Naknadna kontrola

NAKNADNA KONTROLA PREFERENCIJALNOG POREKLA ROBE

-SMERNICE IZ NABOLJE PRAKSE I ISKUSTVA ZEMALJA ČLANICA EVROPSKE UNIJE-

Regionalna konvencija o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o porekla (PEM konvencija)

(“Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 7/2013) / ‘’Official Journal of the European Union, L54 26 February 2013’’)

Uvod

Ovaj tekst predstavlja sažeti prikaz najbolje prakse Evropske unije u upravljanju postupcima provere dokaza o preferencijalnom poreklu u kontekstu sistema preferencijalnog porekla robe. Proizašao je iz javno dostupnih informacija javnih glasila Evropske komisije.

Predstavlja dobru osnovu za informisanje kako privrednih društava koja koriste sistem preferencijala u svom poslovanju tako i šire poslovne zajednice.

1. Benefiti i obaveze u preferencijalnoj trgovini po PEM konvenciji
 

Preferencijalna trgovina pruža benefite konkurentnosti u izvozu i plasmanu proizvoda na tržišta koja čine zonu slobodne trgovine sa istovetnim pravilima o poreklu. Termin preferenijal znači povlašćen tretman, sniženu ili carinsku stopu 0% pri uvozu. Međutim privredna društva pored benefita u primeni preferencijalnih pravila o poreklu (PEM konvencija) preuzimaju i obaveze koje proizilaze iz njih.

U deo tih obaveza spada i saradnja sa nadležnim carinskim organima u delu kontrole sprovođenja preferencijalnih pravila o poreklu robe. U tom smislu, treba uzeti u obzir i odrebe o administrativnoj saradnji carinskih organa zemlja „partnera“ izvoznica i uvoznica. Između ostalog, iz odredbi PEM konvencije o administrativnoj saradnji, proizilaze i bliže procedure koje carinske administracije propisuju vezano za naknadne kontrole. Što se tiče Evropske unije, reč je o javno dostupnim informacijama/smernicama koje objavljuje TAXUD kao nadležno telo Evropske komisije. Carinske administracije zemalja članica i drugih zemalja „partnera“ koriste pomenute smernice radi prilagođavaja načina vršenja naknadnih kontrola prema svojoj organizacionoj strukturi.

Naknadna kontrola može zahtevati znatan rad, vreme i sredstva kako privrednog društva tako i kontrolnog carinskog organa. Posebno, kada su pravila o poreklu složena što zavisi od konkretnog proizvoda i načina proizvodnje privrednog društva/izvoznika. Često je potrebna detaljna provera računovodstvene evidencije izvoznika, uključujući i ostale posredne učesnike u trgovini i proizvodnji. To se posebno odnosi na dokumentaciju o proizvodnji.

Od znanja i iskustva privrednog društva, ali i carinskog organa u vođenju kontrole, zavisi i koliki će se rad i resursi koristiti, da li će se kontrola izvršiti na najefikasniji i najoptimalniji način.

U sistemu naknadnih provera porekla robe u delu administrativne saradnje učestvuje i Srbija obzirom da primenjuje Sporazume o slobodnoj trgovini koji čine zonu slobodne trgovine (SSP EU/RS, EFTA/RS, CEFTA 2006 i Turska). Time su se učesnici ove zone slobodne trgovine (tzv.SAP+) obavezali i na administrativnu saradnju u delu provera porekla robe za koje su izdati dokazi o preferencijalnom poreklu (EUR.1 certifikati/izjave o poreklu robe).

Konkretno, administrativna saradnja nadležnih carinskih organa zemalja uvoznica i izvoznica je propisana odredbama čl.31-34 Priloga I PEM konvencije. U okviru ovih odredbi su propisani rokovi pokretanja/okončanja, načina saradnje carinskih organa u naknadnim kontrolama preferencijalnog porekla robe. Iz odredbi o čuvanju dokaza o poreklu robe (EUR.1/izjava o poreklu) i ostale prateće dokumentacije, proizilazi da naknadne kontrole mogu biti pokrenute i do tri godine od trenutka izvoza/uvoza. Upravo je to rok koji je obavezujući za čuvanje dokaza o poreklu i od strane carinske administracije ali i od strane izvoznika/uvoznika. Po zahtevu carinske administracije zemlje uvoznice, naknadna kontrola carinske administracije zemlje izvoznice mora biti započeta, okončana u roku od 6+4 meseci uključujući i slanje odgovora prema carini podnosiocu zahteva za naknadnom kontrolom.

