Login || Izbor jezika: SRP | ENG
CarinaPojednostavljeni postupciCarinski prekršajiCarinska tarifa
Spoljna trgovinaDevizno poslovanjePDVAkcize
HemikalijeBezbednost hraneSanitarna kontrolaVeterinarska kontrola

Vesti

14. novembar 2018. Bezbednost hrane Podsticaji za investicije u opremu
10. novembar 2018. Devizno poslovanje Odluka o obavljanju platnog prometa sa inostranstvom
PrethodnaSledeća
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16
14.
novembar
2018.
Carina

Tarifna oznaka kao podatak u deklaraciji za carinsko skladištenje


Članom 84. Carinskog zakona propisano je da roba nad kojom treba da se sprovede carinski postupak mora da bude obuhvaćena deklaracijom za taj carinski postupak, dok je u članu 101. istog zakona propisano da carinski organ, u slučajevima i na način koje propiše Vlada, radi pojednostavljenja postupka, odobrava da se roba stavi u određeni postupak na osnovu knjigovodstvene isprave i tada može da oslobodi deklaranta obaveze dopremanja robe. Dalje, u Prilogu 1 Pravilnika o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku propisana je forma jedinstvene carinske isprave (JCI), dok je Prilogom 5 istog pravilnika propisan način popunjavanja rubrika JCI. Kada je u pitanju podnošenje deklaracije za postupak carinskog skladištenja, u Prilogu 5 Pravilnika propisane su rubrike koje se popunjavaju i među njima ne nalazi se Rubrika 33 (Šifra robe).

Kada je u pitanju pojednostavljeno deklarisanje robe za postupak carinskog skladištenja, onda treba imati u vidu da su u članu 227. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom, koji se bavi deklarisanjem na osnovu knjigovodstvenih isprava za postupak carinskog skladištenja, nabrojane obaveze nosioca odobrenja za ovaj vid pojednostavljenja. Tako, propisano je da je nosilac odobrenja, po prispeću robe na mesto određeno u tu svrhu, dužan da:
  1. blagovremeno obavesti nadležnu carinarnicu o prispeću robe, u obliku i na način koji odredi carinarnica,
  2. upiše robu u evidenciju, i
  3. nadležnoj carinarnici stavi na raspolaganje isprave čije prilaganje je potrebno za stavljanje robe u postupak. 
Takođe, u ovom članu izričito je propisano da upis u evidenciju mora da sadrži one podatke koji su potrebni za utvrđivanje trgovačkog opisa robe, uključujući i količinu te robe.

Prema tome, za robu koja se smešta u postupak carinskog skladištenja ne postoji obaveza popunjavanja Rubrike 33, bez obzira da li se radi o redovnoj deklaraciji ili o  pojednostavljenom postupku carinskog skladištenja, kao i bez obzira o kom tipu carinskog skladišta se radi. 


Carinsko skladište je mesto gde se roba može smestiti u skladu sa propisanim uslovima, koje odobri carinski organ i koje je pod carinskim nadzorom.

U carinsko skladište prvenstveno se smešta roba za koju je podneta deklaracija za postupak carinskog skladištenja, i to:
  • strana roba, koja u tom slučaju ne podleže plaćanju uvoznih dažbina i merama trgovinske politike i
  • domaća roba namenjene izvozu, koja smeštajem u carinsko skladište podleže primeni mera koje se, u skladu sa posebnim propisima, primenjuju na izvoz te robe. 
Roba smeštena u postupak carinskog skladištenja, saglasno članu 138. Carinskog zakona, može biti predmet uobičajenog postupanja koje se obavlja radi očuvanja robe, poboljšanja njenog izgleda ili kvaliteta, odnosno pripreme za tržište ili dalju prodaju. Prilog 24 Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom sadrži listu uobičajenih oblika postupanja s robom, kao što su: ventilacija, prostiranje, sušenje, uklanjanje prašine, jednostavne radnje čišćenja, popravka pakovanja, zaštita protiv parazita, zaštita protiv rđe, pakovanje, raspakivanje i dr.

