Login || Izbor jezika: SRP | ENG
CarinaPojednostavljeni postupciCarinski prekršajiCarinska tarifa
Spoljna trgovinaDevizno poslovanjePDVAkcize
HemikalijeBezbednost hraneSanitarna kontrolaVeterinarska kontrola

Devizno poslovanje

Dokumenti i korisni linkovi

Devizni poslovi

Devizni poslovi
Zakonom o deviznom poslovanjuovde uređuje se više vrsta deviznih poslova. Uslovi i način njihovog obavljanja propisani su u posebnim poglavljima ovog zakona, ali i podzakonskim aktima, donetim radi izvršavanja Zakona o deviznom poslovanjuovde.

Prateći metodologiju iz Zakona o deviznom poslovanjuovde, u nastavku dajemo kratki prikaz svake od ovih vrsta deviznih poslova.

1. Tekući poslovi


Tekući poslovi su poslovi zaključeni između rezidenata i nerezidenata čija namena nije prenos kapitala.

Plaćanje, naplaćivanje i prenos po tekućim poslovima između rezidenata i nerezidenata vrši se slobodno, u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanjuovde, i obuhvataju, bez ograničenja:
  1. plaćanja po osnovu spoljnotrgovinskih poslova i po drugim tekućim poslovima sa inostranstvom u smislu zakona koji uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje;
  2. plaćanja po osnovu otplate dela glavnice i kamata na kredite;
  3. povraćaj sredstava uloženih u investicije, kao i prenos u inostranstvo i unos dobiti po osnovu direktnih investicija;
  4. prenose u korist fizičkih lica po osnovu: penzija, invalidnina i ostalih socijalnih primanja, prenose po osnovu poreza i taksi, međudržavne saradnje, likvidiranih šteta po osnovu ugovora o osiguranju, prenose po osnovu pravnosnažnih i izvršnih odluka, prenose po osnovu dobitaka u igrama na sreću, naknada za koncesije, članarina i kazni (penala) i druge prenose, kao i prenose po osnovu iznosa troškova potrebnih za izdržavanja porodice.
1.1. Naplata i plaćanje po osnovu izvoza i uvoza robe i usluga

Naplata i plaćanje koji se vrše po osnovu spoljnotrgovinskog posla izvoza i uvoza robe i usluga koji su ugovoreni u devizama ili u dinarima, kao tekućeg posla u smislu Zakona o deviznom poslovanju, u potpunosti su liberalizovani u periodu do godinu dana od datuma izvoza ili uvoza robe i usluga, odnosno od datuma avansne naplate, odnosno plaćanja robe ili usluga.

Po isteku propisanog roka, ovi poslovi se smatraju kreditnim poslovima sa inostranstvom i kao takvi moraju se evidentirati kod Narodne banke Srbije na način i u rokovima propisanim Odlukom o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom.ovde
 
1.2 Prebijanje dugovanja i potraživanja

Zakonom o deviznom poslovanjuovde propisano je da se prebijanje dugovanja i potraživanja može vršiti po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga i po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama, ali pod različitim uslovima, u zavisnosti od vrste posla iz kog je nastalo dugovanje, odnosno potraživanje koje je predmet prebijanja, u smislu ovog zakona.

Stoga su uslovi i način obavljanja ovih poslova bliže uređeni dvema uredbama:
  • Uredbom o načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog  prometa robe i uslugaovde  i
  • Odlukom o načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizamaovde
1.3 Prenos, odnosno plaćanje ili naplata potraživanja i dugovanja

Banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata - fizičkih lica, i nerezidenti, mogu prenositi, odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja koja su nastala po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata, koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima. 

Ovi poslovi mogu se vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog između prenosioca i primaoca potraživanja i dugovanja,  uz obavezu prenosioca da dužnika iz osnovnog posla obavesti o izvršenom prenosu potraživanja, odnosno obavezu prenosioca da pribavi saglasnost poverioca iz osnovnog posla za prenos dugovanja.
 
