Login || Izbor jezika: SRP | ENG
CarinaPojednostavljeni postupciCarinski prekršajiCarinska tarifa
PDVAkcizeSpoljna trgovinaDevizno poslovanje
EkologijaBezbednost hraneSanitarna kontrolaVeterinarska kontrola

Vesti

3.
novembar
2020.
Carina

Nastanak carinskog duga zbog neispunjavanja jedne od obaveza utvrđenih carinskim propisima


Naplata uvoznih dažbina za medicinska sredstva stavljena u carinsko skladište, a za koja nakon isteka roka skladištenja nije podnet zahtev za okončanje postupka skladištenja, pri čemu je za jedan deo te robe istekao rok upotrebe dok je bila u postupku carinskog skladištenja
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 483-00-01572/2019-17 od 09.9.2020. god.)
 
Član 67. Carinskog zakona je usaglašen sa članom 79. Carinskog zakonika EU (UCC − Union Customs Code).

Prilikom utvrđivanja nastanka carinskog duga zbog neispunjavanja obaveza, trebalo imati u vidu i evropsku praksu u pogledu tumačenja ovog člana. Konkretno, kada govorimo o nastanku carinskog duga zbog neispunjavanja jedne od obaveza utvrđenih carinskim propisima koje se odnose na unos strane robe u carinsko područje, njeno izuzimanje ispod carinskog nadzora, ili kretanje, preradu, smeštaj, privremeni smeštaj, privremeni uvoz ili raspolaganje tom robom unutar tog područja (član 67. stav 1. tačka 1) Carinskog zakona, odnosno član 79. stav 1. pod a) UCC), detaljnije objašnjavajući ove zakonske norme, u odgovarajućem aktu Evropske komisije (Guidelines On Customs Debt), navedeni su primeri kada nastaje carinski dug na osnovu ovog člana. Tako, kao primer, navedeno je da carinski dug nastaje kada je roba u postupku tranzita uzeta ispod carinskog nadzora. Takođe, kao jedan od primera navedeno je da carinski dug nastaje kada obaveza da se poseban postupak okonča u određenom roku nije ispunjena.

U skladu sa članom 67. stav 1. tačka 1) Carinskog zakona, carinski dug nastaje za medicinska sredstva stavljena u carinsko skladište, a za koja, nakon isteka roka skladištenja određenog od strane carinskog organa, nije podnet zahtev za okončanje postupka skladištenja u skladu sa članom 187. stav 1. Carinskog zakona, stavljanjem te robe u novi carinski postupak, iznošenjem sa carinskog područja Republike Srbije, uništenjem bez ostataka ili ustupanjem državi. Međutim, ovde bismo ukazali na član 263. stav 3. Carinskog zakona kojim je propisano da se roba koja se ne može prodati, odnosno upotrebiti zbog zdravstvenih, veterinarskih fitosanitarnih, sigurnosnih ili drugih razloga propisanih zakonom uništava pod carinskim nadzorom, u skladu sa propisima. S tim u vezi je i član 109. stav 1. tačka 6) Carinskog zakona, gde je propisano DA SE CARINSKI DUG PRI UVOZU ILI IZVOZU GASI AKO JE ROBA KOJA PODLEŽE PLAĆANjU UVOZNIH ILI IZVOZNIH DAŽBINA UNIŠTENA POD CARINSKIM NADZOROM ILI USTUPLjENA DRŽAVI. Iz čega dalje sledi, u slučaju nastanka carinskog duga za medicinska sredstva stavljena u carinsko skladište, a za koja, nakon isteka roka skladištenja određenog od strane carinskog organa, nije podnet zahtev za okončanje postupka skladištenja u skladu sa članom 187. stav 1. Carinskog zakona, a ista, imajući u vidu član 263. stav 3. Carinskog zakona nije uništena pod carinskim nadzorom, na istu se ne može primeniti član 109. stav 1. tačka 6) Carinskog zakona. Ovo tim pre ako se ima u vidu član 71. stav 1. Carinskog zakona, kojim je propisano da carinski dug pri uvozu ili izvozu nastaje i za robu koja je predmet mera zabrane ili ograničenja prilikom uvoza ili izvoza bilo koje vrste. Što se tiče daljeg postupanja s robom, sa istom se mora postupati u skladu sa carinskim, kao i drugim propisima, uključujući propise o upravljanju otpadom.
Izvor: Bilten - Službena objašnjenja i stručna mišljenja za primenu finansijskih propisa, septembar 2020 

Commercium.rsCopyright © 2020, Commercium
Designed by:  Built by: M.G.soft