S druge strane, u prostoru carinskog skladišta može se smeštati i domaća roba, osim domaće robe namenjene izvozu, koja smeštajem u carinsko skladište podleže primeni mera koje se, u skladu sa posebnim propisima, primenjuju na izvoz te robe. Takođe, moguća je i prerada strane robe u prostorima carinskog skladišta, u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja ili u okviru postupka prerade pod carinskom kontrolom, u skladu sa uslovima za sprovođenje tih postupaka. U ovim slučajevima, bitno je istaći da se nad tom robom, iako se fizički nalazi u prostoru carinskog skladišta, ne sprovodi postupak carinskog skladištenja i ne postoji obaveza podnošenja deklaracije za postupak carinskog skladištenja... ovde


Prema Carinskom zakonuovde lice s prebivalištem ili sedištem u Republici Srbiji jeste:
  • državljanin Republike Srbije s prebivalištem u Republici Srbiji ili strani državljanin kojem je odobren stalni boravak u Republici Srbiji u skladu sa zakonom,
  • pravno lice koje ima sedište, registrovan ogranak, predstavništvo ili stalnu poslovnu jedinicu na teritoriji Republike Srbije.   
Prema Carinskom zakonu deklaraciju, sa ispravama potrebnim radi primene propisa kojima je uređen carinski postupak za koji je roba prijavljena, može da podnese svako lice koje je u mogućnosti da dopremi robu carinarnici ili lice koje ono ovlasti, u skladu sa odredbama člana 6. ovog zakona. Ograničenje koje nameće Carinski zakon u pogledu deklaranta jeste da deklarant mora da ima sedište ili prebivalište u Republici Srbiji. Takođe, odredba člana 6. Carinskog zakonaovde predviđa da lice koje nema sedište ili prebivalište u Republici Srbiji, a učestvuje u carinskom postupku mora imenovati posrednog zastupnika koji postupa u svoje ime, a za račun lica koje nema sedište ili prebivalište u Republici Srbiji. 

Prema tome, imajući u vidu činjenicu da je deklarant lice koje podnosi deklaraciju u svoje ime ili lice u čije ime se podnosi deklaracija, te činjenicu da deklarant mora da ima sedište ili prebivalište u Srbiji, to se onda nameće zaključak da se strano lice ne može pojaviti kao deklarant u carinskom postupku, već je neophodno angažovanje carinskog zastupnika i to, posrednog carinskog zastupnika od strane tog stranog lica. Konkretno, ukoliko je podneta deklaracija za stavljanje u slobodan promet, to znači da se u rubriku 14 (Deklarant/zastupnik) upisuju podaci o posrednom carinskom zastupniku, angažovanim od strane stranog lica, a u rubriku 8 (Primalac) upisuju podaci o stranom licu kao vlasniku robe.


Postupak aktivnog oplemenjivanja u sistemu odlaganja odobrava se za stranu robu, za koju se ne plaća carina niti roba podleže merama trgovinske politike, a namenjena je ponovnom izvozu iz carinskog područja u obliku dobijenih proizvoda. U Uredbi o carinski dozvoljenom postupanju s robom glavni dobijeni proizvod je definisan kao dobijeni proizvod za čiju proizvodnju je bio odobren postupak, a sporedni dobijeni proizvodi su dobijeni proizvodi koji su pored glavnih dobijenih proizvoda navedeni u odobrenju i koji neophodno nastaju u postupku proizvodnje. Pri tome, treba imati u vidu da sporedni dobijeni proizvodi ne moraju po pravilu da predstavljaju otpad i kao takvi da budu uništeni, već isti mogu imati određenu upotrebnu vrednost. Ovo je još bitno i kod odgovora na pitanje – da li je obavezno unapred podnošenje dozvole za uvoz sporednih dobijenih proizvoda - odgovor je da nije potrebno. 

S obzirom da je svrha postupka aktivnog oplemenjivanja izvoz ili ponovni izvoz glavnog dobijenog proizvoda, to je za sporedne dobijene proizvode moguće odrediti drugo carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu. Tako, sporedni dobijeni proizvodi mogu da prate sudbinu glavnih dobijenih proizvoda i da budu vraćeni u inostranstvo. Takođe, moguće je da budu stavljeni u slobodan promet, a moguće je da budu i uništeni. Ukoliko je opredeljenje da sporedni dobijeni proizvodi ostanu u Srbiji (bilo kroz stavljanje u slobodan promet, bilo da budu uništeni na teritoriji Srbije) prilikom tretiranja istih primenjivaće se i propisi o zaštiti životne sredine.