Shodno praksi, naknadne kontrole, generalno mogu biti pokrenute u dva momenta: prilikom uvoznog carinjenja ili nakon izvršenog uvoza.

Ovakvo postupanje proizilazi iz analize rizika koje vrši svaka carinska administracija prema svojim procenama i ulaznim parametrima. Analizom i pokretanjem kontrola se bave posebne organizacione jedinice carinskih administracija bilo zbog ugrožavanja sopstvenog tržišta i domaćih proizvođača ili tarifskih pitanja gde spadaju svrstavanje robe po carinskoj tarifi, vrednovanje robe, poreklo robe itd.

U tekstu koji sledi, navode se neki osnovni parametri analize vezane za pokretanje naknadnih kontrola porekla robe od strane carinskih administracija koje su zasnovane na pomenutim smernicama Evropske komisije.

Obzirom na istovetnost pravila o poreklu (PEM konvencija), sistem pokretanja naknadnih kontrola je manje više sličan za sve carinske administracije zoni slobodne trgovine u kojoj učestvuje i Republika Srbija. 

2. Generalni sistem provere porekla robe na nivou EU

Provera porekla robe vrši se na osnovu koordinisane saradnje usko specijalizovane carinske organizacione jedinice/Odeljenja i ostalih učesnika u sistemu preferencijalnog porekla robe, kako na nacionalnom tako i na nivou nadležnih tela Evropske unije a to je Evropska komisija ili druge međunarodne ili regionalne organizacije. 

Navedenim se omogućava:

• Veza sa Evropskom komisijom i međunarodnim ili regionalnim organizacijama;
• Upravljanje podacima o izvoznicima (ovlašćenim izvoznicima) i pečatima koji se koriste za overu dokaza o poreklu EUR.1 (kontrola trebovanja, razmena uzoraka i otisaka);
• Komunikacija s zemljama članicama EU i zemljama korisnicama u smislu zahteva za proverom porekla robe;
• Razmena rezultata i podataka zbog potreba analize rizika u izboru dokaza o poreklu koji se šalju u naknadnu kontrolu;
• Postupak provere dokaza o poreklu u uvozu, izdatih od stranih administracija, uključujući upravljanje garancijama za naplatu uvoznih carina;
• Praćenje rokova zahteva za proveru;
• Prikupljanje statističkih podataka za potrebe širih analiza;
• Procedure razmene podataka na brz i efikasan način;
• Pružanje podrške privrednim društvima kroz nadležna tela i organizacije radi ispravnog tumačenja i primene pravila o poreklu robe;

3. Izbor dokaza o poreklu koji se šalju na naknadnu proveru organu zemlje izvoznice (nakon uvoza u EU)

Izbor dokaza o poreklu za proveru se vrši na osnovu analize rizika (npr.posebne organizacione jedinice carinskih administracija).

O robi visokog rizika informacije se prikupljaju iz više različitih izvora pre nego što se donese odluka o slanju određenih dokaza o poreklu robe na proveru zemlji izvoza.

Pokretanje provera se može vršiti iz sledećih razloga:

3.1 Na širem nivou EU, na osnovu:

• informacija baziranih na rezultatima prethodnih provera;
• baza podataka koje vode carinske uprave, npr. statistički podaci, baze podataka o prekršajima ili počiniocima prekršaja, statističkim podacima o robi, obimu uvoza robe u određenom periodu, rokova za proveru kojih se administracije prethodno nisu pridržavale;
• dostupnim podacima kojima upravljaju drugi državni organi – npr. Poreska uprava, trgovinske komore;
• internet stranica preduzeća;
• službi za spoljnu reviziju;
• informacijama dobijenim od konkurentskih privrednih društava;
• informacijama dobijenim od trgovinskih predstavničkih tela;
• informacijama o proizvodnim kapacitetima određene robe iz određenih zemalja;
• informacijama dobijenim od trećih zemalja;
• u slučaju EU, informacijama dostavljenim od strane ''OLAF''-a - Evropske kancelarije za borbu protiv prevara.

