može odobriti za smeštaj i čuvanje životnih namirnica za snabdevanje brodova i vazduhoplova u međunarodnom prometu.
  • Tip F - ovim skladištem upravlja carinski organ. Kod ovog tipa carinskog skladišta za sve obaveze odgovoran je korisnik, a carinski organi su jedino odgovorni za oštećenje ili gubitak robe nastalog usled nemara. U ovaj tip carinskog skladišta svako zainteresovano lice može da smešta robu, a evidencije se vode u skladu sa car. propisima. Carinsko skladište tipa F se ne može odobriti za smeštaj i čuvanje životnih namirnica za snabdevanje brodova i vazduhoplova u međunarodnom prometu i platformi za bušenje i nalaz nafte u međunarodnim vodama.
Privatno carinsko skladište po tipu može biti:
  • Tip D - je privatno carinsko skladište kod koga se roba stavlja u slobodan promet na osnovu knjigovodstvenih izveštaja, koji moraju da sadrže carinsku vrednost i količinu roba utvrđene u trenutku stavljanja robe u postupak carinskog skladištenja. Stoga u trenutku smeštaja robe  moraju se znati:  vrsta, tip robe, tarifni broj i poreklo robe  jer su to odlučujuće činjenice za puštanje robe u slobodan promet na osnovu knjigovodstvene isprave. U ovom carinskom skladištu za vođenje poslovnih evidencija o robi na zalihama odgovoran je držalac skladišta.
  • Tip E – kod ovog tipa privatnog skladišta,nije neophodno da se roba skladišti na mestu koje je odobreno kao carinsko skladište, pri čemu se odobrenjem za ovaj tip skladišta može odrediti primena odredbi koje se odnose za skladište tipa D (u smislu metoda za naplatu dažbina). Ovaj tip skladišta se otvara za potrebe skladištenja robe koja po svojoj vrsti (npr. žive životinje), osetljivosti (npr. lekovi koji zahtevaju posebne uslove smeštaja), ili gabaritu se ne može smeštati u odobrena carinska skladišta. Ovaj tip sdišta otvara se za potrebe smeštaja konkretne pošiljke i postupak otvaranja ovog tipa skladišta je hitan. U ovom carinskom skladištu za vođenje poslovnih evidencija o robi na zalihama odgovoran je držalac skladišta.
  • Tip C - je privatno carinsko skladište kod koga se ne mogu primeniti odredbe koje definišu skladišta tipa D i E. Prema tome ovaj tip skladišta je privatno carinsko skladište u kome je držalac skladišta istovremeno i korisnik skladišta, ali ne mora obavezno biti i vlasnik robe. Carinsko skladište tipa C se može odobriti za smeštaj i čuvanje životnih namirnica za snabdevanje brodova i vazduhoplova u međunarodnom prometu. U ovom carinskom skladištu za vođenje poslovnih evidencija o robi na zalihama odgovoran je držalac skladišta.
2. Vrsta robe koja se smešta u carinsko skladište

U skladu članom 128. Carinskog zakonaovde, postupak carinskog skladištenja može se odobriti za smeštaj u carinsko skladište:
  1. strane robe, koja u tom slučaju ne podleže plaćanju uvoznih dažbina i merama komercijalne politike;
  2. domaće robe namenjene izvozu, koja smeštajem u carinsko skladište podleže primeni mera koje se, u skladu sa propisima, primenjuju na izvoz te robe.
Roba koja je predmet postupka carinskog skladištenja mora se evidentirati čim se unese u carinsko skladište.  Držanje robe u postupku carinskog skladištenja nije vremenski ograničeno.
 