Ugovor naročito sadrži identifikacione podatke o ugovornim stranama, podatke o osnovu po kom su nastala potraživanja i dugovanja koja su predmet prenosa, uključujući i podatke o dužniku, odnosno poveriocu, kao i podatke o valuti i iznosu potraživanja i dugovanja koji su predmet prenosa.

2. Kapitalni poslovi


Kapitalni poslovi su poslovi između rezidenata i nerezidenata čija je namena prenos kapitala. Plaćanje, naplaćivanje i prenos po kapitalnim poslovima između rezidenata i nerezidenata vrše se slobodno, osim ako Zakonom o deviznom poslovanju nije drukčije propisano.

Kapitalni poslovi, u smislu Zakona o deviznom poslovanju, su:
  • direktne investicije,
  • ulaganja u nekretnine,
  • poslovi sa hartijama od vrednosti,
  • poslovi sa finansijskim derivatima
  • poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima,
  • kreditni poslovi,
  • garancijski poslovi
  • depozitni poslovi,
  • poslovi po osnovu ugovora o osiguranju u skladu sa zakonom koji uređuje osiguranje,
  • jednostrani prenosi sredstava plaćanja (lični i fizički).
2.1 Direktne investicije

Direktne investicije, u smislu Zakona o deviznom poslovanjuovde, su ulaganja rezidenta u inostranstvu i nerezidenta u Republici u pravno lice sa ciljem da se uključi u upravljanje poslovima tog pravnog lica, a čime ulagač stiče najmanje 10% učešća u osnovnom kapitalu, odnosno najmanje 10% glasačkih prava, u roku ne dužem od godinu dana od dana prvog ulaganja u to pravno lice u slučaju sukcesivnih ulaganja (radi dostizanja praga od 10%).

Direktno investiranje može biti izvršeno kroz osnivanje pravnog lica, ogranka ili predstavništva, kupovinu udela ili akcija u kapitalu pravnog lica, dokapitalizaciju pravnog lica, odobravanjem subordiniranih kredita ili zajmova, kao i na drugi način dozvoljen zakonom.

Plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija rezidenata -pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica u inostranstvo vrši se slobodno, u skladu sa zakonom koji uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje, dok se plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija nerezidenata u Republici vrši, takođe, slobodno, ali u skladu sa zakonom koji uređuje strana ulaganja.

Odlukom o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvomovde i Uputstvom za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvomovde  propisana je obaveza izveštavanja Narodne banke Srbije o direktnim investicijama nerezidenata u Republici Srbiji, kao i o direktnim investicijama rezidenata u inostranstvu. 

2.2 Poslovi sa hartijama od vrednosti

Zakonom o deviznom poslovanjuovde propisano je da se hartijama od vrednosti smatraju hartije koje su kao takve određene zakonom koji uređuje tržište kapitala.

Hartije od vrednosti mogu biti domaće i strane hartije od vrednosti.

Domaće hartije od vrednosti su hartije od vrednosti koje emituje rezident na domaćem i stranom tržištu, a mogu glasiti i na stranu valutu ako je to propisano posebnim zakonom.

Strane hartije od vrednosti su hartije od vrednosti koje emituje nerezident.

Rezidenti - pravna lica, preduzetnici i fizička lica mogu vršiti plaćanje i naplatu radi kupovine i prodaje u inostranstvu vlasničkih hartija od vrednosti koje nisu direktne investicije.

Kada je reč o dužničkim dugoročnim hartijama od vrednosti, Zakonom o deviznom poslovanju propisano je da rezidenti - pravna lica, preduzetnici i fizička lica mogu vršiti plaćanje i naplatu radi kupovine i prodaje dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti koje izdaju Evropska unija, države članice Evropske unije i OECD, međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije čiji su osnivači strane države, kao i onih čiji su izdavaoci pravna lica koja imaju sedište u državama članicama Evropske unije, kao i radi kupovine i drugih dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti u inostranstvu čiji stepen rizika (rejting) i zemlju izdavaoca propisuje Narodna banka Srbije. Banke mogu slobodno vršiti plaćanje i naplatu po osnovu kupovine i prodaje vlasničkih hartija od vrednosti kao i dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti.