3.2 Na nivou zemlje članice, na osnovu:

• administrativnih/tehničkih razloga kao što su sledeći:
  • otisak carinskih pečata za overu EUR.1 certifikata ne odgovara uzorku/otisku dostavljenom od strane zemlje izvoznice;
  • nečitljivog otiska carinskog pečata, provera verodostojnosti po otisku dostavljenog uzorka;
  • izvoznik nije potpisao dokaz o poreklu (EUR.1 ili izjavu o poreklu);
  • na dokazu o poreklu se nalazi ispravka koju nadležni organ za izdavanje nije overio;
  • količina navedena na dokazu o poreklu ne odgovara podacima navedenim na komercijalnim dokumentima uz robu;
  • organ nadležan za izdavanje nije potpisao dokaz (EUR.1);
  • organ nadležan za izdavanje dokaza nije naveo datum na istom;
  • polje za opis robe nije popunjeno adekvatno u skladu s prijavljenom robom;
  • sumnje vezane za broj carinskog ovlašćenja ovlašćenog izvoznika koji je naveden u izjavi o poreklu;
  • robu koju je isporučio određeni privredni subjekt nadležni organ nikad nije verifikovao;
• Suštinski razlozi – sumnja u ispunjenost pravila o poreklu
  • podaci navedeni u dokumentima predočenim za carinjenje upućuju na to da prerada ili obrada koje su izvršene na materijalima u zemlji izvoznici nisu dovoljni da bi se robi dodelio status proizvoda s poreklom;
  • sumnja da izvoznik nije pravilno deklarisao status porekla robe u skladu sa odredbama pravila o poreklu;
  • sumnja da nije ispunjen uslov teritorijalnosti;
  • sumnja da nije ispunjen uslov direknog transporta;
  • sumnja da se proizvođač nije pridržavao pravila o zabrani povraćaja carine ili oslobođenja od carinskih dažbina, na materijale bez porekla (čl.14 Priloga I PEM konvencije)
• Ostali razlozi za proveru
  • sumnja u mogućnost provere statusa proizvoda s poreklom;
  • rezultati istraga nadležnih tela, slična roba istog izvoznika nije bila roba s poreklom;
  • ista roba istog uvoznika se prethodno uvozila kao roba bez porekla u drugoj zemlji;
  • oznake na ambalaži otkrivene prilikom carinjenja ukazuju na drugo poreklo (npr. poreklo u zemlji XXX), što ne odgovara podacima navedenim na dokazu o poreklu;
  • oznake na robi otkrivene prilikom carinjenja ukazuju na drugo poreklo (npr. Poreklo u zemlji XXX), što ne odgovara podacima navedenim na dokazu/dokazima o poreklu;
  • na osnovu podataka navedenih na otpremnim dokumentima, sumnja se da dokaz o poreklu nije stvarno izdat za predmetnu pošiljku robe;
  • sumnja u ispravnost utvrđene vrednosti robe s poreklom, koja je omogućila izdavanje dokaza o poreklu;
  • ostalo;

4. Procedura slanja zahteva za proverom dokaza o poreklu izdatih u zemljama izvoznicama (uvoz u EU)

Nakon izbora dokaza o poreklu za proveru, zemlji uvoznici se šalje službeni dopis kojim se zahteva provera dokaza o poreklu s priloženim kopijama predmetnog dokaza o poreklu. U slučaju sumnje vezane za pečate za overu dokaza o poreklu EUR.1 ili izmene pečata, može se poslati i originalni dokaz o poreklu, kopija verna originalu se zadržava u evidenciji. Dopis treba sadržati neke od sledećih podatka:

• pozivanje na pravni osnov zahteva za proverom;
• konkretne razloge za proveru;
• posledice nedostavljanja odgovora ili pružanja nepotpunih informacija (navodi se presuda Evropskog suda pravde u predmetu ''Beemsteoboer'');
• zahtev da se na upit odgovori u roku od 10 meseci.

Administracija zemlje uvoznice vodi evidenciju o svim zahtevima za proverom poslatim partnerskim zemljama/zemljama korisnicama, posebno vodeći računa o datumu zahteva za proverom, i očekivanom datumu odgovora administracije zemlje izvoznice.

U određenim slučajevima, na osnovu procene administracije uvoza, može se obavestiti i uvoznik da se vrši naknadna provera. Međutim, ovo nije slučaj kada bi obaveštavanje uvoznika moglo ugroziti integritet provere, tada se uvoznik ne obaveštava o pokrenutoj proveri. Ovo je opet stvar analize rizika carinske administracije zemlje uvoza.