Izuzetno, kada postoji opravdani ekonomski razlozi, a nema smetnje za sprovođenje carinskog nadzora, carinski organ može da odobri:
  1. smeštaj domaće robe koja nije namenjena izvozu,
  2. preradu strane robe u prostoru carinskog skladišta u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja, u skladu sa uslovima za sprovođenje tog postupka;
  3. preradu strane robe u prostorima carinskog skladišta, u okviru postupka prerade pod carinskom kontrolom u skladu sa uslovima za sprovođenje tog postupka.
U ovim slučajevima se nad robom ne sprovodi postupak carinskog skladištenja, a nadležni carinski organ može da zahteva da se o ovoj robi vodi propisana evidencija.

3. Odobravanja držanja carinskog skladišta

Držanje carinskog skladišta odobrava se na pisani zahtev lica koje želi da bude držalac carinskog skladišta, sa obrazloženjem za ekonomskom potrebom za skladištenje robe.

Zahtev za odobravanje držanja carinskog skladišta se podnosi carinskom organu (carinarnici) nadležnom prema mestu u kojem će se nalaziti prostorije carinskog skladišta ili gde se vodi glavno knjigovodstvo podnosioca zahteva.

Za otvaranje i upravljanje carinskim skladištem nadležnom carinskom organu, uz pismeni zahtev, podnosi se:
  1. dokaz o registraciji u registru privrednih subjekata;
  2. dokaz o PIB-u i broju/brojevima računa kod poslovne banke;
  3. dokaz o pravnom osnovu za korišćenje prostorija, odnosno prostora namenjenih za carinsko skladište (pravo svojine, zakup i sl.);
  4. skica i tehnički opis prostorija, odnosno prostora namenjenih za carinsko skladište;
  5. upotrebnu dozvolu za korišćenje prostorija;
  6. akt nadležnog organa o ispunjenosti posebnih uslova, ako su za skladištenje određene robe propisani ti uslovi;
  7. izjava o ispunjenosti tehničkih uslova, odnosno izjava da je carinsko skladište, otvoreni, odnosno zatvoreni deo, tehnički osposobljeno za sprovođenje mera carinskog nadzora i carinske kontrole (rampa za pregled, reflektori, vaga i druga odgovarajuća oprema i prateći objekti);
  8. izjava da su obezbeđene prostorije i inventar neophodan za rad ovlašćenog carinskog službenika;
  9. izjava da je podnosilac zahteva u stanju da ispuni i posebne uslove za držanje carinskog skladišta, ako je to, obzirom na vrstu i karakter robe koja će biti smeštena u carinsko skladište, neophodno radi carinske kontrole i nadzora (npr. radi kontrole stanja zaliha robe u tečnom ili rasutom stanju posedovanje mernog protočnog instrumenta, vage ili drugog instrumenta za merenje količine ili težine robe, koji ispunjava uslove u pogledu metrološke usaglašenosti).
  10. predloženi oblik i sadržaj evidencije;
  11. garancija banke kao oblik obezbeđenja.
Pored navedenih dokaza podnosilac zahteva koji će u skladištu smeštati robu dopremljenu radi realizacije određenog ugovora nadležnom carinskom organu podnosi i taj ugovor.

Nakon sprovođenja postupka po zahtevu za otvaranje carinskog skladišta i ocene o postojanju ekonomske opravdanosti otvranja carinskog skladišta, nadležna carinarnica donosi odobrenje o upravljanju carinskim skladištem. U skladu sa članom 130. Carinskog zakonaovde odobrenje se obavezno daje za sve vrste carinskog skladišta, osim u slučaju kada carinski organ upravlja skladištem odnosno kod skladišta tipa F. Odobrenje se može izdati samo licima sa sedištem u Republici Srbiji.

Odobrenje počinje da važi od dana donošenja odobrenja ili od dana naznačenog u odobrenju.U odobrenju za upravljanje skladištem ne određuje se rok važenja odobrenja.
                      
4. Ukidanje i poništavanje odobrenja za držanje carinskog skladišta

Odobrenje za držanje carinskog skladišta može se ukinuti ukoliko se u postupku kontrole rada otvorenog carinskog skladišta utvrdi postojanje bilo kog uslova iz člana 15. Carinskog zakonaovde:
  1. ako jedan ili više uslova predviđenih za  donošenje odobrenja nisu bili ispunjeni ili nisu više ispunjeni;
  2. ako lice ne ispuni obavezu koja mu je određena odobrenjem;
Odluka o ukidanju dostavlja se bez odlaganja licu na koje se odnosi.
 
