Login || Izbor jezika: SRP | ENG
CarinaPojednostavljeni postupciCarinski prekršajiCarinska tarifa
PDVAkcizeSpoljna trgovinaDevizno poslovanje
EkologijaBezbednost hraneSanitarna kontrolaVeterinarska kontrola

Vesti

14.
jun
2021.
Carinska tarifa

Da li se troškovi prevoza koje plaća proizvođač uračunavaju u carinsku vrednost robe?


U "Službenom listu Evropske unije" broj C228 od  14.06.2021 godine, objavljenja je Presuda Suda od 22. aprila 2021. - Utvrđenje carinske vrednosti - Transakcijska vrednost - Prilagođavanje - Cena koja uključuje isporuku na granici”

Izreka
Član 29 stav 1 i član 32 stav 1 tačku (e) podtačku i Uredbe Veća (EEZ) br. 2913/92 od 12. oktobra 1992. o Carinskom zakonu Zajednice te član 70 stav 1 i član 71 stav 1 tačku (e) podtačku i Uredbe (EU) br. 952/2013 Evropskog parlamenta i Veća od 9. oktobra 2013. o Carinskom zakonu Unije treba tumačiti na način da u svrhu određivanja carinske vrednosti uvezene robe njenoj transakcijskoj vrednosti nije potrebno dodati troškove koje je stvarno snosio proizvođač radi prevoza te robe do mesta na kojem je ona unesena u carinsko područje Evropske unije ako u skladu s dogovorenim uslovima isporuke obvezu placanja tih troškova ima proizvođač, i to čak i kad navedeni troškovi premašuju cenu koju je stvarno platio uvoznik, ako ta cena odgovara stvarnoj vrednosti navedene robe, što je na sudu koji je uputio zahtev da proveri.


U "Službenom listu Evropske unije" broj C 287 od 31.08.2020 godine, objavljena je Presuda Suda - Utvrđenje carinske vrednosti –Tantijeme koje se odnose na robu čija se vrednost utvrđuje – Tantijeme koje su „uslov prodaje” robe čija se vrednost utvrđuje – Tantijeme koje je kupac platio svom društvu majci na ime naknade za znanje i iskustvo potrebno za proizvodnju finalnog proizvoda – Roba pribavljena od trećih osoba koja predstavlja sastojak koji treba ugraditi u licencirani proizvod)

Izreka 
Član 32. stav 1. tačku (c) Uredbe Veća (EEZ) br. 2913/92 od 12. pktobra 1992. o Carinskom zakonu Zajednice, u vezi s članom 157. stavom 2., članom 158. stavom 3. i članom 160. Uredbe Komisije (EEZ) br. 2454/93 od 2. jula 1993. o utvrđivanju odredaba za sprovođenje Uredbe br. 2913/92, treba tumačiti na način da srazmerni deo iznosa tantijema koje je društvo platilo svojom društvu majci kao nalnadu za pružanje znanja i iskustva radi proizvodnje finalnih proizvoda treba uključiti u cenu koja je stvarno plaćena ili koju treba platiti za uvezenu robu, u okolnostima u kojima je ta roba namenjena unošenju, pored ostalih delova, u sastav navedenih finalnih proizvoda, te ih je prvo društvo pribavilo od prodavca koji su različiti od njegovog društva majke, kada       
  • tantijeme nisu bile uključene u cenu koja je stvarno plaćena ili koju treba platiti za navedenu robu; 
  • se tantijeme odnose na uvezenu robu, što pretpostavlja postojanje dovoljno uske veze između tantijema i te robe; 
  • plaćanje tantijema predstavlja uslov za prodaju navedene robe, tako da, u odsustvu tog plaćanja, ne bi došlo do zaključenja ugovora o prodaji u odnosu na tu uvezenu robu, a pa ni do njene isporuke, i
  • moguće je izvršiti odgovarajuću raspodelu tantijema na osnovu objektivnih i merljivih podataka, 
što je na sudu koji je uputio zahtev da proveri, vodeći računa o svim bitnim elementima, posebno pravnim i činjeničnim vezama između kupca, prodavca i davaoca licence. 
Commercium.rsCopyright © 2021, Commercium
Designed by:  Built by: M.G.soft