U slučaju negativnog odgovora i naplate carine, uvoznika bi trebalo obavestiti pisanim putem i dati mu priliku da prouči spis ili kopiju odgovora zaprimljenog od nadležnog organa zemlje izvoznice.

Slanje zahteva za proverom može se izvršiti i elektronskim putem, ali je to moguće ukoliko se administracije službeno usuglase da će u određenim slučajevima zahtev za proverom slati elektronskim putem.

Time se vrši brža razmena podataka u sistemu provera, smanjuje dokumentacija, troškovi poštanskih usluga, brže oslobađanje garancija i brže utvrđivanje i naplata manje plaćenih carina.

5. Procedura prihvatanja zahteva zemalja ''partnera'' za proverom dokaza o poreklu izdatih u EU (izvoz iz EU)

Nakon zaprimanja zahteva, nadležna carinska organizaciona jedinica može poslati obaveštenje administraciji zemlje uvoznice da je zahtev zaprimljen, kada je moguće elektronskom poštom, pri čemu se takođe naglašava da će odgovor biti dostavljen u okviru 10 meseci (6+4).

Zaprimljeni zahtev za proverom i dokaz o poreklu šalje se što je pre moguće odgovarajućoj organizacionoj jedinici carinske uprave koji će sprovesti naknadnu kontrolu kod izvoznika.

Odgovor sa rezultatima i detaljima provera, uz dodatna pojašnjenja koja su potrebna, šalje se organizacionoj jedinici koja je nadležna. Nadležna adresa carine izvoza za komunikaciju i slanje odgovora carinskoj administraciji uvoza je ona koja je registrovana na osnovu razmene informacija u sklopu odredbi o administrativnoj saradnji PEM konvencije.

U slučajevima kada je jasno da će provera trajati duže od dozvoljenog roka, nadležnoj organizacionoj jedinici se dostavlja obaveštenje da je potreban dodatni period radi okončanja provere. O tome se obavezno obaveštava administracija zemlje uvoza. U suprotnom, usled kašnjenja u dostavi odgovora o rezultatima naknadne kontrole porekla robe kod izvoznika, može doći do naplate carinskih dažbina u zemlji uvoza. 

6.Način vršenja provera kod izvoznika iz EU

• Proveri pečata i potpisa (rubrika 11 EUR,1 certifikta);
• Proveri pravilnosti dosadašnjeg poslovanja privrednog društva koje je overilo dokaz o poreklu;
• Određivanju vrste provere koju je potrebno sprovesti - tehnička provera, provera porekla robe u skladu sa pravilima o poreklu koja su propisana za konkreatn proizvod /ili drugi razlozi;
• Kontaktiranje izvoznika/proizvođača (dopisom ili direknim dolaskom);
• Obezbeđuje se da se provera porekla izvrši i to u roku od 10 meseci (6+4);
• Ako je provera još uvek u toku i nakon isteka roka od 10 meseci, o tome se obaveštava nadležni organ koji je poslao zahtev za proverom;

Generalno, u pripremi naknadne kontrole carinski organ analizira podatke o tome da li je privredno društvo koje je u proveri proizvođač ili samo izvoznik predmetne robe. Eventualno vrši proveru nabavke izvoznika unutar carinskog područja EU. Razmatra eventualnu potrebu korišćenja obrasca INF. 4 (propisan procedurom provere izjave dobavljača unutar carinskog područja EU)

Shodno analizi, takođe se vrši provera eventualnih zloupotreba sistema novčanih i poreskih transakcija između privrednih društava. Na primer, razlikama u proizvodnim cenama radi ispunjavanja pravila o poreklu kada su privrena društva međusobno povezana.

Po osnovu zahteva za proverom porekla, u skladu sa Prilogom I PEM konvencije, sagledava se način dobijanja preferencijalnog porekla proizvoda. Proizvodi mogu biti dobijeni u potpunosti, primenom kumulacije porekla, primena vrednosnog uslova dozvoljenog korišćenja materijala bez porekla itd.. U svim navedenim generalnim uslovima pravila o poreklu robe moraju uzimati u obzir i potrebu ispunjenja uslova postupaka obrade ili prerade koji moraju biti iznad minimalnih.