Login || Izbor jezika: SRP | ENG
CarinaPojednostavljeni postupciCarinski prekršajiCarinska tarifa
PDVAkcizeSpoljna trgovinaDevizno poslovanje
HemikalijeBezbednost hraneSanitarna kontrolaVeterinarska kontrola

Vesti

5.
jul
2019.
Devizno poslovanje

Prenos potraživanja između rezidenta - fizičkog lica i pravnog lica


Mogućnost kupoprodaje, tj. prenosa potraživanja koje nerezident – pravno lice ima od rezidenta – pravnog lica, kao i prodaje udela od 93% vlasništva koji isti nerezident – pravno lice ima u rezidentu – pravnom licu od koga potražuje, pri čemu bi kupac u oba posla bio rezident – fizičko lice koje je, ujedno, vlasnik udela od 7% vlasništva u istom rezidentu – pravnom licu
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 401-00-00196/2019-16 od 28.01.2019. god.)

Odredbama čl. 7. i 20. Zakona o deviznom poslovanju nije predviđena mogućnost da rezidenti – fizička lica mogu učestvovati u poslovima prenosa potraživanja i dugovanja, a postupanje suprotno ovim odredbama Zakona inkriminisano je kao prekršaj kaznenim odredbama člana 62. tač. 3) i 14) istog zakona.

Rezidenti, osim rezidenata – fizičkih lica, i nerezidenti, mogu prenositi, odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja koja su nastala po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga rezidenata, koji se ne smatra komercijalnim kreditima i zajmovima. Članom 20. stav 1. Zakona propisano je da banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata – fizičkih lica, i nerezidenti, mogu prenositi, odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja rezidenata koja su nastala po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom. Poslovi iz čl. 7. i 20. Zakona mogu se vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog između prenosioca i primaoca potraživanja i dugovanja, uz obavezu prenosioca da dužnika iz osnovnog posla obavesti o izvršenom prenosu potraživanja, odnosno obavezu prenosioca da pribavi saglasnost poverioca iz osnovnog pravnog posla za prenos dugovanja.


Mogućnost davanja jemstva u korist nerezidenta po poslu između dva nerezidenta koji nije kreditni posao, kao i mogućnost plaćanja drugom nerezidentu 
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-00345/2019-16 od 23.4.2019. god.)

Članom 33. Zakonaa o deviznom poslovanju propisano je da rezident može izvršiti naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje, odnosno od koga potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu, pod uslovom da je taj posao dozvoljen ovim zakonom. Ovi poslovi se mogu vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog između svih učesnika u poslu ili izjave rezidenta da je obavešten o izvršenom prenosu potraživanja, odnosno da je saglasan sa prenosom dugovanja, pri čemu ugovor, odnosno izjava mora sadržati podatke propisane stavom 4. ovog člana Zakona. Najzad, stavom 5. istog člana Zakona propisano je da rezident – javno preduzeće i pravno lice sa državnim kapitalom ili pravno lice koje je u procesu restrukturiranja ili privatizacije može izvršiti naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu po poslovima iz st. 1. i 2. ovog člana samo na osnovu ugovora, saglasnosti ili izjava zaključenih između svih učesnika u poslu, uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade, osim ako je u pitanju rezident – pravno lice koje je Republika osnovala posebnim zakonom radi finansiranja izvoza.

Imajući u vidu institut solidarnosti poverilaca, ukazujemo da institut solidarnosti poverilaca nije decidno uređen članom 33. Zakona, jer je isti predmet uređivanja drugog zakona, odnosno Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 57/89 i „Službeni list SRJ“, br. 31/93, 22/99 – dr. propis, 23/99 – ispravka, 35/99 – dr. propis, 44/99 – dr. propis), kojim je u članu 425. propisano da kad na poverilačkoj strani ima više lica, ona su solidarna samo kad je solidarnost ugovorena ili zakonom određena, dok je u članu 426. stav 1. istog zakona propisano da svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od dužnika ispunjenje cele obaveze, ali kad jedan od njih bude namiren, obaveza prestaje i prema ostalim poveriocima.

Smatramo da se u slučaju plaćanja koje bi rezident izvršio po osnovu spoljnotrgovinskog posla, ali ne u korist nerezidenta koji je konkretan dobavljač robe ili pružalac usluge, već u korist drugog nerezidenta koji je solidarni poverilac u istom poslu, ne bi radilo o primeni člana 33. Zakona, s obzirom da u tom slučaju, a prema našem razumevanju instituta solidarnosti poverilaca i uz podrazumevano ispunjenje uslova iz Zakona o obligacionim odnosima, ne dolazi do promene poverilaca u konkretnom obligacionom odnosu, niti do prenosa potraživanja između dva nerezidenta, već se plaćanjem prema bilo kom od solidarnih nerezidentnih poverilaca obaveza rezidenta izmiruje u celosti i gasi i prema ostalim solidarnim nerezidentnim poveriocima u tom poslu.
Commercium.rsCopyright © 2019, Commercium
Designed by:  Built by: M.G.soft