Odobrenje za držanje carinskog skladišta može se poništiti ako:
  1. je podnosilac zahteva znao ili je trebalo da zna da su podaci netačni ili nepotpuni;
  2. takva odluka ne bi mogla da se donese na osnovu tačnih ili potpunih podataka
Odluka o poništenju  dostavlja se bez odlaganja licu na koje se odnosi.
 
5. Rok skladištenja robe
 
Roba može u postupku carinskog skladištenja biti neograničeno vreme.
 
U izuzetnim slučajevima carinski organ može odrediti rok ležanja robe, u kom slučaju carinski organ utvrđuje u svakom konkretnom slučaju rok ležanja robe uzimajući u obzir vrstu robe i posebne uslove njenog skladištenja ( lekovi, lako kvarljiva roba, prehrambeni proizvodi sa rokom upotrebe...).
 
6. Stavljanje robe u postupak carinskog skladištenja
 
U carinskom skladištu dozvoljeno je skladištenje samo one robe koja je navedena u odobrenju. Roba treba biti uskladištena na način da se lako može vršiti kontrola zaliha robe i identifikovati carinski status svake vrste robe. Ako se skladišti roba koja po svojoj prirodi predstavlja opasnost ili može štetiti drugoj robi ili iz drugih razloga zahteva posebno postupanje, obezbeđenje tih uslova je na držaocu carinskog skladišta.
 
Strana roba prijavljuje se za postupak carinskog skladištenja podnošenjem carinske deklaracije (JCI) sa deklaracijom smeštaje robe u carinsko skladište tako što se u Rubrike 1 JCI, i to u prvom delu ove rubrike upisuje se oznaka „UV“ a u drugom delu upisuje se šifra 7 – za carinsko mskladištenje i unos robe u slbodnu zonu ( u daljem tekstu Deklarcija C7).
 
Uz carinsku deklaraciju C7 za smeštaj strane robe,  moraju biti priložene sledeće isprave:
  1. za carinsko skladište tipa D, račun (faktura) i ostale trgovačke isprave na osnovu kojih je prijavljena carinska vrednost robe, kao i deklaracija o carinskoj vrednosti robe, ako je to potrebno na osnovu člana 127. Uredbe carinski dozvoljenim postupcima popunjena u skladu s uslovima iz toga člana;
  2. za ostale tipove skladišta koje nije tipa D: nije potrebno prilagati nikakva dokumenta, s tim da se, shodno članu 172. stav 2. Uredbe o carinski dozvoljenim piostupcima , na te prijave primenjuje član 170. stav 2. Te uredbe, odnosno carinarnica može zahtevati da se pri podnošenju deklaracije prilože prevozne isprave ili isprave u vezi sa prethodnim carinskim postupkom (faktura, CMR, profaktura i sl.). Takođe, kada se jedna vrsta robe podnosi u dve ili više pošiljaka može se zahtevati prilaganje popisa pošiljaka ili jednako vredne isprave u kojoj je naveden sadržaj pojedinačne pošiljke.
  3. u slučajevima smeštaja strane robe u carinsko skladište tipa A, kada korisnik nije istovremeno i držalac tog skladišta, uz carinsku deklaraciju C7 podnosi se i saglasnost držaoca skladišta o prihvatanju smeštaja robe i obezbeđenja duga iz garancije položene za carinsko skladište;.
  4. u slučaju smeštaja strane robe, koja je vlasništvo stranog lica, u carinsko skladište tipa C, uz carinsku deklaraciju C7 obavezno se podnosi i ugovor o zastupanju, zaključen između držaoca carinskog skladišta tipa C i stranog lica koje je vlasnik robe, iz kojeg je vidljivo da je držalac carinskog skladišta ovlašćen da u ime i za račun stranog lica obavlja prodaju robe. Podaci o ugovoru unose se u rubriku 44. carinske deklaracije C7.
Domaća roba (koja nije namenjena izvozu) smešta se u carinsko skladište (bez obzira na tip) na osnovu komercijalnog dokumenta (npr. otpremnice, fakture i sl.) ili evidencije koju vodi držalac carinskog skladišta, a koji omogućavaju carinski nadzor nad robom i mora biti označena da se radi o domaćoj robi (npr.putem nalepnice "domaća roba").