Rezidenti, takođe, mogu vršiti plaćanje i naplatu radi kupovine i prodaje domaćih hartija od vrednosti koje glase na stranu valutu, a izdaju se u inostranstvu.

Nerezidenti mogu vršiti plaćanje i naplatu radi kupovine i prodaje u Republici dugoročnih dužničkih kao i vlasničkih hartija od vrednosti, u skladu sa zakonom koji uređuje tržište kapitala.

Kada je reč o kratkoročnim hartijama od vrednosti, Zakonom o deviznom poslovanju je propisano da rezidenti - pravna lica, preduzetnici i fizička lica mogu vršiti plaćanje i naplatu radi kupovine i prodaje kratkoročnih hartija od vrednosti čiji su izdavaoci Evropska unija, države članice Evropske unije, međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije u kojima učestvuju države članice Evropske unije, kao i onih čiji su izdavaoci pravna lica koja imaju sedište u tim državama, dok banke mogu slobodno vršiti plaćanje i naplatu po osnovu kupovine i prodaje kratkoročnih hartija od vrednosti čiji su izdavaoci Evropska unija, države članice Evropske unije i OECD, međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije u kojima učestvuju države članice Evropske unije i OECD, kao i onih čiji su izdavaoci pravna lica koja imaju sedište u tim državama. Najzad, nerezidenti koji imaju sedište, odnosno prebivalište u državama članicama Evropske unije mogu vršiti plaćanje i naplatu radi kupovine i prodaje kratkoročnih hartija od vrednosti u Republici, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

Uslovi i način obavljanja poslova sa hartijama od vrednosti, kao i obaveza izveštavanja o istima, uređeni su sledećim podzakonskim aktima donetim od strane Narodne banke Srbije:
  • Odluka o utvrđivanju stepena rizika izdavaoca dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti u koje rezidenti mogu da ulažu u inostranstvuovde
  • Odluka o obavljanju poslova s finansijskim derivatimaovde
  • Odluka o izveštavanju o poslovima s hartijama od vrednosti
2.3. Kreditni poslovi sa inostranstvom

Kreditni poslovi sa inostranstvom, u smislu Zakona o deviznom poslovanjuovde, su krediti,  koje odobrava banka ili strana banka,  i zajmovi između rezidenata i nerezidenata,  o kojima rezidenti izveštavaju Narodnu banku Srbije.

Zakonom o deviznom poslovanjuovde uređeni su sledeći kreditni poslovi sa inostranstvom:
  • komercijalni krediti i zajmovi u devizama i dinarima;
  • finansijski krediti i zajmovi u devizama;
  • subordinirani krediti i zajmovi u devizama;
  • kratkoročni oročeni bankarski depoziti u devizama;
  • kratkoročne bankarske kreditne linije u devizama;
  • drugi poslovi koji imaju obeležja kreditnog posla sa inostranstvom;
  • bankarske garancije, avali i drugi oblici jemstva koje banka daje u korist nerezidenta - kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva i po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu;
  • jemstva i druga sredstva obezbeđenja koja rezident – pravno lice i preduzetnik daje u korist nerezidenta - kreditora po kreditima koje rezidenti uzimaju iz inostranstva, kao i jemstva i druga sredstva obezbeđenja koja rezident - pravno lice daje po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu.
Kreditnim poslovima sa inostranstvom smatraju se i krediti i zajmovi u dinarima koje u skladu sa odredbama ovog zakona međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije čiji su osnivači strane države odobravaju rezidentima, kao i krediti u dinarima koje banke odobravaju nerezidentima. Kreditni poslovi sa inostranstvom u dinarima obavljaju se shodno odredbama Odluke o uslovima i načinu obavljanja kreditnih poslova sa inostranstvom u dinarimaovde

Navedeni kreditni poslovi evidentiraju se kod Narodne banke Srbije na način propisan Odlukom o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvomovde

2.4. Depozitni poslovi

Depozitni poslovi, u smislu Zakona o deviznom poslovanjuovde, jesu poslovi koji se obavljaju na osnovu ugovora o depozitu između nerezidenta – pravnog ili fizičkog lica i banke u zemlji ili između rezidenta – pravnog ili fizičkog lica i banke u inostranstvu.