Treba imati u vidu da prema mišljenjima organa nadležnih za zaštitu životne sredine, ukoliko je otpad nastao u postupku aktivnog oplemenjivanja, u tom slučaju nije reč o prekograničnom kretanju otpada, već je otpad nastao u Republici Srbiji, te da se na isti primenjuju propisi koji se odnose na upravljanje otpadom u Republici Srbiji. Ovakav stav dalje znači da se u konkretnom slučaju ne mogu izdavati dozvole za uvoz otpada, ali da je proizvođač dužan da pribavi dokumenta predviđena propisima za zaštitu životne sredine (izveštaj o ispitivanju otpada, dokument o kretanju otpada).
 
Mišljenje Ministarstva finansija broj 483-00-01291/2018-17 od 24.08.2018ovde


U "Službenom glasniku Republike Srbije" broj 062 od 10.08.2018 godine, objavljena je  Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robomovde

Pravni osnov za donošenje Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom
ovde sadržan je u članu 59. stav 6. Carinskog zakonaovde, kojim je propisano da Vlada, u izuzetnim slučajevima i za pojedine vrste prometa robe i transporta, određene privredne subjekte, a imajući u vidu i međunarodne sporazume koji predviđaju posebne sigurnosne postupke, propisuje bliže uslove u pogledu podnošenje sažete deklaracije. Takođe, osnov za donošenje ove uredbe sadržan je i u članu 101. stav 1. Carinskog zakonaovde gde stoji da carinski organ može odobriti pojednostavljenje postupka, u slučajevima i na način koji propiše Vlada.

Usvojenim izmenama Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robomovde, u delu koji se tiče ekspresnih pošiljki, uspostavlja se sistem koji omogućava podnošenje carinskih isprava pre dolaska ekspresnih pošiljki, te obrade tih isprava (u svrhu analize rizika), takođe, pre dolaska ekspresnih pošiljki, a što sve za posledicu treba da ima ubrzanje i pojednostavljenje postupka sa ekspresnim pošiljkama. 


U "Službenom glasniku Republike Srbije" broj 003 od 12.01.2018.godine, objavljena je Uredba o izmeni Uredbe o uslovima i načinu za primenu mera za zaštitu prava intelektualne svojine na graniciovde


U "Službenom glasniku Republike Srbije" broj 010 od 14.02.2017.godine, objavljena je Uredba o dopuni Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robomovde


U "Službenom glasniku Republike Srbije" broj 095 od 20.11.2015.godine, objavljena je Uredba o dopuni Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robomovde
 
Posle člana 485. dodaju se naziv iznad člana i član 485a, koji glase: 

„ Prevoz u okviru postupka sa obrascem 302

Član 485a

Za robu koja se, u skladu sa članom 118. stav 2. tačka 4) i članom 125. stav 2. tačka 4) Carinskog zakona, prevozi od jedne tačke do druge u carinskom području Republike Srbije na osnovu Sporazuma između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga, sa Dodatnim protokolom sporazuma između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga i narednim dodatnim protokolom sporazuma između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga („Službeni glasnik RS- Međunarodni ugovori”, broj 14/15), koristi se obrazac 302 predviđen tim sporazumom.

Ako tokom postupka prevoza iz stava 1. ovog člana, roba prođe kroz područje treće države, kontrole i formalnosti u vezi sa obrascem 302 obavljaju se na tačkama gde roba privremeno napušta carinsko područje Republike Srbije i gde ponovo ulazi na to područje.

Ako se utvrdi da je u toku ili u vezi sa postupkom prevoza obavljenim na osnovu obrasca 302 učinjen prekršaj ili nepravilnost, naplata dažbina i drugih naknada koje treba da se plate, vrši se u skladu sa odgovarajućim propisima, ne dovodeći u pitanje vođenje krivičnih postupaka.” 
 
Prečišćen tekst ove uredbe možete videti na web site-u "Službenog glasnika Republike Srbije", u sekciji Registar i tekstovi važećih propisa i drugih akataovde   
Commercium.rsCopyright © 2018, Commercium
Designed by:  Built by: M.G.soft