7. Način popunjavanja carinske deklaracije C7

Način i postupak popunjavanja ovih rubrika propisan je čl. 13 i 14. Pravilnika o deklaraciji.  U Rubrici 1 , i to u prvom delu ove rubrike upisuje se oznaka „UV“ a u drugom delu upisuje se šifra 7 – za carinsko mskladištenje i unos robe u slbodnu zonu. Pored Rubrike 1, za carinsko skladištenje  robe popunjavaju se i rubrike označene brojevima:  2, 3, 5, 6, 7, 8, 14, 15, 15a, 16, 19, 22, 31, 32, 34a, 35, 37, 38, 40, 42, 44, 48, 49 i 54.

U rubriku 8 carinske deklaracije C7 za smeštaj strane robe u carinsko skladište tipa C upisuju se podaci o nosiocu odobrenja za držanje tog skladišta. U postupku carinskog skladištenja u javna carinska skladišta u ovo polje upisuju se podaci o korisniku (ostaviocu) robe.

8. Obaveza vođenja evidencije za robu smeštenu u carinsko skladište

Sva roba stavljena u postupak carinskog skladištenja, osim u carinskom skladištu tipa B, zavodi se u evidenciju odmah po njenom unošenju u carinsko skladište.
 
Za robu smeštenu u carinskom skladištu vodi se magacinska knjiga ili kartoteka sa podacima iz magacinske knjige (u daljem tekstu evidencija), pri čemu se ova evidencija može vršiti i metodom elektronske obrade podataka.
 
Evidenciju robe na zalihama u carinskom skladištu vodi:
  1. u carinskom skladištu tipa A, C, D i E - držalac carinskog skladišta,
  2. u carinskom skladištu tipa F - carinski organ određen za carinski nadzor nad tim skladištem vodi evidenciju u skladu sa carinskim propisima umesto evidencije robe na zalihama,
  3. u carinskom skladištu tipa B, umesto evidencije robe na zalihama, nadzorni carinski organ zadržava i čuva carinske deklaracije o stavljanju robe u postupak carinskog skladištenja, kao i deklaracije kojima se razdužuje postupak carinskog skladištenja.
9. Uobičajeni postupci upotrebe, odnosno rukovanje sa robom u carinskom postupku carinskog skladištenja
 
Strana roba stavljena u postupak carinskog skladištenja može biti predmet uobičajene upotrebe koji su neophodni za očuvanje robe, poboljšanje njenog izgleda ili kvaliteta, odnosno pripreme za tržište ili dalju prodaju. Ovo postupanje ne može biti preovlađujuće u odnosu na sam postupak carinskog skladištenja. Ako je to slučaj odobrenje o držanju carinskog skladišta se ne može izdati.
 
Uobičajena upotreba obuhvata radnje propisane u Prilogu 24. Uredbe o carinki dozvoljenom postupanju, koji je sastavni deo te uredbe.
 
10. Privrmeno iznošenje robe iz carinskog skladišta
 
Roba se može privremeno izneti iz carinskog skladišta za period ne duži od tri meseca. Ovaj rok se u opravdanim slučajevima (ispitivanja, izlaganja na sajmovima, izložbe, demonstracija) može produžiti ako to zahtevaju posebne okolnosti.

