Prema članu 80. Carinskog zakona, kao moguć oblik obezbeđenja za plaćanje carinskog duga, propisuje se garancija. Pri tome, saglasno odredbama Carinskog zakona, garant je treće lice poslovno nastanjeno na carinskom području Republike Srbije. Garanta odobrava carinski organ koji zahteva polaganje obezbeđenja, osim ako garant nije finansijska institucija ili osiguravajuće društvo koje je dobilo dozvolu nadležnih organa za obavljanje te delatnosti.

Garant se u pismenoj formi obavezuje da plati osiguran iznos uvoznih ili izvoznih dažbina koji odgovara carinskom dugu i drugim dažbinama koje se naplaćuju pri uvozu ili izvozu.

Carinski organ može da odbije da prihvati garanta ili predloženu vrstu obezbeđenja ako oceni da se time ne obezbeđuje blagovremeno plaćanje iznosa uvozne ili izvozne dažbine koji odgovara carinskom dugu i drugim dažbinama koje se naplaćuju pri uvozu ili izvozu.

Pri tome, Uredba o carinskim postupcima i carinskim formalnostima, pravi razliku u pogledu postupka za koji se podnosi obezbeđenje za plaćanje carinskog duga (uključujući garanciju). Tako, odredbe čl. 137-146. ove uredbe u pogledu obezbeđenja, primenjivaće se na privremeni smeštaj, postupak stavljanja robe u slobodan premet i posebne postupke, osim postupka tranzita, a odredbe čl. 147-159. ove uredbe primenjivaće se samo na nacionalni postupak tranzita, do dana uvođenja sistema upravljanja obezbeđenjima.

Kada je reč o podnošenju garancije za privremeni smeštaj, postupak stavljanja robe u slobodan promet i posebne postupke, garancija, kao zajedničko obezbeđenje se podnosi u tri primerka na overu Upravi carina, a overom podnete garancije carinski organ donosi odluku o prihvatanju te garancije.

Kada je reč o podnošenju garancije za nacionalni postupak tranzita, garanciju odobrava carinski organ obezbeđenja kod kojeg će se garancija položiti i o odobrenju obaveštava lice od kojeg se zahteva da položi obezbeđenje.

S tim u vezi, treba imati u vidu da je članom 18. Carinskog zakona propisano da lice na koje se odluka carinskog organa odnosi postupa u skladu sa obavezama iz te odluke. Pri tome, treba imati u vidu da je istim članom dalje propisano da lice na koje se odluka odnosi obaveštava carinski organ, bez odlaganja, o svakoj okolnosti koja je nastala nakon što je odluka doneta, a koja može da utiče na njenu dalju primenu ili njenu sadržinu.

Primenjeno na položenu bankarsku garanciju, lice koje je položilo tu garanciju dužno je da obavesti carinski organ o svakoj okolnosti koja je nastala nakon što je taj organ prihvatio garanciju, tj. odobrio garanta (član 82. Carinskog zakona), a koja može da utiče na njenu dalju primenu, odnosno sadržinu te garancije (npr. promena referentnog iznosa, statusne promene lica koje je položilo garanciju, izmene u pogledu ispunjenosti uslova za odobravanje zajedničkog obezbeđenja i dr.).

Na kraju, prema članu 86. Carinskog zakona, carinski organ razdužuje obezbeđenje odmah kada se carinski dug ili obaveza po osnovu drugih dažbina koje se naplaćuju pri uvozu ili izvozu, ugasiili više ne može da nastane. Razduživanje garancije, koje se vrši kada se carinski dug ili obaveza po osnovu drugih dažbina koje se naplaćuju pri uvozu ili izvozu, ugasi ili više ne može da nastane, ne treba mešati sa situacijom kada se podnosi nova garancija, a (potencijalni) carinski dug i dalje postoji. U tom slučaju, ako dužnik podnosi novu garanciju, carinski dugovi koji su bili obezbeđeni prethodnom garancijom, a nisu u potpunosti plaćeni, odnosno carinski dugovi koji mogu još nastati, moraju biti obezbeđeni novom garancijom koju položi dužnik. Nova garancija mora da sadrži klauzulu da se iz nje mogu naplatiti i dugovi koji su bili obezbeđeni prethodnom garancijom.