Login || Izbor jezika: SRP | ENG
CarinaPojednostavljeni postupciCarinski prekršajiCarinska tarifa
PDVAkcizeSpoljna trgovinaDevizno poslovanje
EkologijaBezbednost hraneSanitarna kontrolaVeterinarska kontrola

Vesti

27.
oktobar
2020.
Carina

Odlaganje izvršenja odluke carinskog organa


Uslovi za odlaganje izvršenja odluke carinskog organa, kao i rok za koji se izvršenje odluke odlaže
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 483-00-00440/2020-17 od 09.9.2020. god.)

Odlaganje izvršenja odluke moguće je samo ako se izjavi žalba protiv prvostepene odluke, a priloženi dokazi i činjenice ukazuju na to da je odluka u suprotnosti sa carinskim propisima i da postoji opasnost od nanošenja velike štete licu koje izvršava odluku, zbog čega je odlaganje izvršenja opravdano.

Kada je u pitanju odlaganje plaćanja carinskog duga, treba imati u vidu da postoji nekoliko faza: prvo, utvrđen je carinski dug koji je potrebno platiti, drugo, dužnik je obavešteno utvrđenom carinskom dugu, treće, zakonska obaveza dužnika da plati carinski dug o kojem je obavešten, u roku od osam dana i, četvrto, zainteresovano lice može da zahteva odlaganje plaćanja carinskog duga (u skladu sa članom 94. Carinskog zakona). Tek ukoliko zainteresovano lice kome je carinski organ odložio plaćanje carinskog duga ne bi platilo carinski dug u propisanim rokovima odloženog plaćanja, možemo govoriti o prinudnom izvršenju, tj. o prinudnoj naplati tog carinskog duga. Ovo je, takođe, razlog zbog kog ne možemo odlaganje izvršenja odluke po žalbi (član 31. Carinskog zakona) dovoditi u vezu sa odlaganjem plaćanja carinskog duga (član 94. Carinskog zakona), niti se mogu analogno primeniti isti rokovi.

Propisi ne preciziraju period za koji carinski organ može produžiti rok za plaćanje carinskog duga ako je iznos uvoznih ili izvoznih dažbina koji treba platiti utvrđen u naknadnoj kontroli, već sadrže opštu odredbu da takvo produženje ne može biti duže od vremena koje je potrebno dužniku da preduzme odgovarajuće radnje radi izmirenja svoje obaveze. Iz čega dalje sledi da se rok od 30 dana propisan za odlaganje plaćanja carinskog duga (iz člana 97. Carinskog zakona) ne odnosi i na plaćanje carinskog duga koji je utvrđen u naknadnoj kontroli.

Što se tiče odlaganja izvršenja prvostepene odluke protiv koje je izjavljena žalbačlan 31. stav 3. Carinskog zakona propisuje da se polaganje obezbeđenja neće zahtevati ako bi to za dužnika predstavljalo neprimereno veliko opterećenje, odnosno nanelo veliku ekonomsku štetu, o čemu će carinski organ odlučivati u svakom konkretnom slučaju. Kada je reč o odloženom plaćanju carinskog duga iz člana 96. Carinskog zakona, ovaj član eksplicitno propisuje obavezu polaganja obezbeđenja u slučaju podnošenja zahteva za odloženo plaćanje, bez propisivanja izuzetaka od ovog pravila. Međutim, što se tiče drugih olakšica u vezi sa plaćanjem, član 98. Carinskog zakona propisuje da carinski organ, ako je položeno obezbeđenje, može dužniku odobriti i druge olakšice u vezi sa plaćanjem i, u tom slučaju, carinski organ može odustati od zahteva za polaganje obezbeđenja ako je utvrđeno, na osnovu dokumentovane procene situacije dužnika, da bi mu to stvorilo ozbiljne privredne ili socijalne teškoće (član 98. Stav 3. Carinskog zakona). 

Commercium.rsCopyright © 2020, Commercium
Designed by:  Built by: M.G.soft