Zahtev za odobrenje uobičajene upotrebe ili privremenog iznošenja robe iz carinskog skladišta se podnosi nadzornom carinskom organu u pisanom obliku i posebno za svaki slučaj. Odobrenja za uobičajenu upotrebu ili privremeno iznošenje robe iz carinskog skladišta se mogu navesti i u odobrenju za sprovođenje postupka carinskog skladištenja. Nadzorni carinski organ u tom slučaju treba da bude obavešten na način koji on odredi, a pre preduzimanja uobičajenih oblika upotrebe ili privremenog iznošenja.

11. Premeštaj robe iz jednog u drugo carinsko skladište

Carinski organ može odobriti da se roba koja je stavljena u postupak carinskog skladištenja prenese iz jednog carinskog skladišta u drugo. Carinski organ u odobrenju odlučuje da li se i pod kojim uslovima roba ili proizvodi u postupku carinskog skladištenja mogu premeštati između različitih mesta ili između prostorija različitih korisnika odobrenja bez završetka postupka. Carinski organ takođe odlučuje o vođenju potrebnih evidencija.

Premeštanje nije moguće ako je mesto otpreme ili dopreme robe carinsko skladište tipa "B".

Postupak carinskog skladištenja može biti razdužen i stavljanjem strane robe u isti postupak u drugo carinsko skladište od strane istog korisnika.

Pri premeštanju robe iz jednog u drugo carinsko skladište ne sme se menjati vlasnik robe. Vlasnik robe ostaje isti, postupak carinskog skladištenja se nastavlja istim podacima o robi i o korisniku (primaocu robe), samo u drugom skladištu zbog uslova, cene skladištenja i slično.

12. Prestanak postupka carinskog skladištenja robe

Postupak carinskog skladištenja se razdužuje kada se stranoj robi odredi neko drugo dozvoljeno postupanje ili upotreba, kao što su:
  1. ponovni izvoz robe,
  2. puštanje robe u slobodan promet,
  3. stavljanje robe u postupak sa ekonomskim dejstvom,
  4. smeštaj u slobodnu zonu ili slobodno skladište,
  5. uništenje robe pod car. nadzorom,
  6. ustupanje robe carinskom organu,
  7. tranzitni postupak.
Zavođenje u evidenciju podataka u vezi razduživanja postupka carinskog skladištenja vrši se najkasnije prilikom napuštanja robe iz carinskog skladišta. Pri tome se, shodno članu 286. Uredbeo carinski dozvoljenim postupcima, u evidenciji razdužuje dotična uvozna roba koja je prijavljena po najranijoj carinskoj prijavi C7 ili drugom carinskom dokumentu, kako bi broj carinskih prijava bio što manji i evidencija što transparentnija, o čemu podaci moraju odgovarati i podacima iz rubrike 40. carinske prijave kojom se razdužuje postupak carinskog skladištenja. Primena navedenog ne može dovesti i do umanjenja carinskog duga.

Knjiženje podataka u evidenciji o završetku carinskog postupka obavlja se najkasnije u trenutku kad je roba napustila carinsko skladište ili skladišne prostorije držaoca.

13. Poreski aspekt carinskog skladištenja robe

Poreski tretman robe u postupku carinskog skladištenja poreski je stimulisan. Na unos robe, kao i za sve vreme trajanja postupka carinskog skladištenja PDV se ne obračunava i ne plaća. Eventualno poresko opterećenja u pogledu obračunavanja i plaćanja PDV može doći samo pri prestanku postupka carinskog skladištenja, i to u zavisnosti od budućeg  carinskog postupka nakon završetka postupka carinskog skladištenja. Međutim, i u ovim slučajevima za najveći broj budućih carinskih postupaka propisano je poresko oslobođenja.

Poreska oslobođenja za carinski postupak carinskog skladištenja uređen je odredbama čl. 24 i  26. Zakona o porezu na dodatu vrednost, a način i postupak tog poreskog oslobođenja uređen je Pravilnikom o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS, broj 120/12,40/15,82/15 i 86/15- u daljem teksu Pravilnik o poreskim oslobođenjima).