Ovi poslovi bliže su uređeni sledećim podzakonskim aktima koje je donela Narodna banka Srbije:
  • Odluka o uslovima otvaranja i načinu vođenja deviznih računa rezidenata, kao i dinarskih i deviznih računa nerezidenataovde
  • Odluka o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvuovde
Depozitni poslovi rezidenata – fizičkih lica mogu u inostranstvu mogu se obavljati samo u slučajevima i pod uslovima propisanim Odlukom o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu, dok rezidenti – pravna lica ove poslove mogu obavljati isključivo na osnovu rešenja Narodne banke Srbije, odnosno po osnovu ispunjenosti pomenutom odlukom propisanih uslova.

2.5 Lični i fizički prenosi sredstava

Lični prenos sredstava plaćanja, u smislu Zakona o deviznom poslovanjuovde, je prenos sredstva iz Republike u inostranstvo ili iz inostranstva u Republiku koji se ne zasniva na izvršenju posla. Lični prenos sredstava se vrši između rezidenta fizičkog lica i nerezidenta, a uključuje poklone i pomoć, nasledstva, rente, podmirenje duga useljenika i sredstava koja iznose iseljenici.

Fizički prenos sredstava plaćanja je svaki prenos gotovine u dinarima, kao i prenos efektivnog stranog novca i hartija od vrednosti iz Republike i u Republiku. 

Kontrolu iznošenja iz Republike i unošenja u Republiku efektivnog stranog novca, dinara, čekova i hartija od vrednosti vrše carinski organi, koji imaju zakonsko ovlašćenje da na graničnom prelazu privremeno oduzmu od rezidenta i nerezidenta, uz izdavanje potvrde, dinare i efektivni strani novac, čekove i hartije od vrednosti koji glase na stranu valutu, a koji prelaze iznos koji je Narodna banka Srbije propisala odredbama Odluke o uslovima za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstvaovde

2.6. Platni promet sa inostranstvom i promet u devizama u zemlji

Platni promet sa inostranstvom obavlja se u devizama i u dinarima preko banke, pod uslovima i na način propisanim Odlukom o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvomovde   i Uputstvom za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvomovde
 
Rezidenti mogu obavljati platni promet sa inostranstvom i preko izdavaoca elektronskog novca - radi plaćanja i naplate po osnovu elektronske kupoprodaje robe i usluga, kao i preko platne institucije i javnog poštanskog operatora koji pruža platne usluge, u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge. Prijem sredstava iz inostranstva preko izdavaoca elektronskog novca rezidenti - humanitarne organizacije mogu ostvarivati i po osnovu donacija u humanitarne svrhe. Sredstva rezidenata, koja se vode kod strane institucije elektronskog novca radi plaćanja, odnosno naplate po osnovu elektronske kupoprodaje roba i usluga, odnosno po osnovu prijema donacija u humanitarne svrhe,  ne smatraju se depozitom, u smislu Zakona o deviznom poslovanju.

Zakonom o deviznom poslovanjuovde propisano je i da rezident može izvršiti naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje, odnosno od koga potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu, pod uslovom da je taj posao dozvoljen ovim zakonom.

Takođe, rezident - dužnik po dinarskom kreditu koji uzima od međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije čiji su osnivači strane države može izvršiti plaćanje i drugoj međunarodnoj finansijskoj organizaciji i razvojnoj banci ili finansijskoj instituciji čiji su osnivači strane države, a ne onoj kojoj duguje po tom poslu.

