Login || Izbor jezika: SRP | ENG
CarinaPojednostavljeni postupciCarinski prekršajiCarinska tarifa
PDVAkcizeSpoljna trgovinaDevizno poslovanje
HemikalijeBezbednost hraneSanitarna kontrolaVeterinarska kontrola

Vesti

17. jul 2019. Sanitarna kontrola Uzorkovanje igračaka
15. jul 2019. Bezbednost hrane Pravilnik o kvalitetu proizvoda od mesa
PrethodnaSledeća
8.
januar
2019.
Carina

Izmena odobrenja za aktivno oplemenjivanje


Postupak aktivnog oplemenjivanja, uz primenu jednog ili više procesa oplemenjivanja, prema članu 143. Carinskog zakona, može se odobriti za:

  1. stranu robu, za koju se ne plaća carina niti roba podleže merama trgovinske politike, a namenjena je ponovnom izvozu iz carinskog područja u obliku dobijenih proizvoda (sistem odlaganja);
  2. stranu robu koja je stavljena u slobodan promet uz plaćanje dažbina, za koju se može odobriti povraćaj carinskog duga ili otpust carine, ako se roba izveze iz carinskog područja u obliku dobijenih proizvoda (sistem povraćaja).

Pri tome, u članu 111. Carinskog zakona propisano je da se carinski postupak sa ekonomskim dejstvom, u koje spada i postupak aktivnog oplemenjivanja, može primeniti samo na osnovu odobrenja carinskog organa. Zahtev za izdavanje odobrenja za sprovođenje postupka aktivnog oplemnjivanja, uz neophodne prateće isprave i dokumenta, podnosi se carinskom organu nadležnom prema mestu u kojem će se roba proizvoditi ili prerađivati i to u pisanoj formi i u skladu sa propisanim obrascem, s tim što carinski organ može da dozvoli da se zahtev za produženje ili izmenu odobrenja, umesto na propisanom obrascu, podnese u obliku uobičajenog pisanog zahteva.

Ovde treba imati u vidu član 113. Carinskog zakona kojim je propisano da u odobrenju za carinski postupak sa ekonomskim dejstvom moraju biti navedeni uslovi pod kojima se sprovodi taj postupak. U stavu 2. istog člana propisano je da je nosilac odobrenja dužan da obavesti carinski organ o svim činjenicama koje nastanu posle izdavanja odobrenja i utiču na njegovu dalju primenu ili sadržinu.

 

Prema tome, imajući u vidu prethodno navedeno, ukoliko je nakon izdavanja odobrenja za postupak aktivnog oplemenjivanja došlo do izmena činjenica na osnovu kojih je doneto odobrenje (promena kupca, promena količine robe i slično), potrebno je o izmenjenim činjenicama obavestiti carinski organ koji je izdao odobrenje kako bi taj organ prvobitno izdato odobrenje izmenio.



Carinski organ daje odobrenje na pismeni zahtev lica koje organizuje izvođenje postupka obrade (organizuje nabavku robe, proizvodnju i prodaju dobijenih proizvoda i ne učestvuje u proizvodnim postupcima) ili licu koje delimično ili u celosti obavlja postupke oplemenjivanja.

Opšti uslovi koji moraju biti ispunjeni prilikom odobravanja carinskog postupka su da se odobrenje daje samo licima koja pruže sve potrebne garancije da će pravilno sprovoditi postupak i ako carinski organ ima mogućnost nadzora i kontrole nad odobrenim postupkom.

Pored opštih uslova, kada je u pitanju aktivno oplemenjivanje, onda treba imati u vidu posebne uslove propisane članom 145. Carinskog zakona, gde stoji da se odobrenje može dati samo:

  1. licima sa sedištem ili prebivalištem u carinskom području Republike Srbije, a licima sa sedištem van carinskog područja Republike Srbije, ako vrše uvoz robe netrgovinske prirode; 
  2. ako se uvozna roba može prepoznati u dobijenom proizvodu, osim u slučaju upotrebe iz člana 143. stav 2. alineja 4. ovog zakona, a u slučaju upotrebe ekvivalentne robe u skladu sa uslovima iz člana 144. ovog zakona;
  3. ako se postupkom aktivnog oplemenjivanja postižu povoljniji uslovi za izvoz ili ponovni izvoz dobijenih proizvoda, pod uslovom da nisu ugroženi osnovni interesi domaćih proizvođača (ekonomski uslovi). 

Prema tome, ukoliko dva pravna lica obavljaju različite poslove i procese aktivnog oplemenjivanja na robi, a nemaju zaključen ugovor o zajedničkom izvođenju posla aktivnog oplemenjivanja, to nadležni carinski organ može da izda dva posebna odobrenja za dva odvojena postupka aktivnog oplemenjivanja, svakom pravnom licu pojedinačno. Imajući u vidu da je članom 116. Carinskog zakona propisano da se carinski postupak okončava kada se za robu koja je bila stavljena u taj postupak ili za dobijene ili prerađene proizvode odredi novi carinski dozvoljeni postupak ili upotreba, to će, u ovom slučaju, značiti da će jedan postupak aktivnog oplemenjivanja biti okončan drugim postupkom aktivnog oplemenjivanja. 



 

Kada je u pitanju plaćanje kompenzatorne kamate prvenstveno treba imati u vidu da se ista ne naplaćuje automatski, tj. uvek kada se roba iz postupka privremenog uvoza i aktivnog oplemenjivanja stavlja u slobodan promet, već je članom 251. stav 4. Carinskog zakona propisano da će se, pod uslovima i okolnostima koje utvrdi Vlada, na iznos carinskog duga naplatiti kompenzatorna kamata radi sprečavanja neosnovanog sticanja finansijske koristi zbog pomeranja dana nastanka ili obračuna carinskog duga. Prilikom ocene da li je došlo do neosnovanog sticanja finansijske koristi uzima se u obzir činjenica da li je i kako je nosilac carinskog postupka ispunjavao svoje obaveze prema carinskim organima u toku trajanja tog postupka, npr. da li je u predmetnom postupku bilo položeno obezbeđenje za naplatu carinskog duga, da li je blagovremeno dostaljao zahtevane isprave i slično, što bi sve trebalo da budu pokazatelji da nije postojala namera izigravanja carinskih propisa. 

Dalje, prema članu 285. stav 1. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom, kada nastane carinski dug za dobijene proizvode ili uvezenu robu u postupku aktivnog oplemenjivanja ili privremenog uvoza, obračunaće se i kompenzatorna kamata na iznos carinskog duga za navedeni period. U stavu 5. istog člana navedeni su slučajevi kada se neće naplaćivati kompenzatorna kamata, pa tako, između ostalog, kompenzatorna kamata se neće naplaćivati pri stavljanju u slobodan promet sporednih dobijenih proizvoda, koji su propisani, ako je njihova količina srazmerna količini glavnih dobijenih proizvoda. Prema tome, imajući u vidu prethodno navedeno, ukoliko se sporedni dobijeni proizvodi nastali u postupku aktivnog oplemenjivanja stavljaju u slobodan promet, a isti predstavljaju otpad i ostatke, to nema mesta naplati kompenzatorne kamate, pod uslovom da je njihova količina srazmerna količini dobijenih proizvoda, a što je u skladu i sa odgovarajućim propisima EU.
 
Commercium.rsCopyright © 2019, Commercium
Designed by:  Built by: M.G.soft