Sa poreskog aspekta postupak carinskog skladištenja možemo razlikovati, odnosno raščlaniti na:
  1. uvoz robe radi stavljanja u postupak carinskog skladištenja, koji je oslobođen od plaćanja PDV;
  2. promet robe u carinskom skladištu za vreme trajanja postupka carinskog skladištenja, koji je oslobođen od plaćanja PDV;
  3. prestanak postupka carinskog skladištenja, koji može biti oporeziv i oslobođen od plaćanja PDV.
14. Poresko oslobođenje po osnovu uvoza robe radi stavljanja u postupak carinskog skladištenja

Prema članu 26. stav 1. tačka 6) Zakona o porezu na dodatu vrednost, porez na dodatu vrednost ne plaća se na dobra za koja je, u okviru carinskog postupka, odobren postupak carinskog skladištenja.

Poresko oslobođenje po ovom osnovu ostvaruje se direktnom primenom odredbe člana 26. stav 1. tačka 6) Zakona o porezu na dodatu vrednost,a  sprovodi ga nadležni carinski organ u trenutku odobravanja postupka carinskog skladištenja.

15. Poresko oslobođenje po osnovu promet robe u carinskom skladištu za vreme trajanja postupka carinskog skladištenja

Načelno posmatrano, za sve vreme trajanja postupka carinskog skladištenja dobra koja se nalaze u carinskom skladištu  u režimu su poreskog oslobođenja sve dok se dobra  nalaze pod carinskim nadzorom u postupku carinskog skladištenja.

U skladu sa carinskim propisima, roba koja se nalazi u postupku carinskog skladištnja može se:
  1. privremeno iznositi iz carinskog skladišta;
  2. premeštati iz jednog u drugo skladište;
  3. promeniti vlasnik.
U svim ovim slučajevima PDV se ne obračunava i ne plaća. Privremeno iznošenje robe iz carinskog skladišta i premeštaj robe iz jednog u drugo skladišta nije predmet plaćanja PDV jer u ovim slučajevima ne dolazi do promene vlasnika robe, odnosno u ovim slučajevima vlasnik robe ostaje isti. Da podsetimo, jedan od osnovnih principa PDV je da predmet PDV može biti prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik.
 
Kada je reč o prometu dobara koja se nalaze u postupku carinskog skladištenja gde dolazi do promene vlasnika robe, predmet je PDV, ali je taj promet oslobođen od plaćanja PDV po članu 24. stav 1. tačka 6) Zakona o porezu na dodatu vrednost, i to sa pravom na odbitak prethodnog poreza.
 
16. Način ostvarivaja poreskog oslobođenja za promet dobara koja se nalaze u postupku carinskog skladištenja

U praksi je čest slučaj da se  za robu koja se nalazi  carinskom skladištu  vrši prenos vlasništva na tom robom, pri čemu se njen status ne menja, tj. ona se i dalje nalazi u postupku carinskog skladištenja, po nadzorom, stim što se samo promenio vlasnik robe. U ovakvim slučajevima, do 1. jaanuara 2013. godine, na prenos vlasništva robe u carinskom skladištu PDV se obračunavao i plaćao.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS, broj 93/12) se, sa primenom od 1. januara 2013. godine i na ovaj promet ovodi poresko oslobođenje. Naime, prema noveliranoj odredbi člana 24. stav 1. tačka 6) zakona o porezu na dodatu vrednost, koja se primenjuje od 1. januara 2013. godine, PDV se ne plaća na promet dobara koja su u postupku carinskog skladištenja. Napominjemo da se ovo poresko oslobođenje odnosi se samo na promet dobara u postupku carinskog skladištenja, a ne i na promet usluga u carinskog skladištu, npr. na naknade za skladištenje dobara u carinskom skladištu PDV se obračunava i plaća.