U obavljanju platnog prometa sa inostranstvom, plaćanje drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome se duguje, odnosno naplata od drugog nerezidenta, a ne od nerezidenta od kog se potražuje, može se vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog između svih učesnika u poslu ili izjave rezidenta da je obavešten o izvršenom prenosu potraživanja, odnosno da je saglasan sa prenosom dugovanja. Ugovor, odnosno izjava rezidenta naročito sadrži identifikacione podatke o svim učesnicima u poslu, podatke o osnovu po kome je nastalo potraživanje i dugovanje iz osnovnog posla i podatke o valuti i iznosu potraživanja i dugovanja koji su predmet ovih poslova.

Zakonom o deviznom poslovanjuovde propisano je da se plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici vrši u dinarima, uz izuzetke navedene u ovom zakonu, a u kojima je moguće ove poslove u Republici vršiti i u devizama.

Osim navedenog, odredbama Zakona o deviznom poslovanjuovde propisano je da se plaćanje, naplaćivanje, uplate i isplate mogu vršiti i u efektivnom stranom novcu, ali samo u slučajevima i pod uslovima propisanim Odlukom o slučajevima i uslovima plaćanja, naplaćivanja, uplata i isplata u efektivnom stranom novcuovde

3. Devizno tržište i kurs dinara

Devize i efektivni strani novac mogu se kupovati i prodavati samo na deviznom tržištu, za namene koje su dozvoljene ovim zakonom. Uslove i način rada deviznog tržišta propisala je Narodna banka Srbije Odlukom o uslovima i načinu rada deviznog tržištaovde

Predmet kupovine i prodaje na deviznom tržištu mogu biti samo one vrste deviza i efektivnog stranog novca koji su utvrđeni Odlukom o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištuovde

Zakonom o deviznom poslovanjuovde je propisano da se kupovina i prodaja deviza i efektivnog stranog novca na deviznom tržištu u Republici vrši neposredno.

Kupovinu i prodaju efektivnog stranog novca na deviznom tržištu obavlja banka, Narodna banka Srbije, kao i rezidenti koji, u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju, obavljaju menjačke poslove.

3.1 Menjački poslovi

Menjačke poslove mogu da obavljaju banke i rezident - privredni subjekt koji menjačke poslove obavlja na osnovu posebnog zakona kojim se uređuje njegova delatnost, dok rezidenti – pravna lica i preduzetnici ove poslove mogu obavljati na osnovu ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova izdatog od strane Poreske uprave, a po ispunjenosti uslova propisanih odredbama Zakona o deviznom poslovanjuovde.
 
Bliže uslove i način obavljanja menjačkih poslova propisala je Narodna banka Srbije Odlukom o uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslovaovde  i Uputstvom za sprovođenje odluke o uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslovaovde

4.  Devizna kontrola


Kontrolu deviznog poslovanja vrše Narodna banka Srbije, Poreska uprava, carinski organi, kao i drugi nadležni organi.

Narodna banka Srbije vrši kontrolu deviznog poslovanja banaka, institucija elektronskog novca sa sedištem u Republici i platnih institucija - u postupku koji je utvrđen zakonom kojim se uređuje njihovo poslovanje. Narodna banka Srbije vrši kontrolu platnog prometa sa inostranstvom koji obavlja javni poštanski operator - u postupku koji je utvrđen zakonom kojim se uređuju platne usluge.

Poreska uprava vrši kontrolu deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata i menjačkog poslovanja, ali i kontrolu deviznog poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija u slučajevima povezanosti imovinskim, upravljačkim i poslovnim odnosima.

Carinski organ vrši kontrolu iznošenja iz Republike i unošenja u Republiku, efektivnog stranog novca, dinara, čekova i hartija od vrednosti u putničkom, robnom i poštanskom saobraćaju.
 
Shodno Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanjuovde, počev od 1. januara 2019. godine biće izvršen prenos nadležnosti za vršenje kontrole menjačkih poslova, kao i kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata sa Poreske uprave na Narodnu banku Srbije.
Commercium.rsCopyright © 2018, Commercium
Designed by:  Built by: M.G.soft