Način i postupak poreskog oslobođenja propisan je članom 9. Pravilnika o poreskim oslobođenjima. Prema članu 9. stav 1. Pravilnika o poreskim oslobođenjima obveznik PDV koji vrši promet dobara koja su u postupku carinskog skladištenja  može da ostvari poresko oslobođenje po ovom osnovu ako poseduje:
  1. deklaraciju, odnosno overenu kopiju deklaracije kojom se dokazuje da su dobra u postupku carinskog skladištenja, u skladu sa carinskim propisima;
  2. račun za isporuku dobara overen od strane nadležnog carinskog organa.
Deklaracija kao dokaz za ostvarivanje poreskog oslobođenja popunjava se sa oznakom „UV“ i šifrom C7 u rubrici 1. JCI u skladu sa Pravilnikom o deklaraciji.
Račun isporučioca dobara koja se nalaze u postupku carinskog skladištenja, kao dokaz za ostvarivanje ovog oslobođenja mora sadržavati propisane podatke iz člana 7. Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računima i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Sl. glasnik RS“, broj 123/12 i 86/15) , i to:
  1. naziv i adresu i PIB obveznika isporučioca dobara, tj. korisnika carinskog skladišta;
  2. mesto i datum izdavanja i redni broj računa;
  3. naziv,adresu i PIB obveznika- primaoca računa,tj korisnika carinskog skladišta;
  4. vrstu i  količinu isporučenih dobara;
  5. datum prometa dobara;
  6. iznos ukupne naknade za isporučena dobra;
  7. napomena o poreskom oslobođenju: "PDV nije obračunat u skladu sa članom 24. stav 1. tačka 6 Zakona o porezu na dodatu vrednost" .
Poresko oslobođenje po ovom osnovu može se ostvariti samo ako se dobra,u trenutku prometa, nalaze u postupku carinskog skladištenja, što potvrđuje carinski organ overom računa o prometu dobara.
 
Ako je obveznik PDV isporučilac dobara primio avansnu uplatu pre izvršenog prometa, obveznik koji vrši promet dobara može da ostvari poresko oslobođenje ako poseduje deklaraciju, odnosno overenu kopiju deklaracije kojom se dokazuje da su dobra u postupku carinskog skladištenja, u skladu sa carinskim propisima.
U poreskoj prijavi za poreski period u kome je izvršen promet, obveznik PDV iskazuje promet po ovom osnovu na rednom broju 1 u polje 001. U slučaju avansne uplate, obveznik ne iskazje podatke o avansnoj uplati.
 
17. Poreski tretman prestanka postupka carinskog skladištenja
 
U prethodnim potačkama istakli smo da na robu koja je smeštena u carinsko skladište PDV se ne obračunava i ne plaća i u režimu poreskog oslobođenja je sve dok se roba nalazi pod carinskim nadzorom u postupku carinskog skladištenja. Dalji poreski tretman ove robe zavisi od budućeg cariskog postupka robe nakon završetka carinskog skladištenja.

U skladu sa carinskim propisima, postupak carinskog skladištenja se razdužuje kada se stranoj robi odredi neko drugo dozvoljeno postupanje ili upotreba, kao što su:
  1. ponovni izvoz robe,
  2. puštanje robe u slobodan promet,
  3. stavljanje robe u postupak sa ekonomskim dejstvom,
  4. smeštaj u slobodnu zonu ili slobodno skladište,
  5. uništenje robe pod carinskim nadzorom,
  6. ustupanje robe carinskom organu,
  7. tranzitni postupak.
Navedeni carinski postupci su uglavnom poreski stimulisani, odnosno na te postupke PDV se ne obračunava pod uslovima propisanim čl. 24 i 26. Zakona o porezu na dodatu vrednost. Jedino se na carinski postupak stavljanja robe u slobodan promet po pravilu obračunava i plaća PDV, sa izuzetkom kada je reč robi za čije je stavljanje u slobodan promet propisano poresko oslobođenje (npr. donacije, humanitarna pomoć, diplomatska predstavništva i dr).
Commercium.rsCopyright © 2018, Commercium
Designed by:  Built by: M.G.soft